TRANSPARENTNOST U UPRAVLjANjU OTPADNIM VODAMA NA PROJEKTU „JADAR“

Postrojenje za prečišćavanje voda bi prerađivalo vodu koristeći efikasne tehnologije, pre svega ultrafiltraciju, reversnu osmozu i jonsku izmenu. * Prečišćavanje svih otpadnih voda na projektu „Jadar“ je neophodno da bi proizvodnja bila moguća. * Dobijena čista voda je preduslov kvaliteta proizvoda.* Svi procesi prečišćavanja su odavno poznati i u primeni.* Kvalitet vode bio bi bezbedan za životnu sredinu i vodotok u koji bi se ispuštao višak prečišćene vode. * Na to nas obavezuje zakon ali i briga za stanovništvo i životno okruženje. * Rezultati bi bili javno dostupni.

TRANSPARENTNOST U UPRAVLjANjU OTPADNIM VODAMA NA PROJEKTU „JADAR“

Planiranje upravljanja vodama na Projektu „Jadar“ je usklađeno sa standardima Međunarodnog saveta za rudarstvo i metale (ICMM) čiji je član i Rio Tinto. Na osnovu toga, upotreba voda koja je društveno deljiva, ekološki održiva i ekonomski korisna, bi se ostvarivala transparentnim upravljanjem i uključivanjem zainteresovanih strana. Deo vodnog bilansa će predstavljati i otpadne vode, među koje se ubrajaju i rudničke vode nastale stvaranjem radne sredine u rudnom telu.

Šta su otpadne vode Projekta „Jadar“?

Potencijalna prerada rude jadarita i proizvodnja litijum-karbonata, natrijum-sulfata i borne kiseline, zahteva korišćenje voda, a sa time i nastanak otpadnih voda. Otpadne vode iz rudarstva pripadaju industrijskim vodama a pored njih, na proizvodno-industrijskom kompleksu stvarale bi se i atmosferske otpadne vode, koje bi nastajale kao rezultat atmosferskih padavina.

Za potrebe proizvodnog procesa obezbeđivalo bi se 78% vode prečišćavanjem otpadnih voda

Projekat „Jadar“ predviđa korišćenje voda u obimu proizvodno-industrijske zone, dajući prednost prečišćavanju voda i njihovoj ponovnoj upotrebi. To podrazumeva najsavremenije, namensko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, vrednosti od 35 miliona dolara, što bi omogućilo da približno 78% tehničke vode za proizvodnju dolazi iz recikliranih izvora ili prečišćene rudničke vode. Prema svom poreklu, vode koje će se prečišćavati su rudničke vode (veoma slane i sa teškim metalima), sakupljene vode padavina i procesne vode nastale tokom tehnologije prerade. Količina ovih voda bi nakon prečišćavanja zadovoljavala 78% potreba za vodom. Izraženo u procentima: oko 12% bi bile vode atmosferskih padavina, 48% procesne vode i 18% rudničke vode. Ukupni kapacitet postrojenja za prečišćavanje procesnih voda, koje će prečišćavati vodu za ponovnu upotrebu iznosi približno 5.300 m3/dan, odnosno 61,34 l/s. Kapacitet postrojenja za prečišćavanje rudničkih voda bi iznosio 6.000 m3/dan, odnosno 69,42 l/s. Sva prečišćena voda će se koristiti za potrebe prerade i proizvodnje.

Otpadne vode bi se prikupljale kako bi se nakon prečišćavanja ponovo koristile u proizvodnom procesu

U okviru infrastrukture unutar proizvodno-industrijske zone, predviđeno je formiranje četiri vodonepropusne lagune za prihvat voda čiji dizajn sprečava njihovo pražnjenje bez tretmana za prečišćavanje, odnosno: 1) laguna za prihvat atmosferskih voda koje padaju na proizvodno-industrijsku zonu, 2) laguna za prihvat procesnih voda, procednih voda sa odlagališta jalovine i incidentnih padavina, zbog čega je rizik od prelivanja izuzetno mali, 3) laguna za prihvat rudničkih voda, i 4) laguna za prihvat doticaja atmosferskih voda sa područja rudarske infrastrukture. Tri lagune će biti dimenzionirane da prihvate padavine po verovatnoći 1:100 godina, koje bi trajale 24 časa. Samo je kapacitet lagune br. 2. za procesnu vodu dimenzionisan 2,5 puta više od padavina koje padnu na celu proizvodno-industrijsku zonu po verovatnoći 1:100 godina. Sve vrste prečišćenih otpadnih voda se stalno ispuštaju u odgovarajuće lagune, a planirano je upravljanje zalihama tako da se osigura pražnjenje samo kada je potrebno. Ukoliko bi se desile padavine koje prevazilaze kapacitet laguna, one bi se prečišćene ispuštale u reku Korenitu.

Serijski kolorimetrijski analizator bora za rastvoreni bor u vodi

 

Proces prečišćavanja otpadnih voda

Projektom „Jadar“ predviđeno je povezivanje dva tehnološka procesa, odnosno prečišćavanje rudničkih voda i prečišćavanje procesnih voda.

