VELIKIM JUNAŠTVOM ZADIVIO I LJUTE NEPRIJATELJE
Zablista je spomenik vitezu Gvozdenog puka „Knez Mihailo“ Blagoju Mićkovom Krušiću na groblju u Počivalima, zaseoku sela Prigradina, pored Crkve Svetog Save u Banjanima nedaleko od Nikšića.
Delo je akademika i vajara Draga Mirkovića, poznatog srpskog umetnika. Kiša koja je padala nije omela postavljanje ovog spomenika, pa ni episkopa budimljansko-nikšićkog Metodija da sa velikom ljubavlju pomogne, kao i vajaru Sretenu Milatoviću, ikonopiscu Mirku Toljiću, Željku Kosoviću koji je radio postament za ovaj spomenik.
Osamdeset godina se ne zna gde su kosti junaka Blagoja, nosioca najvećih ratnih odlikovanja Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije, koji je ubijen 17. avgusta 1944. u selu Gornja Toponica kod Niša kao žrtva političkog progona. Ni posle toliko vremena još se ne zna gde su mučeničke kosti ovog patriote, učesnika balkanskih i Prvog svetskog rata iz sela Prigradina, koji se kao dečak obreo 1889. sa ostatkom familije u Dabinovcu kod Kuršumlije u Srbiji. Niški okružni sud rehabilitovao ga je 13. jula 2007. godine i to je bila jedna od prvih rehabilitacija u Srbiji od završetka Drugog svetskog rata.
Do početka balkanskih rtova 1912. godine Blagoje je šest godina komitovao u odredu čuvenog vojvode Voja Tankosića, a potom u slavnom Gvozdenom puku, učestvujući u bitkama kod Cera, Drine, Kolubare, Kosmaja, Prizrena, Piškopeje, do Solunskog fronta i Kajmakčalana. Svojim junaštvom zadivio je čak i neprijatelje, a u martu 1917. godine, na položaju kod Crne Reke Aleksandar Karađorđević je, u prisustvu Živojina Mišića, sa svojih grudi skinuo Karađorđevu zvezdu i dao je Blagoju Krušiću, dok mu je francuski general Giome uručio vojnu medalju!
– Podizanjem ovog spomenika kod hrama Svetog Save na Počivalima u selu Prigradina, plemenu Banjani, ponovo i iznova vaskrsava njegov viteški lik i njegov neumrli ratnički i patriotski duh. Moj slavni predak pohodi svoje zavičajno i rodno mesto i znamenito banjsko pleme u kome je ponikao i koje ga je podarilo svekolikom srpskom svetosavskom rodu na opštu nacionalnu i svenarodnu polzu – kaže za „Novosti“ sveštenik Dragan Krušić, odajući zahvalnost plemeniku Dragu Mirkoviću za veliko neimarsko delo.
Ovaj spomenik, smatra prota Dragan, nije samo uzdarje bratstva Krušić u plemenu banjskom, već svekolikom srpskom rodu svetosavskom.
– Blagoje Krušić svojim ratničkim putem i viteškim i junačkim podvizima, zaslugama i priznanjima i odličjima prevazilazi uske plemenske granice, zavičajnu Prigradinu, bratstvo iz kog je ponikao, pleme Banjane gde se svojim delom vinuo na najšire srpske etničke prostore i ubrojio sebe i svoju ličnost i svoje časno ime u onu veliku srpsku plejadu najznamenitijih srpskih vitezova i slobodara srpske nacionalne povesnice – naglašava naš sagovornik.
Blagoje Krušić je pod strašnom torturom mučen, bezmalo kao i prvi mučenici crkve.
– Objavio sam knjigu o Blagoju, a na taj korak me navela upravo njegova mučenička končina.
Blagoje je skončao bez groba i bez sveće i ko zna u kojoj jami bezdanici. Mi, njegovi bratstvenici, nećemo imati mira sve dok njegove mučeničke kosti ne nađu smiraj pored svojih najbližih u rodnim Banjanima – poručuje Dragan Krušić.
Autor ovog spomeničkog dela, akademik Drago Mirković, kaže za „Novosti“ da ga je obradovala inicijativa sveštenika Krušića da se spomenikom oduži svom glasovitom pretku Blagoju.
– Nije bilo teško preneti Blagojev lik na kamen, jer je on bio čovek gorštak, sa ovih naših prostora. Nosio je kapu kraja Kuršumlije i južne Srbije, gde je odrastao. Lako ga je bilo zakititi jer je imao toliko ordenja na grudima – kaže Mirković, dodajući da je sa istom ljubavlju radio i druge spomenike.
V.Mitric
