Splavovi u Beogradu – istorijska i kulturna pozadina ovih mesta za noćnih provod

Beogradski splavovi su danas jedan od najboljih reprezenata i primer vrhunskog provoda na dve gradske reke. Ovde možete pronaći splav po svačijem ukusu, tako da su defintivino jedan od razloga zbog koji treba posetiti naš glavni grad.

Ne čudi zbog čega se sa prvim znacima lepog vremena i leta, veliki broj stranca sjati u Beograd i uživa u, kako i oni sami kažu veoma kvalitetnom provodu.

Splavovi u Beogradu svojim gostima pružaju vrhunski provod do ranih jutarnjih časova i to po uzoru na klubove svetskih prestonica. Dovoljno je da na vreme odaberete i rezervišete svoja mesta, ukoliko imate želju za izlaskom na specifičnoj lokaciji.

Druga opcija je da prošetate nekim od beogradskih kejeva i na licu mesta odaberete splav koji vam se najviše dopada. Iako je provod zagarantovan, verujemo ad vas zanima i pitanje kakva je kulturna i istorijska pozadina splavova u Beogradu.

Šta se to krije iza ovih mesta za noćni provod i kako je sve nastalo?

Nastavite sa čitanjem teksta i saznaćete.

Kako je sve krenulo – koreni splavova sežu još u dave 60-e godine 20. veka

Ideju o splavu kao mestu za uživanje u prirodi i to nadomak grada, gde se mogu ugostiti prijatelji u ovom lepom ambijentu, prvi je kod nas realizovao “Peđa Isus” – buntovnik tadašnje generacije.

Početkom 60-ih godina, konstruisao je svoju kućicu na drvetu, koja je u periodima kada reka nadođe, postajala pravi splav.

Ovo tada nesvakidašnja građevina na Adi Međici, kasnije je inspirisala i mnoge druge da nastave sa gradnjom splavova na Adi i duž Save. Tada su ipak ove građevine služile samo u privatne svrhe i za ponekog prolaznika.

Urbana revolucija beogradskih splavova

Iako su 60-e godine obeležile nastanak prvih splavova kao mesta za odmaranje vlasnika i njihovih prijatelja, početak 80-ih godina donosi određenu vrstu urbane revolucije.

Na Adi 1983. godine nastaje prvi restoran na vodi, dok je pesma grupe “Škriljci” pod nazivom “Siđi do reke”, prosto pozvala sve Beograđane da se spuste na reku i započnu da obilaze ova nova mesta za druženje i uživanje.

Neki od najpoznatijih splavova-kafana-kafića, kako god nazvali ove građevine na vodi, bili su “Argument” i “Jat”. Nalazili su se na Adi, ali je činjenica da ova lokacija tada još uvek nije bila dovoljno dobro povezana sa gradom, pa nije bilo ni puno posetilaca kao danas.

Šta su nam donele 90-e godine?

Kraj 80-ih i početak 90-ih godina 20. veka donosi nešto potpuno novo. Počinje da se nazire kraj dominacije socijalističkog načina razmišljanja, što je uticalo i na to da splavovi postanu ugostiteljski objekti za organizovanje velikih događaja.

Prvi objekat ovog tipa bio je restoran-splav “Savski galeb”, ali nedugo zatim se otvaraju diskoteke na reci kao što su “Pingvin”, “Estrada” i “Triton”.

Svi znamo kakva je bila struktura mladih ljudi koji su krajem prošlog veka šetali ulicama i izlazili u noćni provod, kao i da se pored obične omladine pogođene sankcijama, sve više moglo videti lica iz krugova mafijaškog miljea.

Pored ponekog mafijaškog obračuna, na pomenutim splavovima su provod i zabava zaista bili dobri, a pojavio se i koncept rezervacije mesta u separeu, dok je podijum za igru bio značajno smanjen.

Pa ipak, krunu devedesetih godina kada su u pitanju splavovi Beograda, slobodno možemo dodeliti diskoteci na vodi “Lukas”, po kome danas nosi nadimak jedan poznati folk pevač, koji je tamo nastupao.

Krajem 90-ih godina, splavovi počinju da se pozicioniraju širom savske obale, ali i na Zemunu i to u jeku ekspanzije ovih mesta za noćni provod. Pored mesta koja su bila predviđena za ljubitelje folk muzike, sve je bilo više i onih za urbanu gradsku omladinu.

Kakva je situacija danas?

Splavova danas ima bezbroj duž obala obe reke, pa tako gotovo sigurno možete pronaći nešto po svom ukusu, bilo da je u pitanju provod, relaksacija, uživanje u hrani i pogledu.

Splavovi su prava turistička atrakcija, kao simobl odličnog provoda, zbog koga glavni grad Srbije posećuje veliki broj ljudi.

Kao najpopularniji splavovi u Beogradu nameću se “Sindikat”, “Lasta”, “Kućica”, “Freestyler”, “River”, “Hot Mess” i mnogi drugi. Dovoljno je da pregledate celokupnu ponudu i odaberite žanr muzike koji vam najviše odgovara.

U današnje vreme je savremeniji pristup postavljanja splavova i ispunjavanja zahteva Komisije za planove Skupštine grada i drugih institucija. Već neko vreme se priča i o rešavanju otpadnih voda, smeća oko splavova i drugih nepoželjnih uticaja.

Sa njima je neophodno izboriti se kako bi splavovi ostali poželjna mesta za uživanje od strane svih. Danas takođe nije moguće postaviti splav na vodi bilo gde, s obzirom da je na određenim mestima ovo zabranjeno, a vlasnici istih moraju da potpišu ugovor i zakupu i da plaćaju gradu porez.

Nadamo se da ste uživali u čitanju teksta, kao i da smo uspeli da pokažemo pozadinsku priču koja se krije iza ovih danas veoma popularnih mesta za noćne izlaske. Uvideli ste kakav je kulturno-socijalno-istorijski aspekt i pozadina splavova u Beogradu, pa verujemo da će vas ovo još više privući da i sami iskusite čari dobrog provoda.