KONAČNO REŠENjE O PROJEKTU „JADAR“ MORA SE DONETI ZA STOLOM

Mišljenja i stavovi o projektu „Jadar“ iz ugla doskorašnjeg meštanina sela Brezjak Radomira Filipovića

Prema oceni Radomira Filipovića u prethodnom periodu trebalo je mnogo bolje da funkcionišu i komuniciraju tri glavna stuba i partnera na projektu „Jadar“ – kompanija, lokalno stanovništvo/lokalna zajednica i država. Svako od njih, prema njegovom mišljenju, ima određen udeo odgovornosti za trenutni status projekta „Jadar“, a izostanak dijaloga najviše je, kako je istakao, doprineo kreiranju nezadovoljstva, straha i neizvesnosti koji su bili glavna obeležja projekta u prethodnom periodu.

-Neophodno je da predstavnici države, lokalne zajednice odnosno lokalno stanovništvo i predstavnici kompanije „Rio Tinto“ sednu za sto i kroz otvoren dijalog pokušaju da pronađu kompromisno rešenje za dalju realizaciju projekta „Jadar – ocenio je doskorašnji meštanin sela Brezjak Radomir Filipović i istakao da bi inicijativu u tome trebalo da pokaže država, kao i da je od izuzetnog značaja da se u narednom periodu u većoj meri oglasi stručna javnost koja je najpozvanija da narodu pruži jasne, precizne i tačne informacije koje se tiču zaštite životne sredine.

Prisećajući se trenutka kada je kompanija „Rio Tinto“ 2004. godine došla na prostor Gornjeg Jadra i započela svoje istražne aktivnosti Filipović je naveo da je znatiželja bila osnovna emocija koja je preovladavala među meštanima, a da su predstavnici kompanije za potrebe svojih istražnih radova uzimali u privremeni zakup određene parcele za šta su plaćali naknadu, a po završetku svojih aktivnosti vraćali su parcele vlasnicima na korišćenje i vršili rekultivaciju zemljišta.

„Normalno je da kada se nešto novo pojavi to bude i interesantno. Aktivnosti kompanije su bile smetnja jedino u smislu pojačanog saobraćaja na našim lokalnim putevima, međutim oni su se ponašali krajnje korektno i uljudno prema meštanima i nije bilo nekih većih problema u međusobnoj komunikaciji koje nismo mogli rešiti u hodu“, naveo je Filipović.

Sa ciljem da se još jednostavnije i efikasnije komunicira sa predstavnicima kompanije „Rio Tinto“, ali i sa predstavnicima države Filipović je pokrenuo inicijativu za osnivanje Udruženja građana „Centar za razvoj Jadra“ koju je podržao određen broj ljudi.

„Želeli smo da na neki način obezbedimo svoju egzistenciju, da ne budemo iznenađeni nečim što dolazi. Naravno da nismo bili sto posto uspešni, nismo ostvarili baš sve što smo želeli, ali mislim da nam je udruženje najviše pomoglo u tome da dođemo do kvalitetnih informacija“, istakao je.

U trenutku kada je počeo otkup zemljišta i pregovori kompanije sa meštanima za prodaju njihovih domaćinstava i parcela napravljena je, prema njegovom mišljenju, „veštačka podela“ na one koji su za i na one koji su protiv projekta „Jadar“.

„Sam sebe sam analizirao po tom pitanju i dan danas ne znam, kao što nisam znao ni pre 10, 15 godina da li sam za, ili sam protiv projekta „Jadar“. Šta taj projekat donosi? Svesni smo od početka da rudnik nije banja, da će biti štetnih uticaja, ali sa druge strane, ako projekat donosi neki prosperitet ko sam onda ja da sudim budućim generacijama i njihovim šansama da ostanu ovde i ekonomski napreduju“, rekao je Filipović.

S obzirom da je njegova parcela bila u zoni otkupa, posle intenzivnog razmišljanja i razgovora sa članovima porodice doneo je odluku da proda svoje imanje na Brezjaku.

