STRATEŠKI ZNAČAJ PROJEKTA „JADAR“

Zakupljen prostor
STRATEŠKI ZNAČAJ PROJEKTA „JADAR“
Podizanje životnog standarda građana Loznice i okoline, uvećanje lokalnog budžeta,stvaranje povoljnog ekonomskog ambijenta u našem gradu i sprečavanje iseljavanja samo su neki od benefita koje bi, prema mišljenju programskog direktora Centra za stratešku analizu, političkog analitičara i eksperta iz oblasti hibridnih dejstava i geopolitike Darka Obradovića projekat „Jadar“ mogao da donese. U razgovoru za naš list ocenio je da su tvrdnje da je značaj litijuma prekretnica strateške bezbednosti Srbije zasnovane na čvrstim temeljima i da bi projekat „Jadar“ mogao biti brza pruga Srbije ka Evropskoj Uniji.

Kakav je strateški značaj litijuma u Evropi i svetu?
Da bi se razumeo strateški značaj litijuma za Srbiju potrebno je sagledati promenu u dinamici odnosa velikih sila koje se u uslvima pojačane konkurencije u sve većoj meri fokusiraju na to da osiguraju stabilne, bezbedne i održive lance snabdevanja kritični važnim sirovinama. Koliki je značaj tih lanaca najbolje smo videli tokom izbijanja pandemije virusa KOVID 19 kada je Zapad iskusio ozbiljne prekide u snabdevanju iz Narodne Republike Kine što je za posledicu imalo stratešku odluku da se umanji zavisnost Zapada od geopolitičkih rivala. Već danas, gotovo 40 odsto novoprodatih vozila u Evropi ima električan pogon, te značaj litijuma možemo posmatrati sa nekoliko nivoa. Prvi je ekonomski, drugi je geostrateški, a treći je spoj primarnih i sekundarnih efekata. Litijum koji se nalazi u Evropi, konkretno u Srbiji, je geografski veoma blizu konačnom korisniku, odnosno konačnom kupcu. Bezbedan je iz razloga što je Evropa bezbedan kontinent, ne postoji politički i bezbednosni rizik ugrožavanja tog lanca snabdevanja. Proizvodnja se vraća u Evropu koja se reindustrijalizuje i u svemu tome Srbija se pozicionira na globalnoj karti svetskog snabdevanja litijumom, time osnažujući svoju međunarodnu poziciju.
Da li zemlje koje imaju potvrđena ležišta litijuma u svetu koriste rezerve kritičnih sirovina za svoje strateško pozicioniranje?
Imate ljude koji kažu da resurse treba čuvati za buduća vremena, jer su resursi garancija nacionalnog bogatstva. Drugi kažu da korišćenjem resursa stvarate egzistencijalnu opasnost, da se ne isplati da to uradite jer ćete uništiti sami sebe. I jedna i druga kategorija površno, bez ikakvih naučno utemeljenih zaključaka obmanjuju javnost. Resursi koji se ne koriste ne vrede ništa. To što imate ležišta zlata, ili u ovom slučaju litijuma, a ne koristite ga na adekvatan način, ne znači ništa jer ono što je pod zemljom a ne koristi se ne može da stvori dodatnu vrednost za životni standard građana, poveća ekonomsku stabilnost, doprinese fiskalnoj konsolidaciji i omogući državi druge razvojne potencijale. Oni koji tvrde da će nam biti bolje, da ćemo biti bezbedniji i bogatiji ukoliko ne eksploatišemo litijum takođe greše, jer bez novca nema boljeg životnog standarda, novih radnih mesta, podizanja kvaliteta zdravstvenih usluga i dostizanja ekoloških standarda. Stvar je vrlo jednostavna – mitomani koji eksploatišu manjak znanja kod naroda greše u suštinskom, a to je kako će ostvariti ciljeve koje projektuju ako ne koristite potencijal koji imaju. U Evropi vlada prava groznica za litijumom i intenzivno se radi na razvoju projekata eksploatacije litijuma. Ako svi u Evropi koji imaju litijum ubrzano razvijaju te projekte zašto da mi jedini budemo prevareni i ostavljeni po strani? Izostankom projekta podzemnog rudnika „Jadar“ u Loznici celokupna nacionalna i ekonomska bezbednost zemlje biće smanjena. Ljudi koji kažu da je značaj litijuma zapravo prekretnica strateške bezbednosti Srbije apsolutno imaju čvrste temelje u takvom stavu zato što se ekonomsko bogatstvo Srbije sa sekundarnim efektima podzemnog rudnika „Jadar“ procenjuje, prema objavljenim, javno
dostupnim studijama, na 8 do 10 odsto porasta bruto domaćeg proizvoda, na kreiranje preko 21 000 radnih mesta, na dolazak giga fabrika što znači da povezujete projekciju nacionalne moći sa ekonomskim razvojem, vaša deca ostaju u vašoj zemlji, vaša pamet ostaje u vašoj zemlji, drugi dolaze kod vas, drugi se bore za najbolje uslove koje mogu da dobiju da rade u Srbiji. Tako da ne možemo dozvoliti da se na mitomanskim tumačenjima zasnivaju strateški važne odluke.

