USPEŠNO ZAVRŠEN DRUGI KONSULTATIVNI SASTANAK POSVEĆEN DIJALOGU ZA PREVENCIJU PRIRODNOG HAZARDA

Drugi po redu konsultativni sastanak posvećen jačanju otpornosti lokalnih zajednica na elementarne nepogode i aktivnoj ulozi civilnog sektora na planu upravljanja rizicima od prirodnog hazarda završen je na jučerašnji dan u Privrednoj komori Srbije, gde su pored govornika koji su ukazali na probleme, ciljeve, kao i načine uključivanja civilnog sektora u probleme naselja u kojima žive, a koje mogu zadesiti poplave, zemljotresi ili požari, učestvovali svi, kako studenti koji su se volonterski uključili da pomognu projektima i samoj temi, tako i predstavnici medija.
U diskusiji koja je trajala od 12 časova, sa pauzom za ručak i okrepljenje sve do 16 časova učesnici i svi prisutni poneli su nova znanja u svoje lokalne zajednice, razmenili iskustva i proširili oblik saradnje na svim nivoima i između svih zainteresovanih strana u procesu sistema mapiranja i upravljanja rizicima od prirodnog hazarda, čime je ostvaran glavni cilj povezivanja predstavnika lokalnih zajednica i organizacija civilnog društva (OCD) Podrinja.
Među učesnicima u diskusji našli su se Slađana Đorđević (koordinator projekta), Siniša Mitrović (predstavnik Privredne komore Srbije), Ljubiša Aleksić, Janko Aleksić i Milisav Petković, kao predstavnici lokalnih zajednica.
Sastanak je otvorila Slađana Đorđević, koordinator projekta, rekavši da je „tema sastanka jedna poruka koja poziva na uključivanje svih zainteresovanih snaga i strana u regionu Podrinja u dijalog za prevenciju prirodnog hazarda gde je najvažnije donošenje zaključaka koji će biti izneti i pred donosioce odluka.“
Nakon toga, prisutnima se obratio i Siniša Mitrović, predstavnik Privredne komore Srbije, koji je podvukao važnost znanja, fakultetskog obrazovanja iz oblasti ekologije koje će 2020. godine biti jedno od najprestižnijih zanimanja, kako je naveo, istakavši u svom polusatnom obraćanju, a sa osvrtom na majske polave 2014. godine ukazujući na propuste i navodeći da „nijedna jedinica lokalne samouprave nije ispunila zakonsku obavezu i napravila planove za zaštitu stanovništva od elementarnih nepogoda.“
„Ono što je važno da zapamtimo jeste da scenario iz maja 2014. godine može uvek da se ponovi. Kada se gledaju sve havarije koje stoje, 17 hiljada klizišta, 28% šuma, ilegalna seča, divlja gradnja, mi smo uvek na granici rizika. Evropska komisija za životnu sredinu objavila je podatke da do 2020. godine Srbija će biti u zoni srednje visokog rizika.“, istakao je Mitrović.
Ipak, pri kraju sastanka, Janko Aleksić, član Gradskog veća grada Loznice, istakao je da je Loznica možda među izuzecima jer je za vreme poplava imala organizovan Štab za vanredne situacije koji besprekorno funkcioniše već 11 godina.
„Grad Loznica već ima procenu ugroženosti, kao i stručno operativni tim. Planiramo da otvorimo i Regionalni centar u Loznici koji će pokrivati ne samo Loznicu nego i susedne opštine.“, naveo je Aleksić.
Uz jaku poruku da ono što bacamo u reku već sutra može reka doneti pred naša vrata i poziv na odgovornost, odricanje od egoizma, sebičnosti i poltronstva, završen je i postignut cilj do koga se došlo u okviru projekta Dijalog za prevenciju prirodnog hazarda, koji realizuju Unija ekologa UNEKO, Omladinsko udruženje Naša Ljubovija i Eko Drina Mali Zvornik uz podršku Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC).
Novinar Katarina Despotović