„Sve je išlo ka tome da je to završena stvar. Nakon završene centralne javne rasprave o projektu gde niko osim našeg Udruženja nije podneo nijednu pisanu primedbu stekao sam utisak da nemamo mi tu šta više da radimo, da nam preostaje da gledamo svoja posla i da se izborimo za što bolju cenu za svoje imanje. Nismo imali prepreku u glavi da donesemo odluku da prodamo ukoliko nam cena bude prihvatljiva, a bila je. Kupili smo u Klupcima isto toliko zemlje koliko smo imali, pribavili smo kapital uvećane vredosti što je za nas bio dobar motiv“, naglasio je.

Filipović ne krije da je od 2004. godine bio jedan od najčvršćih kritičara onoga za šta smatra da je loše u projektu „Jadar“, posebno što se tiče otkupne cene poljoprivrednog zemljišta ili prvobitne ideje da se deponija smesti u dolini Jadra za koju smatra da je bila „okidač“ za proteste koji su usledili i od koje je nakon toga kompanija odustala. Takođe je poručio da će biti uvek protiv „ukoliko pita bude skuplja od tepsije“ bez obzira ko bio izvođač ukoliko to bude štetno po vazduh, vodu ili zemljište, jer, kako smatra, ne postoji novac koji to može da nadoknadi.

Istovremeno naglašava da je svestan da štetnih posledica mora biti, i da je po tom pitanju najzabrinutiji narod koji je ostao da živi u zoni uticaja.

„Oni su s pravom zabrinuti, jer neko je ulagao generacijama u poljoprivredu i država vam odjednom kaže da se Prostornim planom područje menja iz poljoprivrednog u rudarsko i industrijsku preradu. Država je bila dužna da tim ljudima koji su uložili nekoliko stotina hiljada evra u mehanizaciju, objasni od čega će oni živeti. Bila je dužna da da odgovore tim ljudima, a nije ih dala i tu leži problem“, ocenio je Filipović i dodao da je država bila dužna i da uradi Studiju izmene karaktera predela.

Rekao je i da bez obzira što se odselio iz Brezjaka, ipak nije otišao toliko daleko da u slučaju eventualnih štetnih uticaja bude zaštićen.

Pored odgovornosti koju je imala država, Filipović je istakao da je podjednako postojala i odgovornost lokalne zajednice koja je kasno „upalila crvene lampice“.

„Zakon je predvideo da je 30 dana rok da se predaju sve pisane primedbe na projekat i studije koje su objavljene do tog trenutka, a pre svega o tom strateškom uticaju na životnu sredinu. Međutim, na toj završnoj javnoj raspravi koja je bila na Brezjaku i u sali Skupštine Grada Loznice samo je Udruženje, čiji sam zakonski zastupnik, dalo 10 pisanih primedbi od kojih je 9 odbijeno, a jedna je usvojena. Mi smo time na neki način doveli državu u zabludu da je sve u redu sa projektom, da nema niko ništa protiv i na osnovu toga je donet Prostorni plan posebne namene. Tu snosimo odgovornost mi kao lokalno društvo i država, i za to kompanija nije ništa kriva“, istakao je.

Kako kaže projekat „Jadar“ neminovno donosi strahove, jer je neizvesnost sve ovo vreme bila njegova glavna karakteristika.

„Običan čovek nije imao informacije i za mene je razumljivo što mnogi ljudi nisu učestvovali u toj javnoj raspravi, ti moji sugrađani, meštani, seljaci… Znate kako seljak razmišlja „sve se donosi svakako bez mog znanja i neko drugi će odlučiti u moje ime“ ne shvatajući definiciju participacije u demokratiji i svoju odgovornost u tom odlučivanju“, ukazao je Filipović i dodao da najviše krivi stručnu javnost koja nije uzela učešće u javnoj raspravi i da je to za njega poražavajuće.

„Niko od njih koji bi kroz struku zastupali i bili angažovana snaga naroda nije podneo primedbu. Po ko zna koji put naša intelektualna elita nije uzela učešće u nečemu što je za nas bilo važno“, rekao je.

