UVEREN SAM U BEZBEDNO I ODRŽIVO RUDARENjE U JADRU

Diplomirani inženjer rudarstva Stjepan Mitrović govorio je o projektu „Jadar“

Nakon što je detaljno proučio radni nacrt Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar“ dipl. inženjer rudarstva Stjepan Mitrović pozitivno je ocenio nalaze, analize i rezultate do kojih su došli eminentni stručnjaci koji su na njoj radili i ukazao na to da Studija prepoznaje sve potencijalne rizike polazeći od osnovnog, početnog stanja, i predviđa sve mere kojima se ti rizici mogu preduprediti, otkloniti i ublažiti. Prema njegovim rečima, litijum je veoma bitan, predstavlja veliku razvojnu šansu za Loznicu i zbog toga je važno da se o toj temi razgovara argumentovano, bez uplitanja politike i bez ostrašćenosti, jer je svačije mišljenje koje je zasnovano na činjenicama podjednako važno.

– Svaka overena rezerva i istražna bušotina koja da pozitivne rezultate raduje me kao rudarskog inženjera jer predstavlja novu vrednost za našu Srbiju. Detaljno sam proučio objavljen nacrt Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar“ i potpuno verujem da možemo na bezbedan i zdrav način iskopavati i prerađivati litijum iz ovog ležišta – rekao je za Medijsku grupu „Lotel“ dipl. inženjer rudarstva Stjepan Mitrović, direktor za plan, razvoj, projektovanje i odnose sa javnošću u Rudniku i termoelektrani „Ugljevik“.

Mitrović je završio Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu i ima 35 godina radnog iskustva u podzemnoj eksploataciji, a 10 godina intenzivno se bavi temom litijuma.

Potiče iz rudarske porodice; deda i otac su mu bili rudari, odrastao je u rudarskoj sredini, u mestu Zajača, njegovi potomci su takođe opredeljeni za rudarsku delatnost, a često za sebe kaže da je rudarstvo obeležilo ceo njegov život i da se iskreno raduje svemu što predstavlja novo otkriće u oblasti rudarstva i geologije.

Detaljno se upoznao sa objavljenim radnim nacrtima Studije o proceni uticaja na životnu sredinu kompanije „Rio Tinto“, za koju je istakao da su izradili eminentni stručnjaci i ocenio da je njegov utisak o toj studiji pozitivan.

– Video sam da je u Studiju uloženo mnogo rada, cifre od 23.000 istraživanja, analiza, video sam po načinu izrade i tekstu koji sam čitao da iza toga stoje stručni i obrazovani ljudi. U svojoj karijeri radio sam mnogo u rudniku za podzemnu eksploataciju u Zajači, zatim u najdubljem rudniku u bivšoj Jugoslaviji,Trepči, čija dubina doseže i do 1.000 metara, a ono što je ovde evidentno je da se rudno telo nalazi na mnogo manjoj dubini, između 370 i 650 metara, i kao inženjeru mi je poznato sa kakvim pritiscima, temperaturama i generalno uslovima rada se na toj dubini možemo susresti – istakao je Mitrović.

Objasnio je da bi rudnik u Jadru kao i svaki drugi bio otvoren sa dva okna – jednim ventilacionim i drugim transportnim, izvoznim oknom, a oba bi išla do dubine od 650 metara i pratila ležište po debljini.

– Jasno mi je da je predviđena metoda otkopavanja sa zasipavanjem i da će veliki deo jalovine sa površine biti korišćen za zapunjavanje prostora. Hodnici koji se prave u takvim sredinama su tzv. visokozasvođeni hodnici koji mogu da trpe ogromne pritiske, tako da bi sleganje zemljišta na površini bilo minimalno, gotovo nikakvo i to su najidealniji oblici poprečnih preseka podzemnih prostorija.

Mitrović se čitajući Studiju upoznao i sa predviđenim načinom miniranja, za šta je rekao da nije nikakva nepoznanica.

– Postoji slobodna površina, imamo centralne mine zalomne i periferne, miniranje je u ovom projektu, u odnosu na način na koji sam ja svojevremeno minirao, modernizovano sa tečnim eksplozivima. Komponente koje će biti korišćene u miniranju biće odvojene, svaka pojedinačno je samo obična masa, a spajanjem dve dobija se eksploziv. Imali bismo inicijalno punjenje, eksploziv bi se dopremao u stanju koje nije eksplozivno i opasno, a na licu mesta bi se pravila eksplozivna smeša – precizirao je naš sagovornik.