Da li Srbija koja je najviše odmakla u istraživanju svog ležišta litijuma sme sebi da dozvoli da propusti šansu za formiranje lanca vrednosti e-mobilnosti?

Mi već kasnimo tri godine i za to vreme drugi su dosta odmakli. Srbija ima najviše litijuma kada se sagleda dobitak litijuma u procesu eksploatacije, a najviše kasni u odnosu na druge. Oni koji sprečavaju napredak žele da dovedu do toga da prednost koju imamo izgubimo, odnosno taj litijum i električni automobili će doći u Srbiju, ali više nećemo imati te koristi koje bi imali sada. Naši potomci će voziti električne automobile, ali ne srpske i pričaće ponovo o najboljim nemačkim i češkim
automobilima. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali ne na svoje činjenice. Činjenice postoje nezavisno od vašeg ličnog odnosa prema njima. Recimo, Mađarska, iako nema litijum, stvorila je lanac vrednosti od 90 odsto industrije električne mobilnosti. Mađarska Vlada je preduzela sve mere kako bi iz konkurencije izbacila okolne zemlje, pre svega Slovačku i Češku, jer se u tom epicentru nalazi kompletna auto-industrija Evrope. Mislim da dijalog treba prepustiti ljudima dobrih namera, a ne nestručnjacima i ostrašćenim pojedincima koji zbog ličnih interesa i političkog bezobrazluka obmanjuju građane Srbije.

Šta gubimo sa geopolitičke tačke gledišta ukoliko i dalje budemo odlagali realizaciju projekta „Jadar“?

Realizacija projekta „Jadar“ je pre svega ekonomska stvar, ali u geopolitičkom smislu projekat dublje integriše Srbiju sa EU. Potpisan je memorandum tokom Generalne Skupštine UN između Srbije i EU po pitanju zelenih investicija. Evropa je u svojim strateškim dokumentima već navela prioritet stabilnih lanaca snabdevanja, eliminaciju kineske nelojalne i opasne konkurencije i projekat „Jadar“ može biti brza pruga Srbije ka Evropi što znači više novca za lokalne samouprave, za građane Srbije, bezbednost, stabilnost, podizanje sveobuhvatnog standarda života kakvog ga evropski čovek poima, i u geopolitičkom smislu mi zapravo postajemo ona potrebna karta koja rešava probleme velikih. Srbija ima priliku da rešavanjem svojih problema rešava i šire probleme EU i dobija, kolokvijalno, kec u rukavu za pregovore i po pitanju Kosova i mnogih drugih stvari time što postaje veoma bitan strateški partner. Velike sile jure, nude i obećavaju kako bi privoleli zemlje koje poseduju kritične sirovine da im budu partneri, a mi smo prirodni partner Evrope, jer nam je strateški cilj članstvo u EU.
Nije svejedno koja će kompanija da dođe u Srbiju. Jedna kategorija su zapadne kompanije  koje svoj proizvod prodaju na zahtevnom zapadnom tržištu koje ima stroge standarde. Konkretno u slučaju litijuma, EU planira implementaciju pasoša za baterije što znači da ceo proces proizvodnje baterija, od eksploatacije litijuma, fabrike, pa do automobila, mora biti u skladu sa najrigoroznijim evropskim standardima zaštite životne sredine.

Tako ćemo pored domaćeg zakonodavstva imati i eksternu kontrolu, a zapadnoj kompaniji („Rio Tinto“) će u ekonomskom interesu biti da poštuje najviše moguće standarde jer će na taj način imati pristup najbogatijem tržištu. Zato nam je važan taj izbor kompanije.

Kakve benefite bi projekat „Jadar“, strateški posmatrano, mogao da donese Srbiji?

Projekat „Jadar“ bi promenio kompletan ekonomski ambijent Loznice, uticao bi na podizanje životnog standarda građana Loznice i okoline, doprineo bi u velikoj meri  lokalnom budžetu koji bi se iskoristio za izgradnju lokalnih puteva, domova zdravlja, kliničkih centara, za grejanje i druge komunalne usluge. Promenio bi odnos Loznice prema budućnosti, sprečio bi iseljavanje naroda i mlađim naraštajima dao perspektvu da ostanu i napreduju u svom rodnom kraju. Projekat „Jadar“ koristiće domaću radnu snagu, domaće kompanije, podizvođače, angažovaće sekundarne dobavljače u odnosu 1:4 (na svakog zaposlenog u rudiku biće 4 kooperanata). Samim tim grad počinje da živi. Loznički kraj ima mogućnost da ostvari neke svoje nove razvojne ambicije. Projekat će privući investitore koji učestvuju u četvrtoj tehnološkoj revoluciji, koji posledično utiču na kompletno istraživanje i razvoj u Srbiji. Oni koji sprečavaju realizaciju projekta podzemnog rudnika koristeći se dezinformacijama zapravo sprečavaju napredak Srbije.Situacija je takva da ili ćemo biti pobednici ili ćemo pevati o svojim porazima zbog
naših loših odluka.

