ČINjENICE I NEDOUMICE OKO PROJEKTA „JADAR“
Zakupljen prostor
Projekat „Jadar“ ima potencijal da postane svetski značajan centar za proizvodnju litijuma koji u Srbiji može da podstakne razvoj nove industrije proizvodnje baterija i električnih vozila, stvarajući na taj način hiljade novih radnih mesta u Loznici za sadašnje i generacije koje dolaze.
Upotrebom najsavremenijih tehnologija, Projekat „Jadar“ bi na bezbedan, održiv i odgovoran način proizvodio litijum-karbonat, materijal bez koga bi nastavak energetske tranzicije bio nemoguć.
Potpuno je razumljivo da veličina ovakvog projekta može da izazove zabrinutost zbog mogućih uticaja na lokalne zajednice i životnu sredinu lozničkog kraja. Tome doprinosi i veliki broj netačnih i obmanjujućih informacija koje su se pojavile u javnosti.
Premda i dalje nemamo dozvole koje bi nam omogućile da nastavimo razvoj projekta, ovim člankom želimo da odgovorimo na često isticane neistine i nedoumice o „Jadru“. Kompanija Rio Sava kroz komunikaciju sa lokalnom zajednicom nastavlja da sagledava i iznalazi načine za unapređenje projektnih i inžinjerskih rešenja na Projektu „Jadar“, zato je nužno imati u vidu da neke brojke i informacije mogu da budu podložne promenama usled budućih izmena u projektnoj dokumentaciji.
Kompletan dokument je dostupan na: https://riotintoserbia.com/projekat-jadar/
Nedoumica: U procesu prerade rude jadarit koristila bi se sumporna kiselina. Isparenja od upotrebe sumporne kiseline bi zagadila životnu sredinu u krugu od 10 do 20 km.
Činjenica: Sumporna kiselina ne bi bila prisutna u emisijama odnosno tokovima ostataka iz procesa prerade rude jadarit.
Sumporna kiselina je jedan od najvažnijih i najšire korišćenih proizvoda hemijske industrije. U jugoistočnoj Evropi se godišnje koristi oko 6 miliona tona sumporne kiseline. U Srbiji se godišnje potroši oko 400.000 tona sumporne kiseline, dok se u zapadnoj Evropi, na primer u Nemačkoj, koristi oko 7 miliona tona godišnje.
U okviru Projekta „Jadar“ godišnje bi se koristilo oko 320.000 tona sumporne kiseline. Proces upotrebe sumporne kiseline u različitim industrijama je bezbedan i striktno regulisan propisima Vlade Srbije. Predloženi proces omogućava rastvaranje rude bez stvaranja i emitovanja sumporne pare. Jadarit bi se rastvarao u sumpornoj kiselini u zatvorenim čeličnim posudama na temperaturi od 90°C. S obzirom na to da je ova temperatura znatno niža od tačke ključanja sumporne kiseline (250°C) i tačke ključanja vode (100°C), gas koji nastaje rastvaranjem bi primarno sadržao ugljen-dioksid i vodu. Kao rezultat toga, u okviru procesa prerade ne bi došlo do isparavanja sumporne kiseline. Sve dodate komponente sumporne kiseline se na kraju pretvaraju u benigna jedinjenja kao što su voda i gips ili proizvode borne kiseline i natrijum-sulfata koji bi bili plasirani na tržište.
Nedoumica: Tokom transporta bi moglo doći do pogrešnog postupanja sa sumpornom kiselinom te bi ona mogla da nanese štetu životnoj sredini.
Činjenica: Bio bi ustanovljen niz preventivnih postupaka kako bi se obezbedio bezbedan transport sumporne kiseline.
Inženjerski principi rukovanja sumpornom kiselinom su ustanovljeni, dokazani i široko primenjeni. Sumporna kiselina bi se prevozila namenskim vozovima. Nakon utovara, transport bi se vršio u zatvorenom sistemu, koji bi bio opremljen sistemima za detekciju udesa i automatsko gašenje pumpi.
Studije o proceni uslova za izgradnju železničke pruge u okviru Projekta „Jadar“ nisu identifikovale probleme u pogledu kapaciteta, odnosno uskih grla, koji se odnose na kapacitet postojeće železničke mreže za manipulisanje dodatnim teretom. Osim toga, nedavno je izvršena rekonstrukcija železničkih koloseka ili različitih pravaca koji bi se prema planu koristili za transport sumporne kiseline (Ruma – Brasina i Niš – Zaječar), čime su povećani sveukupna bezbednost i kapacitet.
