MOGUĆI UTICAJI RUDARSKIH AKTIVNOSTI PROJEKTA „JADAR“ I MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

O Projekatu „Jadar“ u javnosti su kružile mnoge neistine i neverovatni podaci, čiji je cilj bio da se javnost zastraši i da se projekat prikaže kao štetan po životnu sredinu i stanovništvo van svake realne osnove. U ovom članku iznose se objedinjeno mogući uticaji i predviđene mere zaštite životne sredine, do kojih se došlo nakon studioznog dvodecenijskog istraživanja i rada na Projekatu „Jadar“, na osnovu podataka i modela koji su u svetu prepoznati i prihvaćeni.

Drugi deo

Uticaji na prirodu
Iako je priroda neodvojiva od životne sredine, koja čini okvir života, uticaji na prirodu se iskazuju preko uticaja na geodiverzitet, biodiverzitet i predeoni diverzitet.

– Geodiverzitet
Objekti geonasleđa predstavljaju geodiverzitet posmatranog područja. U široj okolini budućeg podzemnog rudnika „Jadar“ postoji nekoliko zaštićenih prirodnih dobara, ali van njihovih granica nisu registrovani objekti geonasleđa, tako da se uticaji ogledaju kroz već opisane uticaje na geosredinu i zemljište.

– Zemljište
Kao prirodni resurs, zemljište ima poseban značaj za lokalno stanovništvo ali i pri uspostavljanju podzemnog rudnika, odnosno izgradnji postrojenja za preradu minerala jadarita pratećih objekata i odlagališta. Prema statističkim podacima iz 2022. godine, za područje donjeg Jadra, raspoloživo zemljište po domaćinstvu prosečno je iznosilo 3 do 4 ha, obradivo zemljište se većinom koristilo za proizvodnju kukuruza (oko 53%) i pšenice (oko 22%), a navodnjavalo se oko 200 ha. Prilikom uspostavljanja podzemnog rudnika „Jadar“ izvesno je da bi na ograničenoj površini terena došlo do promene namene površina, pa bi se procenat poljoprivrednog zemljišta neznatno promenio. Ukupna površina koja bi bila angažovana za potrebe uspostavljanja infrastrukturnih objekata podzemnog rudnika „Jadar“ iznosila bi 390 ha.
Usled aktivnosti na lokaciji projekta, predviđeno je moguće dodatno zagađenje zemljišta, koje je pored povećane koncentracije pojedinih mikroelemenata kao rezultat sastava stena u tlu, do sada pretrpelo i uticaj hemizacije u poljoprivredi.
Treba pomenuti da bi se usled rada rudnika moglo očekivati veoma malo sleganje terena u centralnom delu proizvodno-industrijskog kompleksa, koje bi na kraju proizvodnog perioda moglo da dostigne oko 20 cm. Ova pojava, neće imati nikakav uticaj na postojeće korišćenje poljoprivrednog zemljišta i način privređivanja meštana.
Sumarno se za većinu predviđenih uticaja, na osnovu procene uticaja na životnu sredinu, može očekivati nizak, odnosno i retko umeren uticaj u granicama propisanih vrednosti.
Mere zaštite zemljišta, baš kao i geološke sredine (sedimenata i stena u tlu) su usko vezane sa merama koje se predviđaju za zaštitu voda. Razlog tome je uloga voda, koje prenose i raznose zagađenja kroz zemljište i tlo. Pored navedenih mera za zaštitu voda, predviđa se i postavljanje skladišta opasnih materija što dalje od vodnih pojava, injektiranje i ispunjavanje ispucalih zona, maksimalna izolovanost ukopanih objekata, ali i uspostavljanje osmatračkih tačaka na planiranom terenu.
Takođe je predviđeno da se na površinama koje na osnovu monitoringa budu pokazale degradiranost veću od prirodne, izvede ekoremedijacija i bioremedijacija. Ekoremedijacija obuhvata skup fizičkih, hemijskih i bioloških metoda čijom primenom se vrši saniranje degradiranih prostora. Bioremedijacija predstavlja proces koji nastaje kada mikroorganizmi razlažu različite zagađujuće materije u zemljištu ili podzemnim vodama i na taj način stvaraju čistu, prirodnu sredinu.