Ko se sve po vašem mišljenju protivi razvoju rudarstva i povezanih industrija u Srbiji i zbog čega?

Opšta hajka na rudarstvo je postala politički isplativa kategorija. Postoje političke opcije koje nikada ne bi ušle u nacionalni parlament da nisu zagovarale radikalne
stavove, ekstremizam, da nisu gušili javnu debatu. Ljudi koji su se angažovali na sprečavanju projekta „Jadar“ su ljudi koji su sprečili jedinu zakonsku naučnu i objektivnu analizu ovog projekta – Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a to je jedini merodavni mehanizam kako celokupna javnost može da se uveri da li je neki projekat opasan ili nije, i na kraju krajeva, da li je isplativ ili ne. Iza njihovih argumenata ne stoji nijedna naučna studija, nijedno naučno istraživanje već parcijalno, selektivno uzimanje činjenica koje nisu ni u prostornim ni u vremenskim vezama i koje ne mogu proći formalno logičku proveru. Posebno su opasni lokalni akademski aktivisti koji svoje delovanje doživljavaju kao vid drušvene afirmacije. Ljudi koji nisu mogli da ostvare svoje ambicije odjednom postaju veoma važni, misle da su uticajni, prebrojavaju lajkove na društvenim mrežama, uživaju kada organizuju hajke i linč na pojedince koji su pošteni i objektivni i na taj način zadovoljavaju svoje frustracije misleći da imaju informacije koje drugi nemaju. To vam je karakteristika svih teoretičara zavera koji vremenom počnu da žive svoje zavere.

Šta bi se desilo ukoliko se projekat „Jadar“ ne bi realizovao?

Srbija bi bila daleko slabija i izolovanija. Naša deca bi se selila u one zemlje koje su realizovale projekte, jer će te zemlje nastaviti da uvećavaju svoje nacionalno bogatstvo.
Naši ljudi će odlaziti u Nemačku, Austriju, živeće i raditi u tim zemljama gde se eksploatiše litijum, biće živi i zdravi i ništa im neće faliti. Konkurenti su dosta u
celu ovu priču upleli prste. Određene interesne grupe koje sada ubrzano razvijaju svoje projekte litijuma žele da zaustave Srbiju, jer naša zemlja koja je ekonomski stabilna i jaka ima mogućnost da štiti nacionalnu bezbednost i projektuje svoje vitalne interese i vrednosti, a to apsolutno menja regionalni odnos snaga.

Kako bi grad Loznica i Mačvanski upravni okrug mogli da iskoriste ovu priliku?

Ova prilika bi mogla da se iskoristi na način da se kompletno transformiše celokupan kraj, da se poveže sa celim svetom. To znači da bi grad Loznica podigao svoju
zaposlenost, da bi u budžetu grada bilo mnogo više novca, da bi građani Loznice imali nove životne šanse i prilike, da bi drugi krajevi Srbije gravitirali ka Loznici.
Podigla bi se celokupna privredna aktivnost i najbitnije podigao bi se životni standard. Ovaj projekat može da bude prekretnica ekološke standardizacije svih budućih projekata u Srbiji, da se na ovom projektu uspostavi jedan viši standard koji je izvodljiv i da on bude minimum za svakog budućeg investitora koji bi došao.

Koja bi bila vaša poruka građanima?

Potreban nam je otvoren, pošten dijalog u atmosferi međusobnog uvažavanja. Kritičari projekta treba da stvore ambijent da svoje kritike, svoje zebnje i strahove, iznesu u zakonski predviđenoj akademskoj atmosferi međusobnog uvažavanja, da se i njihovi argumenti čuju, da efikasno doprinesu u određenim segmentima projekta kroz javno-privatni dijalog. Ne možemo pričati o projektu ako nemamo parametre koji su naučno zasnovani. Dijalog debata, konfrontacija mišljenja da, ali ne na način koji će dovoditi javnost u zabludu. Oni koji su već uključeni u taj proces dužni su da istinito informišu sve druge koji ne moraju da budu eksperti iz te oblasti i zato su nam potrebni dijalog i debata, jedna kulturna nenasilna atmosfera. Kada neko guši javni dijalog i javnu reč, kada sprečava prezentovanje činjenica, znajte da ima loše namere, da nema kontraargumente, i da u slučaju kulturnog dijaloga ne bi imao ništa da ponudi.

Komercijalni sadržaj