Kada je reč o postrojenju za preradu, Mitrović je naglasio da je Studijom predviđen visok stepen osiguranja.

– Postrojenje je sa sedam nivoa zaštite, rezervoarima u kojima se nalaze hemikalije i odvija proces izdvajanja minerala litijuma, borata i bora iz rude. Ti rezervoari bi bili obloženi između dva dna zaštitnim slojem, a postojali bi i senzori koji bi reagovali ukoliko bi došlo do toga da kiselina procuri. Takođe, sva ta postrojenja su smeštena u ogromnim betonskim basenima koji imaju svoje osigurače i kabl u slučaju bilo kakve havarije, a dodatno, ukoliko bi se desilo da ta tečnost iscuri iz postrojenja za preradu ili posude, predviđene su prihvatne kade u kojima se ta tečnost može skupiti kako ne bi bila ugrožena okolina – precizno je objasnio Mitrović.

Ukazao je i na to zbog čega je bitno što se ceo proces odvija na temperaturi od 90 stepeni i da je u nacrtu Studije veliki naglasak stavljen na sumpornu kiselinu, njeno dovoženje, skladištenje i upotrebu.

– Znamo da voda ključa na 100 stepeni, sumporna kiselina ključa na temperaturi od 250 stepeni, to znači da neće biti isparavanja sumpor-dioksida – rekao je.

– Proizvodi koje bismo dobili rudarenjem su litijum-karbonat, borna kiselina i natrijum-sulfat. Znamo da je litijum reaktivan, on je alkalni metal koji reaguje i retko gde se može naći slobodan, a sa rudarsko-tehnološkog aspekta najidealniji oblik vezivanja litijuma jeste upravo ta karbonatna grupa za koju će se vezati prilikom prerade i upravo se litijum-karbonat koristi u industriji litijumskih baterija. (…) Iako bi litijum-karbonata bilo najmanje u ovom procesu, imali bismo ga sasvim dovoljno da se od njega napravi milion baterija godišnje za automobilsku industriju, a to je jako važna stvar, jer ako se već borimo protiv zagađenja, a znamo da je u najvećem procentu od 60 odsto zagađivač u ovoj zemlji saobraćaj, odnosno motori sa unutrašnjim sagorevanjem, imali bismo priliku da upotrebom litijumskih baterija zamenimo motore sa unutrašnjim sagorevanjem i tako smanjimo zagađenje sredine u kojoj živimo – istakao je Mitrović.

On je rekao da je potpuno uveren da se na bezbedan i zdrav način litijum može iskopavati i prerađivati iz ležišta u Jadru.

Istovremeno, ukazao je i na to da je predviđeno odlagalište u dolini reke Štavica, koje je, kako su hidrolozi objasnili, mesto najmanje bogato vodom i da bi nusproizvod, odnosno jalovina koja bi se pod pritiskom i temperaturama tretirala u postrojenju, suzbijala i sušila i tako bila dovedena u suvo stanje. Kako je rekao, dobili bi masu koja je veoma slična glini kao prirodnom nepropusnom sloju, koja nema pukotine i ne propušta vodu.

– Odlagalište je podeljeno na pet zona. Bilo bi neophodno da se poseče 110 ili 120 hektara šume, ali će se s druge strane, pošumiti 220 hektara i tako šteta nadoknaditi novim zasadima. Na površini deponije bi se po fazama postavljali vodonepropusni slojevi zaštite, humus i vršila bi se rekultivacija zemljišta. Kanal oko odlagališta skupljao bi procedne vode i slao bi ih u postrojenje za preradu i dalje bi se upotrebljavale kao tehnička voda u procesu prerade. Sprečilo bi se i mešanje kišnice sa tim vodama koje bi mogle doći sa odlagališta – naveo je Mitrović.

Ocenio je da su svi delovi projekta urađeni u skladu sa najstrožim standardima Srbije i standardima koje propisuje Evropska unija.

– Imam licencu za projektovanje, nadzor i reviziju i dužan sam da govorim onako kako jeste i kako nauka kaže. Za svoj rad, izjave i ponašanje odgovaram vrhunskoj revizorskoj struci, samim tim ja ne improvizujem i odgovoran sam za svaku iznetu javnu reč – poručio je i naglasio da mu je bitno da njegova deca i unuci ostanu da žive u zdravoj i bezopasnoj sredini, kao i svi ljudi iz ovog kraja.

