Uskršnja pogača recept – glavna zvezda porodične uskršnje trpeze

Uskrs je najradosniji praznik i slave ga porodice širom sveta, a jedna od glavnih zvezda uskršnje trpeze je tradicionalna uskršnja pogača. Ovaj ukusni hleb je osnovna namirnica u mnogim istočnoevropskim zemljama, a čest je gost za vreme praznika.

Obično se služi za uskršnjim stolom uz druga tradicionalna jela kao što su pečeno jagnje, kuvana jaja i slatka peciva, a priprema pogače je dugotrajan proces koji zahteva strpljenje i veštinu.

Uskršnja pogača se razlikuje od drugih pogača prema načinu ukrašavanja, zbog čega ćemo vam u ovom članku detaljno opisati proces i napisati originalan recept za uskršnju pogaču! 

Sem toga, imate priliku da vidite i dugu istoriju, kao i porodični značaj uskršnje pogače.

Najbolji recept za uskršnju pogaču 

Pogača, ili u novije vreme – hleb, je osnovno pecivo i važan deo ishrane ljudi na Balkanu, a često se služi na porodičnim okupljanjima i proslavama.

Uskršnja pogača zauzima posebno mesto u srcima mnogih ljudi na Balkanu, jer je tradicionalno jelo koje se prenosi sa generacije na generaciju. Ona nije samo simbol kulturnog nasleđa već i način očuvanja porodične tradicije i vrednosti!

Recept za uskršnju pogaču varira u zavisnosti od kraja i porodične tradicije. Međutim, osnovni sastojci su brašno, kvasac, so, šećer, jaja, ulje.

Neophodni sastojci za uskršnju pogaču:

  • 1 kg brašna
  • 2 šolje tople vode
  • 1 kašičica šećera
  • 1 kašičica soli
  • 1 kašičica kvasca
  • 1 žumanca
  • 2 kašike ulja
  • 1 kuvano i u crveno obojeno jaje
  • Susam za ukras (opciono)

Uputstva za pripremu:

  1. U velikoj posudi za mešanje pomešajte brašno, šećer, so i kvasac, a zatim postepeno dodajte toplu vodu i mešajte dok se testo ne formira u kuglu i tako mesite testo 10-15 minuta dok ne postane glatko i elastično.
  2. Pokrijte posudu krpom i ostavite da se testo diže na toplom mestu 1-2 sata. Kada je testo naraslo, opet ga mesite nekoliko minuta i nakon toga razvaljajte testo na pobrašnjenoj površini.
  3. Nakon toga možete uraditi neki dizajn i isplesti testo ili na neki drugi način ga oblikovati, što ćete videti dalje u tekstu. U slučaju da nemate mnogo vremena ili želje da se zanimate dodatnom dekoracijom i postavljanje kuvanog jajeta u sredinu formirane lopte od testa je sasvim dovoljno!
  4. Stavite zatim testo na pleh i premažite ga mešavinom žumanca i ulja, a možete ga posuti i susamom po vrhu za ukras.
  5. Pecite pogaču u zagrejanoj rerni na 200°C 30-40 minuta, ili dok ne porumeni, kada se to desi pustite da se pogača ohladi nekoliko minuta pre rezanja i serviranja.

Uskršnja trpeza – recepti za ukrašavanje pogače 

Ukrašavanje pogače u Srbiji je važan deo uskršnje tradicije. Veruje se da način na koji je pogača ukrašena može doneti sreću i blagoslov porodici

Postoji nekoliko načina za ukrašavanje pogače, a svaki simbolizuje nešto drugačije!

Jedan popularan način ukrašavanja pogače je urezivanje krsta ili kruga u vrh hleba, ali i sam oblik pogače treba biti okrugao zbog simbolike. 

Krst simbolizuje Hrista i žrtvu koju je dao za spasenje čovečanstva, dok krug predstavlja večnost i ciklus života i smrti. Veruje se da ovaj ukras donosi zdravlje i prosperitet porodici, a možda je i baš ona tajna koja će obezbediti savršen brak.

Još jedan uobičajen način ukrašavanja pogače je korišćenje jaja kako smo mi to učinili u receptu. Jaja su simbol novog života i vaskrsenja i često se koriste za ukrašavanje pogača u Srbiji. 

Jaja mogu biti tvrdo kuvana, ofarbana ili obojena, a zatim postavljena na vrh hleba u ukrasnom uzorku. Veruje se da ovaj ukras donosi plodnost i obilje porodici.

