„Hranom do tradicije“ iz Loznice nastavlja put kroz Srbiju

Reč „domaće“ danas se može pronaći na gotovo svakom jelovniku, ali to ne znači da se iza nje zaista nalaze recepti, ukusi i načini pripreme karakteristični za određeni kraj. Upravo potraga za takvim mestima vodi Jelenu Ostojić kroz gradove Srbije.

Na sajtu „Hranom do tradicije“ predstavlja restorane koji još neguju tradicionalnu kuhinju, ali i priče o jelima, starim receptima i gastronomskom nasleđu različitih krajeva. Nakon Loznice i Novog Sada, usledila su istraživanja Kragujevca i Zrenjanina, dok se već otvara pitanje šta je još ostalo neotkriveno i gde će se potraga nastaviti.

1. Loznica je bila jedan od prvih gradova na sajtu. Šta je do sada predstavljeno i kakve su reakcije ljudi?

Želela sam da počnem od svog rodnog grada, kao i od Novog Sada, u kojem sada živim.

U Loznici sam do sada obišla pet restorana, a ostala su mi još četiri – jedan u samom gradu i tri u okolini. Reakcije su odlične. Javilo mi se dosta ljudi iz Beograda koji su, nakon što su restorane pronašli na sajtu, obišli Tršić i Gučevo. Mnogo naših ljudi iz Bosne ostavljalo je komentare da su oduševljeni hranom u restoranima poput „Pauna“ i „Srpske kafane“.

Posebno mi je drago što sajt neposredno dovodi goste u ove restorane, pomaže im da otkriju nešto novo u Loznici i na taj način doprinosi promociji celog kraja.

2. Šta ste tokom istraživanja otkrili o lozničkoj kuhinji, a da ranije ni sami niste dovoljno poznavali?

Taj deo tek planiram da predstavim na sajtu. Otkrila sam mnogo zanimljivih podataka o značaju šljive za naš kraj, stanovništvu koje je ovde živelo pre nekoliko decenija, kao i o ulozi pšenice i krompira u lokalnoj ishrani.

Planiram da sve to obradim kroz nekoliko članaka, ali tek od septembra, kada prikupljenu građu budem povezala i uobličila u celinu.

3. Koja mesta, jela ili teme iz Loznice i okoline još čekaju da budu istraženi i objavljeni?

Dosta toga je već istraženo i pripremljeno, samo još nije predstavljeno na sajtu. Fotografisala sam značajne delove Loznice koje planiram da predstavim i objasnim zbog čega su važni, posebno ljudima koji nisu iz ovog kraja.

Mi koji ovde živimo znamo koja mesta vredi obići i šta ih čini posebnim, ali neko ko dolazi sa strane to često ne može da zna. Zato želim da, uz restorane i hranu, predstavim i sam grad, njegove znamenitosti i okolinu. Sve će biti objavljeno postepeno.

4. Posle Loznice i Novog Sada, zbog čega ste za naredne gradove izabrali baš Kragujevac i Zrenjanin?

Kragujevac je bio prva prestonica moderne Srbije i smatrala sam da je logično da njega obiđem pre Beograda. To je grad od velikog značaja za istoriju Srbije, a kolega sa kojim sam ranije radila bio mi je odličan vodič. Zahvaljujući nekome ko tamo živi, mogla sam bolje da upoznam ritam grada i mesta koja možda ne bih sama pronašla.

Zrenjanin je jedan od većih gradova najbližih Novom Sadu, a takođe ima bogatu istoriju. Zanimalo me je šta može da ponudi sa gastronomske strane i koliko se njegova kuhinja razlikuje od krajeva koje sam prethodno istraživala.

5. Dokle ste stigli sa njihovim istraživanjem i šta se u svakom od ta dva grada posebno izdvojilo?

U Kragujevcu sam provela dva prelepa vikenda i obišla četiri restorana, a ostala su mi još dva.

Posebno me je iznenadilo koliko ovaj grad ima starih kafana i restorana. Kafana „Paligorić“, na primer, datira iz 1895. godine. Kada bi se restoran sa takvom istorijom nalazio u nekom evropskom gradu, verovatno bi bio istaknut na svakom koraku.

Čini mi se da ponekad ne umemo dovoljno da cenimo ono što nam je pred očima. Nadam se da će predstavljanje ovakvih mesta doprineti tome da ljudi više putuju po Srbiji i da Kragujevac upoznaju ne samo kroz istoriju već i kroz njegove stare kafane i tradicionalnu hranu.

Što se tiče Zrenjanina, tu sam otprilike na polovini istraživanja. Obišla sam dva restorana, a ostala su mi još četiri.

6. Koliko je zahtevno temeljno predstaviti jedan grad, od pronalaženja restorana i izvora do obilazaka i pisanja sadržaja?

Veoma je zahtevno, prvenstveno zbog organizacije. Potrebno je pronaći restorane, otići do njih, probati hranu, fotografisati ambijent i jela, a zatim, ukoliko mesto zaista odgovara kriterijumima sajta, napisati i pripremiti ceo sadržaj za objavljivanje.

Važno je napomenuti da niko unapred ne zna da dolazim. Restoran obavestim da je predstavljen na sajtu tek nakon obilaska i samo ako se uverim da zaista nudi tradicionalnu hranu.

Dešavalo se da, uprkos prethodnom istraživanju, stignem u restoran i vidim da je ponuda drugačija od očekivane. Iako tamo ručam i platim račun, takvo mesto ne može da se nađe na sajtu ukoliko se ne uklapa u njegovu temu i kriterijume.

7. Koji region Srbije je sledeći i zbog čega želite da istraživanje nastavite upravo tamo?

Sledeći je Beograd. On je poseban region Srbije, a ne samo glavni grad. Pored gradskih opština, obuhvata i prigradske opštine poput Mladenovca i Lazarevca, zbog čega će njegovo istraživanje biti veliki poduhvat.

Već sam počela sa obilascima i planiram da restorane predstavljam postepeno, jedan po jedan. Ne žurim, jer mi je važnije da svaki sadržaj bude temeljno pripremljen.

Pronašla sam i zanimljive podatke o istoriji hrane u Beogradu, tako da će, pored restorana, biti objavljene i priče koje pokazuju kako se gradska kuhinja menjala i razvijala.