Nedoumica: Visok nivo zagađenja od predloženog Projekta „Jadar“ bi za posledicu imao ekološke izbeglice.
Činjenica: Ovaj projekat ne bi stvorio ekološke izbeglice. Mi, zapravo, očekujemo da bi projekat privukao nove stanovnike u Mačvanski region iz drugih regiona u Srbiji.
Emisije iz naših operacija, uključujući emisije iz napajanja električnom energijom, iznosile bi oko 249.000 tona ugljen-dioksida godišnje. Prema najnovijim podacima koje navodi Ministarstvo rudarstva i energetike, ukupne emisije ugljen dioksida u Srbiji se procenjuju na 60 miliona tona godišnje. Iz toga sledi da bi „Jadar“ ukupnim emisijama na nivou države doprineo sa oko 0,4%.
Ležište „Jadar“ ne sadrži visoke nivoe teških metala poput arsena. Stoga bi koncentracija teških metala u industrijskom otpadu u okviru Projekta „Jadar“ bila slična koncentracijama koje se mogu naći u lokalnom zemljištu, uključujući poljoprivredno zemljište. Sumporna kiselina ne bi bila prisutna u emisijama odnosno tokovima ostataka iz procesa prerade rude jadarit.
U vrhuncu izgradnje, „Jadar“ bi obezbedio oko 3.500 visoko plaćenih radnih mesta, a nakon puštanja u rad, 1.300 radnih mesta sa punim radnim vremenom sa prosečnom neto mesečnom zaradom od 1100 evra. Ovaj projekat je usredsređen i na dugoročni razvoj srpskih dobavljača. Sarađivali bismo sa državnim organima, srpskim bilateralnim i međunarodnim partnerima za razvoj i drugim činiocima iz privatnog sektora u cilju pružanja podrške razvoju lokalnih preduzeća.
Nedoumica: Tehnologija prerade rude jadarit je nova, prljava i opasna.
Činjenica: Predložena tehnologija prerade rude, proces i oprema su uobičajeni za postrojenja za preradu minerala i hidrometaluršku preradu širom sveta, uključujući i Evropsku uniju. Na primer, proces koji bismo koristili za proizvodnju borne kiseline je identičan procesu koji koristimo više od 50 godina u našim postrojenjima za proizvodnju bora u Kaliforniji, SAD. Borna kiselina se koristi za mnoge svakodnevne proizvode, na primer u kapima za oči kako bi se olakšala iritacija i za uklanjanje nečistoća.
Nedoumica: Milioni tona otpada bi bili bačeni u dolinu reke.
Činjenica: Svim otpadom bi se pažljivo upravljalo u skladu sa standardima u Srbiji i evropskim standardima. Predviđena lokacija deponije je u dolini reke Štavice, desetak kilometara od predložene lokacije Projekta „Jadar“ i izvan je plavnog područja. Umesto skladištenja industrijskog otpada u tečnom obliku (hidromešavina sa 75% sadržaja vlage) u tipičnom flotacijskom jalovištu sa velikom branom, planiramo da sušimo i kompresujemo otpad do visokog nivoa nepropusnosti i odložimo ga na stabilnu deponiju projektovanu po najvišim standardima. Tačnije, usvojili bismo niz mera koje ispunjavaju i srpske i evropske zakonske propise, uključujući višestruke barijere za zaštitu podzemnih voda. Predložene mere obuhvataju:
– odvodnjavanje pomoću filter presa za stvaranje čvrstih ostataka iz procesa prerade, što bi omogućilo progresivnu rekultivaciju i smanjenjilo površinu deponije;
– neprekidno istraživanje i razvoj u cilju pronalaženja novih i boljih načina za ponovnu upotrebu otpada i ostataka iz procesa prerade;
– primenu višestrukih barijera radi sprečavanja kontaminacije na postrojenjima za upravljanje otpadom;
– ugradnju sistema za odvođenje i prikupljanje procednih voda za dalji tretman i reciklažu vode;
– postavljanje kanala za odvođenje vode oko deponije kako bi se smanjio kontakt čiste kišnice sa otpadom i ostacima iz procesa prerade;
– postepeno zatvaranje objekta za odlaganje otpada postavljanjem prekrivnog sloja i njegova rekultivacija;
– i ugradnju sistema za praćenje uticaja otpada i ostataka iz procesa prerade na životnu sredinu.
