UPRAVLjANjE VODAMA NA PROJEKTU „JADAR” (zakupljen prostor)

STAVOVI IZNETI U OVOM OGLASU NE IZRAŽAVAJU STAVOVE REDAKCIJE InfoLo

Zakupljen prostor

U novije vreme uspešnost projekta se, osim ekonomskih parametara, ogleda i kroz što manju količinu proizvedenog otpada, ali i količini utrošene vode. Zbog toga je upravljanje vodama izuzetno važan segment, kome se posvećuje puna pažnja i na projektu „Jadar“. O ovoj temi razgovarali smo sa dr Dušanom Mijovićem, glavnim savetnikom za zaštitu životne sredine u kompaniji „Rio Sava eksplorejšn“ d. o. o. (eng. Rio Sava Exploration).

Kakve su vodne prilike na području Jadra, gde se planira uspostavljanje podzemnog rudnika?

Sliv reke Drine je veoma razgranat sa brojnim pritokama među kojima se u donjem Podrinju kao najveća izdvaja reka Jadar. Rečni sistem istražnog područja osim Jadra čine i njegove leve pritoke Rakovica, Stupnička reka i Korenita, koja predstavlja prirodnu granicu oko buduće proizvodno-industrijske zone „Jadar“. Kvalitet voda u lokalnim vodotocima, prema ciljevima upravljanju vodama na teritoriji Srbije, treba da bude II klasa vodotoka (pijaća voda nakon manjeg tretmana). Predviđenim aktivnostima ovaj standard će biti ispunjen u potpunosti.
Podzemne vode su razvijene u okviru izdani na različitim dubinama. Plitke izdani, na dubini 20 do 30 m, imaju pijaću vodu koja se koristi za vodosnabdevanje domaćinstava i navodnjavanje manjih parcela. Zatim se prostiru stene niske vodoprovodljivosti (debljine 150 m) koje odvajaju vode u rudnom telu od plitkih, slatkih voda. Na većim dubinama, od 310 do 670 m, nalaze se vode koje se formiraju u rudnom ležištu, zbog čega su veoma slane i sa teškim metalima, tako da nisu pogodne za korišćenje u poljoprivredi i za vodosnabdevanje domaćinstava.

Kako se upravlja vodama na projektu „Jadar“?

Kao članica Međunarodnog saveta za rudarstvo i metale (ICMM), kompanija „Rio Tinto“ ima obavezu da sarađuje sa zainteresovanim stranama na postizanju odgovornog i održivog korišćenja vode. To znači da osim zagarantovanog vodosnabdevanja postojećih korisnika štiti resurse podzemnih i površinskih voda tokom razvoja, rada i zatvaranja projekta „Jadar“.
Upravljanje vodama je pre svega integrisano u dizajn projekta, na čemu su radili stručnjaci Instituta „Jaroslav Černi“, Departmana za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta, Građevinskog fakulteta i drugih organizacija i laboratorija. Saradnja koju ostvarujemo, rezultat je naše vizije da na projektu „Jadar“ sprovodimo najbolje upravljanje vodom i minimizujemo ekološki uticaj usled našeg delovanja. Glavne komponente upravljanja vodama su optimizacija bilansa voda, spremnost za velike rizike, vodeća praksa upravljanja kvalitetom voda i transparentnost našeg rada i učinka.

Šta znači optimalni bilans voda i kako će se on postići?

Bilans voda je količinski izraz kružnog kretanja voda, u ovom slučaja voda na projektu „Jadar“. Kako bi se ispuštanje voda svelo na minimum, bilans voda na lokaciji buduće proizvodno-industrijske zone će biti optimizovan. Ovakav pristup je veoma važan zbog toga što bi se u najvećoj meri (78 %) koristile sakupljene procedne i vode padavina, vode iz rudnog ležišta i procesne vode koje su prečišćene i u ponovnoj upotrebi. U zavisnosti od potreba proizvodnog ciklusa, povremeno bi se koristile i vode iz aluvijalnih naslaga reke Drine, sa izvorišta koje je bez zaštitnog sloja, zbog čega je kvalitet tih voda promenljiv i neodgovarajući za vodosnabdevanje. Količina koja bi se zahvatala iz tog izvorišta iznosila bi 40 l/s, odnosno 0,013% prosečnog proticaja Drine.