Neke porodice ukrašavaju pogaču i biljem i začinima. Veruje se da ovaj ukras štiti porodicu od zlih duhova i donosi sreću. Uobičajeno začinsko bilje uključuje ruzmarin, bosiljak i majčine dušice, dok uobičajeni začini uključuju so i biber.

Pored ovih tradicionalnih ukrasa, neke porodice u pogaču dodaju i druge sastojke, poput sira, luka ili slanine. Ovi dodaci hlebu mogu dati jedinstven ukus i teksturu, a često su i lična preferencija zasnovana na porodičnim tradicijama.

Sve u svemu, kad je u pitanju uskršnja trpeza recepti za ukusna jela i ukrašavanje pogače ne samo da će doprineti estetskoj privlačnosti, već će takođe simbolizovati važne aspekte praznika i doneti sreću i blagoslov porodici.

Običaji vezani za pogaču – simbol zajedništva

Pored verskog značaja, pogača se doživljava i kao simbol gostoprimstva i velikodušnosti. Često se služi gostima u znak dobrodošlice i prijateljstva, a poklanja se i u posebnim prilikama, zbog čega je uz ovo pecivo dobro raspoloženje tokom čitavog dana zagarantovano.

Na Balkanu pogača je simbol porodice i zajedništva, a njena priprema je često zajednička aktivnost koja uključuje više članova porodice.

U Srbiji pripremanje uskršnje pogače često praćeno raznim običajima i obredima. Testo obično mesi najstarija žena u porodici, za koju se veruje da ima najviše iskustva i znanja u pečenju hleba. Pre nego što se testo ostavi da naraste, u njega je urezan krst koji simbolizuje raspeće Isusa Hrista. Zatim sledi posipanje soli, što predstavlja suze koje je prolio Isus tokom svog raspeća.

Kada se pogača ispeče, vadi se iz rerne i stavlja u središte vaskršnje trpeze. Običaj je da glava porodice blagosilja hleb pre nego što se posluži, a da svaki član porodice odlomi parče i podeli ga sa ostalima za trpezom.

Njegova priprema i konzumacija prožeti su tradicijom i simbolikom, a služi kao podsetnik na važnost porodice, zajedništva i kulturnog nasleđa

Bilo da ste iskusni pekar hleba ili početnik, pravljenje uskršnje pogače je odličan način da se povežete sa svojim korenima i stvorite trajne uspomene sa svojim najmilijima.

Bogata istorija pripreme pogače u Evropi

Pogača ima dugu i bogatu istoriju u istočnoj Evropi, a nastanak pogače datira još iz antičkih vremena kada je korišćena kao prinos bogovima tokom verskih obreda. 

Izvor reči pogača kod Srba potiče od drevne slovenske reči „pog“, što znači „peći“ i sufiksa “ača” koji označava vrstu peciva.

Međutim, latinski jezik je dosta uticao na razvoj reči pogača, zbog čega neki narodi izvode ovu reč od latinske reči „panis focacius“, što znači hleb za ognjište, a sem toga, veruje se da su pogaču prvobitno pravili Iliri, staro pleme koje je naseljavalo Balkan. 

Oni su pekli običan hleb od ječma i vode, koji je tada služio kao oblik plaćanja robe i usluga.

Kako je vreme odmicalo, pogača je evoluirala u složeniji hleb, sa novim sastojcima i načinima pripreme. Postala je osnovna namirnica u mnogim domaćinstvima i često se pravila za posebne prilike i proslave.

Takođe je bila popularna hrana među vojnicima, jer se lako prenosila i mogla se jesti u pokretu. Pogača je takođe bila uobičajeno jelo u manastirima i često se koristila za vreme verskih proslava, kao što su Uskrs i Božić, dok se u srednjem veku pogača obično pekla u zajedničkim pećima i služila na važnim događajima kao što su venčanja, krštenja i sahrane.

Pogača je oduvek imala poseban značaj u istočnoevropskoj kulturi i često se povezuje sa verskim proslavama kao što je Uskrs. Kažu da pogača predstavlja telo Hristovo, pa je stoga i simbol duhovne potpore.

Prateći naveden recept za uskršnju pogaču, možete napraviti sopstvenu domaću pogaču i podeliti je sa svojim najmilijima ovog Uskrsa. 

Želim vam puno ljubavi, mira i sreće za Uskrs. Mir Božiji, Hristos Voskrese!

 

Kamera prelaz Šepak

Kamera na granici ŠEPAK live

    KLIKOM OVDE POGLEDAJTE KAMERU UŽIVO NA PRELAZU ŠEPAK    

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial

Pratite nas