Ono što se ne može poreći, prema njegovim rečima, je da je kompanija uvek bila otvorena za razgovor bez obzira na čiju inicijativu su oni vođeni. Rezultati tih razgovora, kako je istakao, nisu uvek bili na zadovoljstvo meštana, ali tvrdi da nikada nisu naišli na zatvorena vrata.

Naprotiv, kompanija je, kako je naveo godinama, u vreme trajanja istražnih radova, jednom u tri meseca organizovala redovne informativne sastanke koje je ocenio izuzetno korisnim, jer su mogli uvek da im postave bilo kakvo pitanje, ma koliko ono bilo neprijatno ili teško. Međutim, samo nekoliko desetina ljudi bili su redovni učesnici, a prema njegovim rečima šira lokalna javnost nije pokazala interesovanje za učešće.

„Ne verujem u te katastrofične procene projekta, jer živimo u savremenom svetu gde takva kataklizma na teritoriji Evrope kakva je preneta u javnosti, u najvećoj histeriji, nije moguća. Mi smo država u kojoj postoji više nivoa zaštite. Bojazan i strah ljudi koji protestuju razumem. Preteruju u nekim momentima, ali svi oni moraju biti svesni da u jednom trenutku moraju svi zajedno sesti za sto i razgovarati. Kompanija je tu sporedna stvar i smatram da je svojom lošom marketinškom strategijom dovela dotle da postane „crna veštica“ i glavni krivac. Podnosili su, ne oglašavajući se dugo, sve što je protiv njih izrečeno“, naglasio je i zamerio kompaniji što je ćutanje u javnom prostoru bilo njihovo glavno obeležje čak i onda kada su neistinito optuživani za „sve i svašta“.

Komentarišući ulaganja kompanije u razvoj lokalne zajednice kroz finansijsku podršku udruženjima, organizacijama, ustanovama, pojedincima, privrednicima, poljoprivrednicima i drugim zainteresovanim stranama Filipović je rekao da je to legitimno i da to rade uglavnom sve svetske, moćne kompanije kakva je i „Rio Tinto“ ali dolazi prekasno po njegovom mišljenju.

Pohvalio je i njihovu mentorsku podršku kroz organizovanje tematskih tribina, predavanja i stručnih obuka i otkrio da je i sam bio učesnik takvih predavanja organizovanih za poljoprivrenike, te da mu je takva vrsta podrške bila korisna za unapređenje njegove poljoprivredne delatnosti.

„Iskoristio sam grantove koje su nudili za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje i kroz zajedničko učešće kupio sam nov traktor. Bio bih neiskren da to ne kažem“, kazao je Filipović.

Poručio je da projekat može biti održiv samo ukoliko uvaži interese lokalnog stanovništva i ukoliko može da živi uporedo sa poljoprivredom i da očekuje da se konačni rasplet dogodi za stolom kakav god da bude krajnji rezultat.

Prema njegovoj oceni, u prethodnom periodu mnogo bolje je trebalo da funkcionišu tri partnera – kompanija, lokalno stanovništvo/lokalna zajednica i država, da budu tri stuba sa stalnom, tečnom komunikacijom.

„Ta komunikacija, međutim, bila je sporadična i otprilike redovna samo između nas koji smo tamo živeli i „Rio Save“ za vreme tih istražnih radova. Dijalog je neophodan i jasno izlaganje činjenica sa jedne i druge strane, kako bi se postigao kompromis. Mislim da greše svi oni koji misle da su se udaljili od druge strane na bezbedno odstojanje“, zaključio je Filipović i poručio da jedino što želi jeste najbolje za svoju zemlju i svoje sugrađane.

Komercijalni sadržaj

Kamera prelaz Šepak

Kamera na granici ŠEPAK live

    KLIKOM OVDE POGLEDAJTE KAMERU UŽIVO NA PRELAZU ŠEPAK    

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial

Pratite nas