Kolike su kazne za neblagovremeno plaćanje poreza

Porezi su trošak koji je veoma lako prevideti, ali moguće posledice nisu nimalo benigne. Na zaduženje se, u slučaju kašnjenja, obračunavaju kamate, pa je dug iz dana u dan veći. Ovaj problem je posebno opasan za preduzeća i preduzetnike, koji bi na vreme trebalo da se informišu koje poreze i kada moraju isplatiti državi.

U većini slučajeva je poreze moguće platiti i na rate, ali se krajnji rokovi ipak moraju poštovati. Pored toga, važno je ispratiti i eventualne zakonske promene kada je reč o obračunu i visini poreza.

Od 2023. godine strožije kazne za poreske prekršaje

Vlada Republike Srbije je još pre dve godine usvojila izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim se predviđa proširenje mogućnosti izricanja kaznenih mera zabrane vršenja delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine.

Navedena mera se odnosi na nepodnošenje ili neblagovremeno podnošenje poreske prijave, neobračunjavanje, neplaćanje ili kašnjenje s plaćanjem poreskih obaveza (kao što su PDV, doprinosi, porez na dobit itd.). Prema tome, izuzetno je bitno podneti poresku prijavu na vreme.

Zatim, tu su i novčane kazne za nepodnošenje poreske prijave, koje se kreću između 20% i 75% iznosa dugovanog po osnovi poreza, a utvrđenog u poreskoj kontroli. Kazne iznose ne manje od 400.000 dinara za pravno lice i ne manje od 80.000 dinara za preduzetnika. Za neplaćanje poreza se izriču novčane kazne u visini od 10% do 50% iznosa dugovanog po osnovi poreza, a utvrđenog u poreskoj kontroli. Kazne iznose ne manje od 250.000 dinara za pravno lice i ne manje od 50.000 dinara za preduzetnika.

U slučaju da se zbog kašnjenja dobiju dve prekršajne prijave u roku od dve godine, uz novčanu kaznu će slediti i zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine.

Kolike su kazne za neplaćanje poreza na imovinu?

Stručnjaci apeluju da se prekoračenje rokova, kada je plaćanje poreza na imovinu u pitanju, građanima ne isplati. Naime, pored uvećanog poreza na imovinu, na ukupno zaduženje im se može “nakačiti” i kamata od 9% i kazna od 50.000 dinara.

Plaćanje poreza je moguće i u manjem broju rata, ako je građanima ovaj oblik plaćanja manji udar na budžet. Porez na imovinu prikupljaju lokalne samouprave i može se plaćati u četiri rate: prva rata do 14. februara, druga rata do 15. maja, treća rata do 14. avgusta i četvrta rata do 14. novembra. Porez na imovinu fizičkih lica se može izmiriti i u manjem broju rata od zakonom propisanog, što podrazumeva i izmirivanje celokupnog poreza odjednom.

Zakonom je utvrđena i mogućnost zastarevanja naplate duga po osnovu poreza na imovinu. Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Reč je o relativnoj zastarelosti, što znači da se ova zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika. Nakon prekida, zastarelost počinje iznova da teče, a vreme koje je proteklo pre prekida se ne uzima u obzir. Zakon diktira i postojanje apsolutne zastarelosti, koja stupa na snagu kada istekne ranije predviđen rok i povlači obustavu poreske obaveze. Rok za stupanje apsolutne zastarelosti je 10 godina od isteka godine kada je poresku obavezu trebalo utvrditi ili naplatiti.

Pročitajte i: Šta je sa frilenserima?

Problemi s kojima se suočavaju preduzetnici

Preduzetnici se, u poslednje vreme, žale na celu proceduru i administrativni postupak kada dođe do kašnjenja uplate poreza na dobit. Preduzeća dobiju opomenu, što nije sporno, ali se ne poštuje rok za uplatu od pet dana, nego se, u većini slučajeva, odmah prišu i prekršajne prijave, koje sa sobom donose i kazne do čak 110.000 dinara!

Rokovi za plaćanje poreza po kvartalima su svima poznati. Nakon isteka zakonskog roka stiže opomena da se uplata izvrši u narednih pet dana (uz obračun kamate). Međutim, preduzetnici navode da je Poreska uprava počela uz opomene da šalje i prekršajne naloge. Ako dođe do kašnjenja, prekršajni nalog za privredna društva iznosi 100.000 dinara, a za odgovorno lice 10.000 dinara. Za preduzetnike je kazna 50.000 dinara. Pored toga, preduzetnici navode da dobijaju prekršajne naloge koji bi sami trebalo da odnesu u prekršajni sud, što bi značilo da, u neku ruku, sami sebe prijavljuju.

Nada ipak postoji. Onaj ko dobije prekršajni nalog za koji smatra da je neosnovan, može tražiti sudsko odlučivanje. Ovaj prekršajni nalog uglavnom ne prolazi na prekršajnom sudu ako su dati iznosi uplaćivani u roku koji je naveden u opomeni. Međutim, mnogi nisu upućeni da imaju ovo pravo ili jednostavno ne žele da se dodatno upliću u pravna pitanja i suđenja, pa iznos odmah uplate bez previše razmišljanja.

Ako vas brinu poreska pitanja i zazirate od poreske kontrole ili imate pitanja i nedoumice, rešenje je knjigovodstvena agencija od poverenja. Na ovaj način možete biti sigurni da će sve prispele obaveze biti pokrivene na vreme, a ukoliko i dođe do nekih problema, jasno ćete znati koje vam opcije stoje na raspolaganju.

IZVOR FOTO  https://pixabay.com/photos/money-bills-calculator-to-save-256312/