Mindfulness svakog dana – korisna antistres strategija

Mindfulness ili svesnost je stanje namernog fokusiranja na sadašnji trenutak bez (pr)osuđivanja i analize. Poslednjih godina mnogo se govori o prednostima usmerene pažnje i fokusu na “ovde” i “sada”. No, koliko zapravo znamo o mindfulness-u? Koje sve elemente i prakse podrazumeva? Da li svako može naučiti da praktikuje prisutnost?

Vežbe svesnosti i uključivanje mindfulness strategija u svakodnevnicu može dati sjajne rezultate i korisne uvide u to šta nam je istinski važno u životu. Istraživali smo na koje sve načine prisutnost pomaže kod oslobađanja od stresa i kako da počnete i sami da vežbate mindfulness već danas. Pročitajte.

Šta mindfulness podrazumeva zapravo?

Mindfulness se često naziva i svesnom pažnjom i to je zapravo ono stanje u kom smo usmereni na sadašnji momenat i potpuno prisutni svim čulima. Zbog toga su osnovni elementi mindfulness-a upravo:

Svesnost, odnosno usmerenost na sve ono što se dešava u sadašnjem trenutku, uključujući prizore, zvukove, mirise ili fizičke senzacije koje obično ignorišemo.

Fokus, odnosi se na obraćanje pažnje na sadašnji trenutak, bez razmišljanja o prošlim ili budućim događajima.

Prihvatanje, tj. prihvatanje svega što možda osećamo ili mislimo, bez osuđivanja ili pokušaja da promenimo te misli, osećaje ili svoje reakcije.

Posmatranje, koje podrazumeva prepoznavanje neprijatnih senzacija, misli i osećanja kao privremenih i prolaznih, ali i njihovo objektivno sagledavanje bez reakcije ili prosuđivanja.

Važno je da razumemo da pažljivost i svesnost na jedan nežan način gradi našu unutrašnju snagu. Zahvaljujući tome, budući stresori imaju manji uticaj na našu sreću i fizičko i mentalno blagostanje.

Koji su benefiti svesnosti?

Svesnost se proučava već dugi niz godina, a prema istraživanjima, ima nekoliko prednosti za fizičko i mentalno zdravlje. Neke od najjačih zdravstvenih benefita odnose se na poboljšano raspoloženje i smanjenje stresa.

Trening svesnosti može smanjiti depresiju i anksioznost, te pomoći da imamo manje intenzivne reakcije na stres. Pozitivni rezultati ogledaju se i na fizičkom planu u vidu nižeg krvnog pritiska i ojačanog imuniteta. Takođe, kada vežbamo svesnost gradimo koncentraciju i sposobnost da se fokusiramo. Vremenom, tehnike ovog tipa mogu nam izoštriti pamćenje i poboljšati mentalne performanse. Nije naodmet napomenuti i da postoje mindfulness programi i vežbe koji pomažu da smanjimo sklonost ka prejedanju i tako umanjimo rizik od gojaznosti.

Najbolje od svega je što prednosti treninga svesnosti mogu trajati godinama ukoliko se uključe u dnevnu rutinu.

Kako svesnost smanjuje stres?

Među najznačajnijim benefitima praktikovanja Mindfulness tehnika jeste oslobađanje od stresa. Kako zapravo svesnost pomaže da smanjimo negativne posledice stresnih situacija kojima smo svakodnevno izloženi?

Pre svega, postajemo svesniji svojih misli, možemo ih objektivno posmatrati i ne shvatati sve što se dešava previše lično. U isto vreme, postiže se to da ne odgovaramo na stres “na prvu”, tj. ne reagujemo odmah na situaciju koja nas na bilo koji način stresira i izaziva.  Umesto toga, zahvaljujući mindfulness vežbama imamo taj jedan dragoceni trenutak da zastanemo i potom upotrebimo svoj “mudri um” da dođemo do najboljeg rešenja za nas.

Svesnost čini da budemo otvoreniji za to da samo “budemo”, umesto da stalno razmišljamo o stvarima koje treba uraditi. Stoga postajemo opušteniji i smireniji kada se suočimo sa nekim problemom. Usmerena pažnja se ogleda i u višem stepenu osetljivosti na potrebe sopstvenog tela. Prema tome, možemo ranije primetiti bolove i signale koje nam organizam šalje i blagovremeno preduzeti odgovarajuće mere da sačuvamo zdravlje.

Pročitajte i: Stavljanje sebe na prvo mesto: važnost brige o sebi.

