Urgentni centar sa povećanim obimom posla

Načelnik Službe urgentnog prijema dr Milorad Tadić, specijalista urgentne medicine, govorio je za televiziju Lotel, osvrnuvši se na vremenske prilike i uticaj istih na građane.
Tom prilikom dr Tadić je istakao da je broj pacijenata koji je upućen u Službu urgentnog prijema u poslednjih mesec dana povećan za nekih petnaest do dvadeset procenata u odnosu na prethodni mesec.Upućuju se pacijenti iz domova zdravlja, Loznica, Ljubovija, Krupanj, Mali Zvornik, sa najraznovrsnijom patologijom i u porastu je broj upućenih, prvenstveno broj pacijenata sa znacima akutnog infarkta miokarda, akutnog ishemijskog moždanog udara a, povećan je i broj pacijenata sa respiratornim tegobama sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, sa komplikacijama, hroničnih kardiovaskularnih bolesti. Taj porast broja donekle je i očekivan prema našoj statistici koju vodimo u službi,i mart mesec je uvek da kažem problematičan. Uvek je praćen povećanim brojem pregleda.
U martu mesecu smo imali i smenu godišnjih doba i veliku veliku oscilacije temperature, uveče je temperatura padala ispod 0 preko dana je bilo 20 stepeni.
Zatim pomeranje časovnika, a sve to izaziva probleme u adaptaciji i kod zdravih a posebno problem predstavlja kod pacijenata koji koji boluju od hroničnih bolesti.
Povećan je broj saobraćajnih nezgoda saobraćanih traumatizama. Nažalost, u prethodnih mesec dana je bilo i smrtnih ishoda.
U daljem periodu usled povećanja spoljne temperature i porasta koncentracije polena očekujemo komplikacije kod hroničnih opstruktivnih pacijenata sa hroničnom bolestima pluća i kod pacijenata sa sezonskim alergijama. Ova promena vremena je nešto što mi u medicini zovemo kao prolećni umor. To nije bolest sama po sebi to je skup, možemo reći psiho- fizičkih simptoma koji su praćeni povećanjem spoljašnje temperature i nižim vazdušnim pritiskom, osećamo se umorno slomljeno, dekoncentrisano, javlja se glavobolja nekada i znaci depresije, sve to ono što nas prati svake godine. U ovom prelaznom periodu preko zime su unosili jaku hranu višak kalorija manje tečnosti, manjak vitamina, a sve to prouzrokuje da organizam postane sporiji. Metabolizam je usporeniji i sporije oslobađa toksina, menja se i hormonski status.
Saveti za naše grrađane su sledeći: Organizuam mora sam da se izbori a mi moramo da pomognemo da mu pružimo optimalne uslove da se izbori sa ovim problemom znači prvenstveno moramo menjati ishranu.
Savet je raznovrsna ishrana bogata vitaminima. Zatim povećan unos tečnosti da bi se što više toksina oslobodilo iz organizma. Kvalitetan san i odmor je neverovatno važan da bi pružio organizmu vreme koje je potrebno da se oporavi i da adaptira na nove nastale uslove. Fizička aktivnost apsolutno, ali umerena 30 do 60 minuta svakog dana umirene fizičke aktivnosti je sasvim dovoljno kada pričamo o zdravim osobama.
Hroničnim bolesnicima sve ovo pada teže utoliko što oni pored svega ostalog što zdrave osobe moraju da se pridržavaju, moraju da se pridržavaju svoje redovno propisane terapije Kod njih je način ishrane, san i odmor isti a preporuka za fizičku aktivnost, posebno za bolesnike sa kardiovaskularnim bolestima više odgovara neka lagana šetnja po lepom vremenu.
Ako je moguće izbegavati sunce u periodu od 13 Do 16 sati, mnogo bolje je prošetati pre podne ili popodne.
Služba urgentnog prijema obavlja i trasnport teških pacijenata u Opštu bolnicu Valjevo angio salu i to pacijente sa akutnim infarktom miokarda, a takođe se upućuju i pacijenti sa povredama ili oboljenjima koja ne mogu da se zbrinu u našoj ustanovi u Klinički centar Srbije i Vojnomedicinsku akademiju, istakao je dr Milorad Tadić.