TAČNE INFORMACIJE O NAJČEŠĆIM NEDOUMICAMA OKO PROJEKTA „JADAR“

Zakupljen prostor

Projekat „Jadar“ ima potencijal da postane svetski značajan centar za proizvodnju litijuma koji u Srbiji može da podstakne razvoj nove industrije proizvodnje baterija i električnih vozila, stvarajući na taj način hiljade novih radnih mesta u Loznici za sadašnje i generacije koje dolaze.
Upotrebom najsavremenijih tehnologija, Projekat „Jadar“ bi na bezbedan, održiv i odgovoran način proizvodio litijum-karbonat, materijal bez koga bi nastavak energetske tranzicije bio nemoguć.
Potpuno je razumljivo da veličina ovakvog projekta može da izazove zabrinutost zbog mogućih uticaja na lokalne zajednice i životnu sredinu lozničkog kraja. Tome doprinosi i veliki broj netačnih i obmanjujućih informacija koje su se pojavile u javnosti.
Premda i dalje nemamo dozvole koje bi nam omogućile da nastavimo razvoj projekta, ovim člankom želimo da odgovorimo na često isticane neistine i nedoumice o „Jadru“. Kompanija Rio Sava kroz komunikaciju sa lokalnom zajednicom nastavlja da sagledava i iznalazi načine za unapređenje projektnih i inžinjerskih rešenja na Projektu „Jadar“, zato je nužno imati u vidu da neke brojke i informacije mogu da budu podložne promenama usled budućih izmena u projektnoj dokumentaciji.
Kompletan dokument je dostupan na: https://riotintoserbia.com/projekat-jadar/

Nedoumica: „Jadar“ je površinski kop koji bi obuhvatio preko 2.000 hektara zemljišta u dolini reke Jadar.

Činjenica: Projektom je predviđeno da „Jadar“ bude podzemni rudnik. Na približno 220 hektara centralnog područja projekta je predviđena izgradnja podzemnog rudnika i objekata namenjenih za rudarstvo i preradu minerala. Poređenja radi, površinski kop rudnika uglja „Kolubara“ se prostire na oko 60.000 hektara površine. Projektovanjem što manje zone centralnog područja smo pokušali da smanjimo uticaj projekta na zauzetost poljoprivrednog zemljišta i prirodne ekosisteme.
Aktivnosti u podzemnom rudniku će se obavljati električnim vozilima za rad pod zemljem u najvećoj mogućoj meri. Emisije buke i prašine u ovakvim operacijama su manje nego u operacijama sličnog tipa na površinskim kopovima. Podzemni radovi na izgradnji i iskopavanju uključivali bi kombinaciju metoda kako bi se što više smanjila količina iskopanog stenskog materijala a time i ukupna količina generisanog otpada i materijala za skladištenje.

Nedoumica: Rudnik bi uticao na postojeće izvore vode za piće i iscrpeo bi ih.

Činjenica: Nijedan postojeći niti budući izvor javnog vodosnabdevanja (prema Vodoprivrednoj osnovi R. Srbije) se ne bi koristio za preradu minerala jadarita, niti za zadovoljenje potreba Projekta „Jadar“ za vodom.
Projekat „Jadar“ je osmišljen tako da se preko 70% potreba za vodom može podmiriti iz sopstvenih izvora, putem prikupljanja atmosferskih voda, dotoka podzemnih voda u rudarske prostorije ili prečišćavanjem i recikliranjem voda koje se već koriste u procesu prerade. Od ovih 70%:
18% potreba za vodom bi obezbeđivale rudničke vode koje se ispumpavaju iz podzemnih jamskih prostorija;
48% potreba bi obezbeđivale vode koja bi se ponovo koristile u okviru projekta. Vršilo bi se ponovno prkupljanje voda nastalog proceđivanjem iz otkopanog materijala, otpadnog stenskog materijala, ostataka iz procesa prerade, sistema za ispiranje i iz prerade, zatim bi se ta voda prečišćavala kako bi se omogućilo njeno ponovno korišćenje kada je to moguće i tako smanjila mogućnost gubitaka; i