– Biodiverzitet
Rasprostranjenost biljnih i životinjskih vrsta uslovljena je zastupljenim staništima na posmatranom području. Na području Projekta „Jadar“ registrovan je 101 tip staništa, od kojih je 31 tip prioritetno stanište (Krizmanić i dr. 2021).
Određivanje mera zaštite biodiverziteta izvršeno je na osnovu dva nezavisna istraživanja Prvo istraživanje u periodu 2016 -2020. godina, izvela je međunarodna kompanija za upravljanje resursima životne sredine. Oni su istraživali zajednice vodenih i kopnenih ekosistema doline Jadra i identifikovali raznovrsnost vrsta. Zatim je Konzorcijum stručnjaka sa fakulteta i instituta iz Srbije, 2021. godine istraživao tipove staništa, potencijalne uticaje i rasprostranjene ključnih vrsta biljaka i životinja.
S obzirom na specifičnost biodiverziteta u Donjem Podrinju, mere koje su predviđene odnose se pre svega na zaštitu staništa. Neke od predviđenih mera su smanjenje uticaja transporta i infrastrukture, očuvanje optimalnog vodnog režima na području i drugo. Da bi se ovo ostvarivalo, predviđen je niz mera za ublažavanje uticaja projekta. Pored toga, predviđene su i mere kompenzacije koje predstavljaju rezultat aktivnosti na ublažavanju preostalih štetnih uticaja. Za potrebe uređenja prostora za uspostavljanje odlagališta industrijskog otpada na Štavicama, bilo bi uklonjeno oko 110 ha šume, a na mestu koje odrede nadležni stručnjaci za zaštitu prirode bilo bi posađeno 300 ha novih šumskih zasada. Tako bi se stvorio nov održiv i kvalitetan šumski ekosistem u budućem periodu.
– Predeo
Na prostoru donjeg Jadra rasprostranjeno je devet različitih lokalnih tipova predela, čija struktura u najvećoj meri zavisi od reljefnih karakteristika. Ovi tipovi predela prelaze od aluvijalne ravni reke Jadar, sa dugim vizurama, do zatalasanog reljefa spiranja i jaružanja u kojem se vizure smenjuju od veoma zatvorenih do otvorenih. Više od polovine tipova predela pripada kompleksu obradivih površina i agrošumskom kompleksu.
Pejzažne karakteristike predmetnog područja su uslovljene dolinama reka Jadar i Korenita. Teren je ravničarski sa malim visinskim razlikama unutar projektne zone.
Najupečatljiviji uticaj na predele ostvaruje se u vizuelnom smislu, s obzirom da se predviđa uspostavljanje proizvodno industrijske zone na površini od 220 ha, kao i deponije industrijskog otpada na površini od 170 ha. Na osnovu analize vizuelni uticaj je podeljen na zone intenzivnog, umerenog i slabog vizuelnog uticaja. Primera radi, širina zone intenzivnog vizuelnog uticaja iznosi oko 1000 m oko proizvodno industrijske zone. Duž rečne doline Jadra i delom Korenite je niska osetljivost karaktera predela, dok je u pobrđu, južno i zapadno od proizvodno industrijske zone umerena osetljivost.
Mere ublažavanja budućeg vizuelnog uticaja koje su predviđene, iskazuju se u podizanju zelenih barijera, modeliranju odlagališta jalovinskog materijala, i temperiranju svetlosnih efekata tokom sumraka i noći.

*   *   *

Složenost potencijalnih aktivnosti koje bi se izvodile pri pokretanju Projekta „Jadar“ i sagledavanje njihovih mogućih uticaja na životnu sredinu i pored velike studioznosti nije lako prikazati. Na osnovu obimne tehničke dokumentacije i jasno određenih zakonskih ograničenja zapaženi su mogući uticaji koji bi se javili samom promenom privređivanja na području Jadar. S obzirom da se potencijalni vek rada rudnika „Jadar“ predviđa na preko četrdeset godina, određeni su ključni parametri za svaku oblast na osnovu kojih bi se osmatralo stanje zemljišta, voda, vazduha, buke, elektromagnetskog zračenja, biodiverziteta i predeone raznovrsnosti. Na osnovu radne verzije procene uticaja budućih rudarskih aktivnosti na području donjeg Jadra, predvićen je niz mera koje su u sažetom obimu prikazane u članku, i kojima treba da se obezbede granične vrednosti parametara monitoringa u zakonom dozvoljenim granicama.
Izloženi pristup će omogućiti da se postigne optimum ne samo u korišćenju prirodnog resursa, minerala jadarita, i očuvanju životne sredine, već i razvoju lokalne zajednice koja bi kroz razne dostupne modele organizovanja bila u mogućnosti da aktivno učestvuje u radu komisija za nadgledanje stanja i zaštite životne sredine.

dr Dušan Mijović, glavni savetnik za životnu sredinu kompanije „„Rio Sava Exploration“ d.o.o.

Autor članka, dr Dušan Mijović, geolog, je najveći deo svoje karijere proveo u zaštiti prirode i životne sredine. Osnovni cilj njegovog rada je da zajedno sa kolegama pronađe optimalni pristup za očuvanje i zaštitu prirode, životne sredine i biodiverziteta i da definiše uslove i mere zaštite za uspostavljanje i izvođenje tehničkih rešenja i projekata. Učestvovao je kao član Zajedničkog tela za ocenu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu višenamenskog kanala Dunav-Sava, zatim kao član Radne grupe za završetak izrade Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. Takođe je učestvovao u pripremi nacrta Zakona o zaštiti prirode i brojnim podzakonskim aktima. Na fakultetu za primenjenu ekologiju Futura, izvodio je nastavu u okviru naučne oblasti Nauka o životnoj sredini, odnosno grupe geopredmeta. Sada se nalazi na mestu glavnog savetnika za životnu sredinu, kompanije „„Rio Sava Exploration“ d.o.o.

 

Kamera prelaz Šepak

Kamera na granici ŠEPAK live

    KLIKOM OVDE POGLEDAJTE KAMERU UŽIVO NA PRELAZU ŠEPAK    

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial

Pratite nas