Prečišćavanje rudničkih voda predviđeno je na sledeći način. Rudničke vode se usmeravaju na peskolov gde se izdvajaju čestice veće specifične gustine, a zatim se ta voda zajedno sa oticajem upućuje u vodoprivredni objekat rudnika. Nakon toga, otpadna voda se usmerava na ultra filtraciju, gde se uklanjaju fine rezidualne suspendovane materije, a potom se u procesu reversne osmoze, voda propušta kroz membransku separaciju gde se uklanja 90-99% svih jona, odnosno neutrališu soli. Dalje slani rastvor ide na nulto isparavanje efluenata (ZEE) i potom na centrifugiranje, gde se odvaja muljni kolač za odlaganje na deponiju. Tokom ovog procesa izdvoji se 1,3 t/h soli i 0,2 nulto isparavanje efluenata vode, a prečišćena voda se vraća u nulto isparavanje efluenata odakle se putem kondenzacije izdvoji 37 t/h u lagunu procednih voda i atmosferskih voda.

Izgled matične tečnosti (slanih rastvora) nakon centrifugiranja
Stoni bubanj sa centrifugom na vrhu i filter vrećom od 200 okaca (za laboratorijske analize)

Prečišćavanje procesnih voda predviđeno je na sledeći način. Iz lagune za procesne vode, otpadna voda se usmerava na ultra filtraciju, a potom na prvi prolaz reversne osmoze, odakle se slani rastvori sjedinjuju sa slanim rastvorima iz prečišćavanja rudnih voda i dalje zajedno idu na nulto isparavanje efluenata (ZEE). Prečišćena voda koja nije slani rastvor, se upućuje na drugi prolaz reversne osmoze gde se opet izdvajaju slani rastvori, a zatim tako dobijena voda šalje korisnicima vode visoke čistoće u procesnom postrojenju. U slučaju da se javi višak voda visoke čistoće, one bi pre ispuštanja u recipijent, prolazile proces jonske izmene, gde bi se putem posebno odabranih smola izvršilo dalje uklanjanje bora. Ova voda visoke čistoće se potom remineralizuje i zatim ispušta u reku Jadar.

Šta se postiže korišćenjem savremenih tehnologija?

Prilikom prečišćavanja otpadnih voda navedenim tehnološkim procesima, dolaziće do izdvajanja soli u količini od 90 g/l, a procenat prečišćenosti voda bi iznosio između 90,6 i 97,6 % pri temperaturi voda 8 ° C, odnosno između 87,1 i 94,1 % pri temperaturi voda 24 ° C.

Soli koje nastaju izdvajanjem predstavljaju potencijal koji bi mogao da se iskoristi na različite načine, odnosno: 1) kao sekundarni proizvod koji bi se prodavao drugim industrijama, ili 2) da se uz odgovarajuću preradu iskoristi za poboljšavanje mehaničkih karakteristika paste za zapunu prostorija podzemnog rudnika „Jadar“.

Muljni kolač sa mešavinom soli nakon centrifugiranja.

Ispuštanje viška voda

Tokom tehnoloških procesa u toku godine, usled različitih razloga (nepovoljne atmosferske prilike, smanjene potrebe …) može da se javi višak voda u lagunama. Dizajn svih laguna, čije je dno vodonepropusno, sprečava njihovo pražnjenje bez tretmana za prečišćavanje. S obzirom da se kao rezultat prečišćavanja dobija voda koja je bez rastvorenih čvrstih materija, odnosno bez neorganskih soli, pre ispuštanja u recipijent – reku Jadar, potrebno je izvršiti usklađivanje kvaliteta sa kvalitetom voda recipijenta. Prema regulativi, vode Jadra pripadaju II klasi vodotoka, a povremeno III klasi.

Za potrebe usklađivanja kvaliteta prečišćenih voda koje bi se ispuštale u Jadar, predviđen je tretman remineralizacije preko doziranja CO2 + kontaktna kolona kalcijum karbonata. Između ostalog, voda koja bi smela da se ispušta u vodotok Jadar, treba da ima pH vrednost 6,5-9, Cl – 150 mg/l, SO4 –200 mg/l, i B, Fe i Li do 1 mg/l, ukupnu mineralizaciju 1300 mg/l i rastvoreni O2 – 5 mg/l.

Ispuštanje usklađenih voda u vodotok Jadar bi se odvijalo van perioda malih voda, a količina koja se planira da bude ispuštana, oko 30% radnih dana tokom godine, iznosila bi prosečno 5,78 l/s.

Racionalno korišćenje vode

Izbor tehnologije prečišćavanja otpadnih voda na Projektu „Jadar“ je skup odavno primenjivanih tehnoloških procesa u svetu, koji su u upotrebi u rudarskoj industriji, ali i u drugim oblastima. Učinkovitost ovih procesa obezbedila bi vodu potrebnog kvaliteta za obavljanje procesa pripreme i proizvodnje. Zbog toga se i vrši zahtevan proces prečišćavanja otpadnih voda, jer se 78% potreba za vodom obezbeđuje prečišćavanjem. Višak voda koji bi se povremeno javljao, tek nakon tretmana kojim bi se obezbedio kvalitet voda II klase, bi se ispuštao u reku Jadar. Svi ovi postupci će obezbediti da se najviše moguće ili potpuno otklone uticaji na vode i životnu sredinu.

Dr Dušan Mijović,

Glavni savetnik za životnu sredinu Kompanije „Rio Sava“

Komercijalni sadržaj

 

Kamera prelaz Šepak

Kamera na granici ŠEPAK live

    KLIKOM OVDE POGLEDAJTE KAMERU UŽIVO NA PRELAZU ŠEPAK    

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial

Pratite nas