Šta znači spremnost na velike rizike i kako se ona ostvaruje?

Rizici, odnosno hazardi su deo prirodnih ali i stvorenih sistema. Prirodne rizike vezane za vodni ciklus predstavljaju suše, poplave, bujice… Prognoza verovatnoće pojave ekstremnih količina voda računa se na osnovu podata monitoringa koji se sprovodio u okviru naših istraživanja područja i podataka praćenja koja vrše nadležne institucije.
Osmatračka mreža projekta „Jadar“ obuhvata 59 plitkih bunara (maks. do 50 m) u dolini Jadra, 29 dubokih arteških bunara u dolini Jadra, 45 lokacija u slivu Korenite, 17 lokacija u slivu Lipničkog Šora i 41 privatni bunar seoskih domaćinstva (plitki). Monitoring je sprovođen od 2016. do 2021. kvartalno tokom hidrološke godine. Prikupljeni podaci su obrađeni kroz GoldSim modele, na osnovu čega su sagledani uticaji sezonskih ekstrema modelovanih za životni vek projekta. Za moguću veliku poplavu na području Jadra u proračunima je korišćen ekvivalent scenario događaja 1 : 10.000 godina.
Tako je utvrđeno da bi buduća proizvodno-industrijska zona „Jadar“ i pri scenariju iz 2014. godine ostala nepoplavljena. S obzirom na to da reka Korenita čini prirodnu granicu proizvodno-industrijske zone, predviđeno je da se izgradi odbrambeni nasip za slučaj moguće velike poplave, kako bi svi objekti i postrojenja ostali van mogućnosti havarije, a time i rizika po životnu sredinu.

Kakva je vodeća praksa upravljanja kvalitetom voda na projektu „Jadar“?

Svim vodama u okviru projekta „Jadar“ se upravlja, tretira i skladišti prema njihovom kvalitetu i poreklu. Prihvat voda će se ostvarivati kroz nekoliko laguna, koje će služiti za vode padavina i oticaja, podzemne rudničke vode, procesne vode. Za prečišćavanje svih voda, bez obzira na njihovo poreklo, predviđena su dva postrojenja. Dizajn tih postrojenja sprečava pražnjenje bez tretmana, odnosno prečišćavanja. Višak voda koji bi se javljao pri jačim padavinama, povremeno bi bio ispuštan nakon prečišćavanja i remineralizacije u reku Jadar. Kvalitet tih voda će zadovoljavati kriterijume II klase vodotoka prema propisima Republike Srbije.

Kako se ogleda transparentnost i izveštavanje o upravljanju vodama?

Kompanija „Rio Tinto“ je prva rudarska kompanija u svetu koja je uvela objavljivanje podataka o količinama i kvalitetu voda za svaki rudnik, na svojoj internet stranici. U stalnom nastojanju da unapredi rad, kompanija teži da dostigne veoma visoke standarde o vodama koje propisuje IRMA50 operativna akreditacija.
Sinonim za transparentnost moglo bi da bude poverenje, koje treba da postoji između lokalne zajednice i kompanije. Zbog toga je osim objavljivanja podataka na internet stranici predviđeno: Organizovanje otvorenih vrata i sesija u infocentru sa zainteresovanim iz lokalne zajednice o projektu i budućem operativnom upravljanju; Formiranje zasebnih programa monitoringa sa zainteresovanim stranama o kvalitetu voda, stanju životne sredine i svim drugim projektnim temama koje su u fokusu javnosti.
Komercijalni sadržaj

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial

Pratite nas