7 najvažnijih proslava u Srbiji

Kao narod, imamo bogatu tradiciju i običaje koji su duboko ukorenjeni u našu kulturu. Bilo da je reč o porodičnim ili verskim proslavama, uvek postoji razlog za slavlje. U nastavku teksta vam predstavljamo neke od najvažnijih dana za slavlje u Srbiji.

Krštenje deteta – radost cele porodice

Krštenje je verska proslava koja označava ulazak deteta u hrišćansku veru. Običaj je da se krštenje obavlja u crkvi, uz prisustvo rodbine i prijatelja. Beba se obično nosi u rukama kuma, koji je izabran da bude duhovni vođa deteta. 

Nakon obreda, organizuje se svečana proslava krštenja deteta, gde se ovaj poseban trenutak slavi na pravi srpski način, uz muziku i hranu. Obično se ljudi odlučuju za slavlje sa puno zvanica koje su tu da uveličaju ceo događaj i prisustvuju ovom srećnom trenutku.

Svadba – slavlje ljubavi

Svadba je jedna od najvažnijih proslava u Srbiji. To je trenutak kada se dvoje ljudi venčava i započinje zajednički život i brak sa voljenom osobom. Svadbe u Srbiji su obično velike i raskošne, sa mnogo gostiju i sadrže dosta tradicionalnih elemenata. Mlada nosi belu dugu venčanicu, dok mladoženja nosi svečano odelo. 

Savršeni foto i video za vašu svadbu DS Media Production

Pored opštinskog venčanja, običaj je da mladenci izgovaraju svoje sudbonosno “DA” i u crkvi okruženi najmilijim ljudima. Nakon ceremonije, dolazi do veselja i to obično u nekom restoranu ili prostoru pogodnom za ovaj vid slavlja. Ono što je specifično za svadbe u Srbiji je svakako bogata trpeza kojoj retko ko može da odoli. Na kraju proslave je uvek tu i tradicionalna torta koju mladenci zajedno seku i koja svojim raskošnim izgledom uvek obraduje sve goste.

Rođenje deteta – slavimo novi život

Rođenje deteta je jedan od najradosnijih trenutaka u životu svih roditelja. Običaj je da se organizuje manja proslava sa porodicom i prijateljima, ali često se organizuju i velika slavlja sa puno gostiju gde svi zajedno proslavljaju ovaj veliki događaj. U Srbiji se za ovakve prilike vrlo često zovu trubači koji na poseban tradicionalan način svojom muzikom obeleže ovaj poseban dan. Specifičan običaj vezan za rođenje deteta je svakako cepanje majice novopečenom ocu. 

Slava – porodična tradicija

Slava je jedinstveni pravoslavni običaj slavljenja porodičnog sveca. Svaka porodica ima svoju slavu, koju obeležava jednom godišnje. Ovaj običaj datira još iz srednjeg veka i smatra se najvažnijom porodičnom proslavom. 

Na dan slave, domaćin priprema bogatu trpezu sa tradicionalnim jelima i pićima. Pravi se i slavski kolač koji je jedan od najbitnijih obeležja krsne slave koji je simbol tela Isusa Hrista, a vino kojim se kolač preliva predstavlja njegovu krv. Pored kolača, po tradiciji se priprema i slavsko žito, koje je još jedano važno obeležje slave. Porodica i prijatelji dolaze u posetu, mole se i čestitaju domaćinu. Na ovaj način se čuvaju prave tradicionalne vrednosti.

Đurđevdan – hrišćanski praznik

Đurđevdan je jedan od najstarijih i najvažnijih narodnih praznika u Srbiji. Obeležava se 6. maja i posvećen je svetom Đorđu, zaštitniku stoke i useva. Na ovaj dan, ljudi obično idu u prirodu, beru cveće i prave venčiće od lišća i cveća. U mnogim krajevima običaj je i da uveče uoči Đurđevdana ili na sam dan pre zore, neko od ukućana ubere zelene grančice u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući, kao i kapiju. To se čini da bi godina i dom bili berićetni, „da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Đurđevdan je prilika za slavlje, pesmu i igru.

Vidovdan – sećanje na hrabrost predaka

Vidovdan je verski praznik koji se obeležava 28. juna. Ovaj dan ima poseban značaj u srpskoj istoriji, obeležava se u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine. Na Vidovdan se posećuju manastiri i crkve, gde se služe posebne liturgije. Takođe, običaj je da se organizuju kulturne manifestacije i sportska takmičenja. Vidovdan je prilika za očuvanje nacionalnog identiteta i sećanje na hrabrost naših predaka.

Srpska Nova godina – veselje nacije

Nova godina je univerzalna proslava koja se obeležava širom sveta, ali se kod nas pored toga proslavlja i srpska Nova godina. Većina ljudi smatra da se ova Nova godina slavi kao starokalendarska, prema vremenu koje je ustanovio Julije Cezar. Iako se najčešće naziva Pravoslavnom jer je slave uglavnom pravoslavni narodi, kod nas ona ima poseban značaj jer je nastala kao znak otpora prema onima koji su pokušavali da uzdrmaju srpski identitet.

Ljudi slave ovaj dan sa porodicom i prijateljima, često vrlo svečano odeveni i u nekom restoranu. Dočekuje se ponoć uz vatromet, šampanjac, ili rakiju koja je deo naše tradicije, kao i uz muziku koja je neizostavan deo svakog slavlja u Srbiji.

Proslave su deo našeg identiteta i načina života. U Srbiji ih vezujemo za očuvanje tradicije jer se na taj način povezujemo sa našim precima, jačamo veze sa našim bližnjima, slavimo ljubav, porodicu i zajednicu. Bez obzira na to koji je dan, u Srbiji uvek ima razloga za slavlje, radost i veselje.