Poručio je i da veruje u mudrost ljudi, da je godinama radio u Loznici i Zajači i osvrnuo se na organizovane proteste protivnika projekta „Jadar“.

– Nekoliko puta sam bio u Nedeljicama, pričao sa tim ljudima i podržavao ih, jer sam mislio da je ispravno da se bore za svoju životnu sredinu. To je bilo u početku, u fazi kada taj protest nije bio politički, već ljudski. Ovo je nešto drugo, ovo je politizacija celog slučaja i nešto u šta ja ne bih ulazio. Isto tako mislim da ako već imamo radnu verziju Studije svi zajedno treba da je pročitamo i da odlučimo šta dalje. Pozivam i sve aktiviste da sednu za sto, da razgovaraju. Voleo bih da imamo debate po ovom pitanju, da otvorimo javnu raspravu – kazao je.

Mitrović je u svojoj radnoj karijeri uspostavio značajne kontakte i poslovne odnose u Nemačkoj, a na pitanje zbog čega su „zeleni“ iz Nemačke najpozvaniji da garantuju najviše ekološke standarde rekao je da su Nemci izuzetno ozbiljni i rigorozni po tom pitanju i da ne dozvoljavaju da se uradi bilo šta mimo onoga što je projektovano i napisano u studijama.

– U Nemačkoj radi domaća pamet, domaće kompanije, stručni ljudi koji se edukuju. U gradu Landau već se uveliko radi na proizvodnji litijuma za litijumske baterije i oni su tu fazu prošli kao nešto što se podrazumeva – istakao je.

Zeleno rudarstvo, prema njegovom mišljenju, ne postoji.

– To prepoznaje i Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. U njoj se navodi da zagađenje postoji, prepoznaju se svi potencijalni rizici polazeći od osnovnog, početnog stanja, ali se predlažu mere kojima se ti rizici mogu preduprediti, otkloniti i ublažiti – naveo je Mitrović i ukazao da životnu sredinu zagađuje i saobraćaj i poljoprivreda, ali da za njega ne postoji pogodba oko etičkog kodeksa održivosti i da se zalaže za to da sve delatnosti rade, da budu održive, da idemo napred i borimo se sa svim opasnostima koje savremena industrija nosi sa sobom.

– Litijum je veoma bitan i u budućnosti će se o njemu tek pričati – rekao je Mitrović i dodao: – zaista mislim da je to šansa koju ne smemo da propustimo i ne smemo da dozvolimo da to bude dnevno-politička tema, već tema oko koje ćemo se skupiti. Hajde da razgovaramo o Studiji, da damo svoje predloge i da prestanemo da plašimo ljude, da ne nazivamo jedni druge izdajnicima samo zato što drugačije mislimo. Jedino moguće rešenje je dijalog, ali da ne budemo ostrašćeni, da ne pričamo strašne bajke da će ovde sve biti zagađeno, uništeno i da ovde više nema života posle rudnika. Mislim da je svačije mišljenje važno, ali ono mora biti zasnovano na činjenicama.

Kako je rekao, svoj radni vek privodi kraju, i žao mu je što neće moći da pruži svoj doprinos projektu „Jadar“ ukoliko on bude zaživeo, ali da bi voleo da svoje znanje i iskustvo rada u rudniku prenese mladima.

– Rudarstvo je zanat koji je ovde izumro kada je zatvoren rudnik u Zajači. Imali smo vrsne rudare, jer rudarstvo i zahteva stručne ljude. Želeo bih da im prenesem svoje znanje i iskustvo kako da se kreću i žive pod zemljom, kako da druguju, kako da među njima vlada sloga i mir, jer dole pod zemljom oni su prinuđeni da se jedni na druge oslanjaju. Voleo bih da se ovde otvore nova radna mesta, fabrike, da se ovaj grad razvija. Iako nisam ekonomista, znam da je litijum prošle godine dostigao rekordnu vrednost i njegova cena će sigurno rasti. Loznica bi mogla da ima 100 miliona evra u budžetu, a to su velike razvojne šanse za naš grad. Potpuno sam siguran da se možemo nositi sa svim poteškoćama, pojavama koje rudnik nosi sa sobom i da možemo učiniti da svi rizici budu svedeni na najmanju moguću meru – zaključio je Mitrović.

Izvor RTV Lotel