Tragom nekadašnjeg rudarenja u Jadru i Podrinju

Od kada je januara 2022. doneta Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar”, u javnosti su protivnici Projekta iznosili mnoge neistine. