U VUKOVOM ZAVIČAJU OBELEŽEN JUBILEJ-TRI DECENIJE OD SMRTI ČUVENE NAŠE PESNIKINJE SRBI NE DAJU DESANKU!

Profesor dr Boško Suvajdžić sa Filološkog fakulteta u Beogradu, jedan od saborskih besednika u Vukovom Tršiću, čest gost Jadrana, besedio je u kripti nove lozničke crkve na Lagatoru, posvećene svetom vladiki Nikolaju, povodom jubileja-trideset leta od smrti čuvene naše pesnikinje Desanke Maksimović, koja je jedno od najvećih čeda naše kulture svih vremena.
Ova kulturna svetkovina, koju je blagoslovio episkop šabački Jerotej, a organizovali je ovdašnji sveštenici i đakoni, samo je deo svetkovanja slavnoj Desi u rodnom kraju, ali i na imanju,slavnog Vuka čiju je azbuku i jezik proslavila.
Profesor je podsetio na pokušaj sklanjanja Desanke Maksimović iz školskih programa, „kada su ustali svi, od seljaka do akademika, i rekli : -Pa, kako to vi Desanku sklanjate.Jel to može biti?
I onda se ispostavilo da to ne može biti- naglasio je profesor Suvajdžić. -I da to ne sme biti.I da nije reč o tome da je bilo ko protiv toga da se program osavremeni, da se uvede neka nova materija.Postoje neke kanonske vrednosti, kada Vasko Popa kaže za našu narodnu književnost “to je naša klasika, jedina i prava.To stoji.Mi druge klasike nemamo i nju su doživeli najumniji ljudi Evrope i sveta kao vrhunsku vrednost književnu i kurtološku.

Govoreći o stvaralaštvu genijalke iz Brankovine, besdnik je, pored ostalog podsetio na njenu legendarnu pesmu „Krava bajka“, koja, kako je istakao, „ spada u vrh svetskog rodoljubivog pesništva“.
-I kao što znamo tu pesmu prate ti glasi, taj medijum, koji pdsnikinji donosi glas -poručio je profesor Suvajdžić. -Desanka kaže da „kao da mi ptica donela taj strašni glas“.I ona ispevava nešto što je, zaista, jedna velika pesma, jedna svetska pesma.Desanka je rekla da nikada, kao tada, nije osetila šta znači pripadati nekom narod, šta znači pripadati svom narodu kao u trenutku kada je do nje stigao taj glas.

I onda kada se bunila kada su joj za života podigli spomenik, kazao je profesor Suvajčić, „ ona se primirila samo kada su joj rekli da će to biti spomenik poeziji“.
I to je, stvarno, spomenik poeziji ma koliko.Ona je taj spomenik podigla svojim pesmama -konstatiovao je besednik.U Vukovom zavičaju Desanka je, ne samo u dane Vukovog sabora, bila mila i draga gošća.Veliki njen poštovalac i dobar poznanik bio je, pre godinu dana upokojeni episkop šabački Lavrentije, koji o njoj rado govodi i punih 28 godina, dok je bio kadar da hoda, služio je pomen na njenom grobu kod crkve u Brankovini, nadahnuto pričao o njenom stvaralaštvu, susretima sa njom, i mnogim anegdotama iz njenog života od Beograda do Brankovine, koju je duboko u srcu nosila.