12% potreba bi obezbeđivalo prikupljanje kišnice i površinskog oticaja u okviru centralnog područja projekta.
Naša strategija za upravljanje i korišćenje voda se zasnivaju na bilansima koji su rađeni za potrebe projekta tokom jula 2023. Neprestano radimo na poboljšanjima i unapređenjima našeg pristupa upravljanju vodama. Zato ćemo ove vrednosti blagovremeno i ažurirati čim nove informacije postanu dostupne.
Preostale potrebe za vodom, koje se ne mogu podmiriti kišnicom, podzemnim doticajima i recikliranjem, bile bi obezbeđene iz vodonosnih slojeva formiranih u aluvijalnim sedimentima reke Drine, ali ne i iz samog toka reke. U proseku, oko 22% potreba za vodom Projekta „Jadar“ bi bilo obezbeđeno iz ove izdani, koja je formirana u zoni koja se ne koristi, niti se planira za korišćenje kao izvor pijaće vode. Ova izdan se ne može koristiti kao izvor vode za piće zbog prethodnih aktivnosti na iskopavanju šljunka uzvodno uz reku, usled kojih je došlo do uklanjanja površinskih zaštitnih slojeva, te aluvijalni sedimenti nisu pogodni kao izvor pijaće vode.
Takođe, tokom aktivnog rada Projekat „Jadar“ ne bi zahvatao vodu iz plitkih izdani formiranih u dolini reke Jadar. Svesni smo da su ove vode od suštinskog značaja za lokalne zajednice, te smo „Jadar“ projektovali tako da se potencijalni uticaji na izdani u dolini reke Jadar svedu na minimum.

Podzemno iskopavanje Jadarita

Nedoumica: Rio Tinto planira da uništi stotine hektara šuma sa jedinstvenom vrednošću ekosistema.

Činjenica: Šume visoke ekološke vrednosti bile bi očuvane kroz striktno poštovanje hijerarhije mera za ublažavanje uticaja (uglavnom izbegavanje i svođenje uticaja na minimum). Prema trenutnom planu, planirano je uklanjanje 145 hektara šume, koje nisu stare šume ili šume visoke zaštitne vrednosti. Da bismo nadoknadili uklonjenih 145 hektara šume, projekat Jadar bi obezbedio 300 hektara sadnica za nove šumske površine, kako to nalaže Zakon o zaštiti prirode Republike Srbije. Osim šuma, kompenzacije bi obuhvatile i druga staništa i niše visokog biodiverziteta koji su narušeni ili sasvim izgubljeni u okviru šumskih ekosistema. Ovo bi bio prvi primer ovakve prakse u Srbiji i dokaz naše posvećenosti očuvanju biodiverziteta.
Nedoumica: Ruda jadarita sadrži visok nivo arsena, a otpad u okviru Projekta „Jadar“ bi doveo do zagađenja životne sredine zbog tako povišenih nivoa.

Činjenica: Ležište „Jadar“ ne sadrži visoke nivoe teških metala poput arsena. Stoga bi koncentracija teških metala u industrijskom otpadu u okviru Projekta „Jadar“ bila slična koncentracijama koje se mogu naći u lokalnom zemljištu, uključujući poljoprivredno zemljište Koncentracija arsena u otpadu nastalom iz rude jadarita od 90 ppm slična je rezultatima analize uzoraka zemljišta uzetih sa obradivog zemljišta u plavnom području reke Jadar. Reference radi, to je 50 puta manje od koncentracije u jalovini iz rudnika antimona „Stolice“ (4272 ppm). Razlog tome leži u činjenici da arsen ima izraženu tendenciju da se koncentriše u ležištima pojedinih mineralnih sirovina poput antimona, ali to nije slučaj sa litijumom. Pored toga, arsen u otpadu rude jadarita je klasifikovan kao izuzetno nerastvoriv i fizički izolovan u okviru otpada prema najvišim mogućim propisima i standardima koji važe za otpad. Stoga se smatra da mala količina prisutnog arsena neće predstavljati rizik za disperzije u lokalnim vodama.
Da bismo sprečili zagađenja izazvana arsenom, koristili bismo tehnologiju prerade rude kojom bismo sprečili izlaganje rude vazduhu odnosno vodi. Nakon prerade, preostali ostatak bi se sušio kako bi se postigla veoma niska propusnost i time ograničio prodor vazduha i vode. Ostatak bi se potom odlagao na deponiju koja je projektovana tako da se izloženost vazduhu i vodi svede na minimum. Tako bi oslobađanje arsena bilo onemogućeno.

Postrojenje za preradu vode

Projektna rešenja za deponiju podrazumeva sistem višestrukih nepropusnih barijera po površini i dnu deponije. Takođe bi postojao sistem za prikupljanje procednih voda, pri čemu bi se tako prikupljene vode usmeravale ka postrojenju za prečišćavanje i kasniju ponovnu upotrebu. Nakon zatvaranja rudnika, nastavili bismo da pratimo sve potencijalne uticaje kako bismo sprečili potencijalni uticaj na okolnu životnu sredinu.

NASTAVAK…..

Kamera prelaz Šepak

Kamera na granici ŠEPAK live

    KLIKOM OVDE POGLEDAJTE KAMERU UŽIVO NA PRELAZU ŠEPAK    

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial

Pratite nas