Mindfulness ne znači samo da smo svesniji svojih osećanja, već i emocija drugih, nama bliskih i ne tako bliskih ljudi. Zbog tog razvoja emocionalne inteligencije šanse da upadnemo u neki konflikt se značajno smanjuju. Naš nivo brige i saosećanja prema sebi i drugima raste, postajemo smireniji i to sprečava naš ishitren odgovor na stres.

Ujedno, menja se naša percepcija stresa. Umesto da samo vidimo negativne posledice osećanja stresa, pažljivost nam nudi prostor za drugačija razmišljanja. Ukoliko tumačimo svaku stresnu situaciju kao neku korisnu lekciju, izvesno je da ćemo ih lakše prevazilaziti.

Na kraju, praktikovanje svesnosti smanjuje aktivnost u predelu amigdale. Kako je amigdala centralna za uključivanje našeg odgovora na stres, na ovaj se način efektivno smanjuje naš pozadinski nivo stresa.

Mindfulness tehnike za svaki dan

Postoji mnogo dostupnih vežbi svesnosti koje se mogu praktikovati svakog dana. Možda bi bilo dobro da upišete mindfulness kurs na kome ćete se detaljno informisati o svim prednostima i tehnikama, ukoliko ne znate odakle da krenete. Većina ovih metoda može se isprobati bilo kad i bilo gde – kod kuće, dok ste u pokretu, u samo nekoliko trenutaka tišine.

Pažljivo disanje

Jedna od najjednostavnijih vežbi je disanje sa svesnošću. Jednostavno provedite nekoliko minuta fokusirajući svoju svest na kretanje vaših misli dok udišete i izdišete vazduh iz pluća. Ovo je odlična tehnika za bilo koju vrstu stresa i anksioznosti, jer pomaže da udahnemo energiju, “uskladištimo” je u svom telu i izbacimo iz sebe nervozu.

Dobar podsetnik za fokusirano disanje mogu da budu, primera radi, ključevi od auta ili stana. Kada ujutro krenete na posao, izvučete ključeve iz brave stana i to neka vam bude znak da uradite vežbe disanja. Uz pomoć svesnog daha moći ćete da se fokusirate na posao. Ponovite istu vežbu kada krenete nazad kući – tako ćete moći da ostavite brige zbog posla na poslu, te da se potpuno posvetite svojoj porodici. To je kao da svojim mozgom pritisnete dugme za resetovanje.

Skeniranje tela

Dok sedite ili ležite, postepeno fokusirajte pažnju na jedan po jedan deo tela, primećujući da li se javljaju neke fizičke senzacije. Ne osuđujte bilo kakvu misao, osećanje ili osećaj i ne reagujte na njih. Tipično skeniranje tela može početi sa tabanima, a zatim progresivno pomerajte svest na kolena, kukove, leđa, stomak, grudi, vrat i glavu.

Pažljivo jedenje

Da li ste uhvatili sebe kako jedete ispred TV-a ili skrolujući telefon? Ovo nekorisno ponašanje možete promeniti vežbom svesnog tj. pažljivog jedenja. Kada spremite obrok (ili poručite u restoranu), počnite da jedete veoma sporo, obraćajte pažnju na sve detalje – kako hrana izgleda, kako miriše, kog je ukusa. Svesno žvaćite, gutajte i uživajte u svakom zalogaju.

Meditacija ljubaznosti i nežnosti

Meditacija ima blagotovorna dejstva na naš um, a mindfulness meditacije usmerene na nežnost i ljubaznost prema sebi i bližnjima je višestruko korisna. Vežbajte da svoje pozitivne misli i želje usmeravate prvo na sebe, zatim na članove svoje porodice i prijatelje, a onda i na poznanike i na kraju na celo čovečanstvo.

Svesno kretanje

Dok pešačite do posla ili šetate bez obaveza, obratite veliku pažnju na svoje disanje, pokrete tela i okolinu. Takođe, možete da vežbate svesnost dok radite vežbe kao što je joga, fokusirajući se na fizičke senzacije dok održavate svaku pozu.

Pronalaženje metode oslobađanja od stresa koja nam odgovara i redovno praktikovanje može napraviti značajnu razliku kada naiđemo na “turbulencije” u životu. Mindfulness tehnike pomažu da obradimo stres na jedan zdrav način i izazivaju opuštanje, pa tako pomažu da lakše upravljamo problemima i sprečimo negativne posledice po naše blagostanje.

Kamera prelaz Šepak

Kamera na granici ŠEPAK live

    KLIKOM OVDE POGLEDAJTE KAMERU UŽIVO NA PRELAZU ŠEPAK    

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial

Pratite nas