Povrede na radu su ozbiljan problem koji utiče na zdravlje i dobrobit zaposlenih širom sveta. Ova tema je od suštinskog značaja kako za zaposlene, tako i za poslodavce. 

U nastavku teksta ćemo istražiti šta sve spada u povrede na radu, njihove uzroke, posledice i najvažnije, kako ih možemo sprečiti.

Kako se definišu povrede na radu?

Povrede na radu obuhvataju širok spektar neželjenih događaja i stanja koja se dešavaju tokom obavljanja poslovnih aktivnosti ili na radnom mestu. 

Ove povrede mogu biti fizičke ili psihološke prirode i uključuju sve situacije koje mogu ozbiljno ugroziti zdravlje i sigurnost zaposlenih. Ukoliko dođe do toga, zaposlenom se omogućuje naknada štete zbog povrede na radu.

Fizičke povrede na radu

Različite povrede na radu proizlaze iz specifičnih situacija i uslova, pri čemu njihova ozbiljnost varira zavisno o sektoru i prirodi posla. 

Padovi, na primer, predstavljaju značajan rizik na radnom mestu. U građevinskoj industriji, zaposleni su izloženi opasnosti od padova sa visine, što može prouzrokovati ozbiljne ili čak smrtonosne povrede

S druge strane, u restoranima i trgovinama, povrede su često posledica klizavih podova i nespretnih pokreta, često dovodeći do povreda kao što su slomljene kosti ili modrice.

Povrede uzrokovane rukovanjem teškim teretom takođe su česte. Podizanje teških predmeta može dovesti do povreda leđa i mišića. Zbog toga je obuka o pravilnom rukovanju teretom i korišćenje pomagala od suštinskog značaja kako bi se smanjio ovaj rizik.

Neispravna oprema takođe može prouzrokovati ozbiljne povrede. Rad u okruženju s neispravnom ili neprikladnom opremom može rezultirati električnim udarima, povredama ruku i povredama glave usled pada objekata.

Važno je razumeti različite vrste povreda i bolesti na radu kako bi se identifikovali potencijalni rizici i preduzele odgovarajuće mere kako bi se zaštitila sigurnost i dobrobit zaposlenih na radnom mestu.

Psihološke povrede na radu

Psihološke povrede na radu, uključujući stres na radu, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) i mobing, predstavljaju ozbiljan izazov za zdravlje zaposlenih. 

Stres na radu može proizaći iz prekomernog radnog opterećenja i osećaja nepravde, često dovodeći do anksioznosti, depresije ili burnout-a. PTSP se može razviti kod zaposlenih koji su izloženi traumatičnim događajima na radnom mestu, što može rezultirati noćnim morama i anksioznošću. 

Mobing, ili zlostavljanje na radu, obuhvata verbalno, emocionalno ili socijalno maltretiranje, često smanjujući samopouzdanje i izazivajući depresiju i anksioznost kod žrtava.

Prevencija ovih psihičkih povreda zahteva podržavajuće radno okruženje, obuku o emocionalnom zdravlju i efikasne mehanizme za prijavljivanje i rešavanje slučajeva zlostavljanja ili traumatičnih iskustava. 

Poslodavci trebaju prepoznati ozbiljnost ovih povreda i brinuti o mentalnom zdravlju svojih zaposlenih kako bi očuvali njihovu dobrobit.

Šta su profesionalne bolesti?

Profesionalne bolesti predstavljaju ozbiljan aspekt povreda na radu, a mogu se javiti u različitim sektorima s obzirom na prirodu izloženosti. 

U hemijskoj industriji, zaposleni su često izloženi opasnim hemikalijama koje mogu prouzrokovati ozbiljne profesionalne bolesti. To uključuje respiratorne bolesti poput hroničnog obstruktivnog plućnog bolesti (HOBP) ili astme, koje mogu biti posledica dugotrajnog udisanja toksičnih čestica.

Zaposleni u bučnim radnim okruženjima, kao što su fabrike i aerodromi, suočavaju se s potencijalnim gubitkom sluha zbog dugotrajnog izlaganja jakoj buci. Ova profesionalna bolest poznata je kao buka-inducirani gubitak sluha, a može imati ozbiljne i nepovratne efekte na sluh zaposlenih.

Obe ove vrste profesionalnih bolesti zahtevaju strogu kontrolu i zaštitu na radnom mestu, uključujući upotrebu lične zaštitne opreme i redovno praćenje izloženosti opasnostima. 

Zdravstveni efekti povreda na radu

Povrede na radu mogu imati raznovrsne zdravstvene efekte na zaposlene, kako kratkoročne, tako i dugoročne. 

Kratkoročni efekti podrazumevaju povrede na radu koje često prati bol, bilo da se radi o fizičkim povredama, kao što su povrede mišića ili kostiju, ili o emocionalnim povredama, kao što su stres ili anksioznost. Ove povrede privremeno smanjuju radnu sposobnost zaposlenih.  

Pod dugoročne efekte spadaju povrede vitalnih delova tela, kao što su kičma, glava ili udovi, i mogu rezultirati trajnim invaliditetom. To znači da zaposleni možda nikada neće moći da se vrati svom prethodnom poslu ili da će imati značajno ograničenu radnu sposobnost.

Zakonski okviri i prava zaposlenih

Zakoni i propisi igraju ključnu ulogu u zaštiti zaposlenih od povreda na radu. U mnogim zemljama postoje zakoni koji regulišu prava zaposlenih u vezi sa sigurnošću na radnom mestu.

Zaposleni imaju pravo na bezbedno radno okruženje i na informacije o potencijalnim opasnostima na radnom mestu, zbog čega su poslodavci često zakonski obavezni da obezbede sigurno radno okruženje i da primenjuju odgovarajuće mere zaštite.

Povrede na radu predstavljaju ozbiljan problem sa značajnim uticajem na zdravlje i dobrobit zaposlenih širom sveta. 

Razumevanje vrsta povreda i poznavanje svojih prava je od suštinskog je značaja kako za zaposlene tako i za poslodavce. To ne samo da štiti dobrobit zaposlenih već i promoviše kulturu bezbednosti na radu i osigurava pravnu zaštitu u slučaju povreda. To je osnova za bezbedno i zdravo radno okruženje.

Kamera prelaz Šepak

Kamera na granici ŠEPAK live

    KLIKOM OVDE POGLEDAJTE KAMERU UŽIVO NA PRELAZU ŠEPAK    

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial

Pratite nas