Italijanska kuhinja i mediteranska ishrana – koliko dobro poznajete svoja omiljena jela?

Italijanska kuhinja je deo mediteranske ishrane, koja već dugo važi za najzdraviju na svetu. Stanovnici Italije, Španije, Grčke i Turske pravi su gurmani, ali njihove navike u ishrani pozitivno utiču na zdravlje.

Iako italijanska kuhinja svojim konzumentima donosi vitalnost i dugovečnost, sa sigurnošću možemo reći da je ona najpopularnija internacionalna kuhinja ne toliko zbog njenih zdravstvenih benefita, već zbog mnoštva ukusa koje pruža.

Kada bismo vas pitali koje je vaše omiljeno jelo, sigurni smo da bi mnogima od vas to bila neka pica ili pasta. Međutim, da li ste se nekada zapitali, koliko dobro zapravo poznajete italijansku kuhinju?

Da li bi ste se iznenadili kada biste probali autentičnu verziju svog omiljenog jela? Pročitajte naš tekst i saznajte sve što dosada niste znali o italijanskoj kuhinji.

Pice i paste – omiljena internacionalan hrana širom sveta

Ukusne pice i paste danas su na meniju mnogih restorana, picerija i špageterija. U ponudi su dobro poznata jela poput margarite, kaprićoze, bolonjeza i karbonare, ali i mnoge kombinacije novih ukusa.

Osim što svaka picerija ima svoj recept za tradicionalna jela, one danas razvijaju i sopstvene kombinacije sastojaka koje postaju njihov zaštitni znak i razlog što im se gosti uvek vraćaju.

Međutim, bitno je naglasiti da, nasuprot našim navikama, italijanska kuhinja nije brza hrana. Italijani ne zasnivaju svoju ishranu na picama i pastama, a one se takođe konzumiraju na dosta drugačiji način nego izvan njihove zemlje.

Kako se sprema autentična italijanska pica?

Najveća greška koju Italijani prepoznaju kod stranaca pri pripremi pice, ali i paste, jeste prekomerna količina sastojaka. Tradicionalna italijanska pica sastoji se od tanke i ukusne kore, malo maslinovog ulja, paradajz sosa, parmezana, mocarele i svežeg bosiljka – ničeg više.

Malo je reći da bi se stara škola kuvara u Italiji zaprepastila kada bi videla količinu sastojaka koje prosečni stranac koristi prilikom pripreme pice. Zapravo, zapadnjaci su u Italiji “ozloglašeni” po tome što picu spremaju sa mnogo vrsti sira, šunki, povrća i raznih dodataka u vidu soseva.

Međutim, iako će svako od nas poželeti da na svom odmoru u Italiji proba autentičnu margaritu ili kaprićozu, ipak je lepo po povratku u svoj grad ponovo se vratititi bogatom ukusu vaše omiljene kombinacije iz lokalne picerije.

Koja je razlika između tradicionalne italijanske i moderne internacionalne paste?

Špageterije danas na svom meniju nude veliki broj jela sa mnoštvom kombinacija, među kojima su i neke koje tradicionalna italijanska kuhinja zapravo ne prepoznaje.

Zanimljivo je istaći da najpopularnije špagete bolonjeze zapravo nisu italijanski recept. Naime, bolonjeze sos se tradicionalno servira sa taljateljama, iako su se špagete bolonjeze proslavile širom sveta i postale najpoznatije jelo sa testeninom.

Još jedno vrlo popularno jelo sa pastom jeste karbonara, mada se i ona tradicionalno pravi drugačije od njene moderne verzije. Na meniju svakog internacionalnog restorana videćete da se u karbonaru osim pančete, parmezana i jaja gotovo uvek dodaje neutralna pavlaka.

Međutim, pravi italijanski majstori drže do toga da se u karbonaru nipošto ne sme dodavati pavlaka niti bilo koji drugi krem za kuvanje. Ovo jelo svoju kremastu strukturu mora dobiti isključivo od jaja, i to pažljivom i preciznom pripremom.

Mediteranska ishrana – koji njeni aspekti pozitivno utiču na zdravlje?

Najpoznatije specijalitete italijanske kuhinje mnogi danas smatraju gurmanlukom i hranom kojom se častimo, ali ipak vlada mišljenje da ne bi trebalo isuviše često da je jedemo. Kako je onda mediteranska ishrana tako zdrava?

Suština je u tome da se ona ne zasniva na velikoj količini testa i testenine. Tipična mediteranska trpeza zapravo uopšte ne izgleda kako je mi možda zamišljamo. U mediteranskoj ishrani prisutne su velike količine svežeg povrća i voća, ali i mahunarki i celih zrna žitarica, koje se nalaze u svakom obroku.

Glavni izvor masti je maslinovo ulje, koje važi za najzdravije od svih. U mediteranskoj ishrani zastupljeni su i drugi izvori zdravih masnoća kao što su orašasti plodovi, semenke i avokado, dok se mlečni proizvodi konzumiraju ređe.

Riba i morski plodovi konzumiraju se 2-3 puta nedeljno, jaja i belo meso jednom nedeljno, a crveno meso još ređe nego belo.

Dakle, meso, jaja i mlečni proizvodi unose se u manjim količinama, dok osnovu piramide ishrane čine sveže povrće, voće, žitarice i mahunarke.

Kako postići vitalnost mediteranskih naroda?

Ukoliko želite da popravite i očuvate svoje zdravlje, preporučujemo vam da se ugledate na mediteransku ishranu. Osnova vaše ishrane trebalo bi da budu integralne žitarice, mahunarke i sveže voće i povrće.

Masnoće poput margarina i rafinisanih ulja zamenite hladno ceđenim maslinovim uljem i orašastim plodovima. Smanjite konzumaciju mesa i jaja i zamenite ih ribom i morskim plodovima.

Bitno je naglasiti da za vitalnost i dugovečnost koja odlikuje stanovnike mediteranskog područja nije zaslužna samo ishrana, već i celokupan način života. Ljudi sa ovih prostora su veliki deo godine izloženi sunčevim zracima, udišu morski vazduh i imaju pristup slanoj vodi. Takođe, povećana fizička aktivnost je nužan dodatak zdravoj ishrani.

Dakle, ukoliko želite da učinite nešto za svoje zdravlje, pratite osnove mediteranske ishrane i načina života, kako biste kasnije bez griže savesti mogli da uživate u specijalitetima vaše omiljene picerije.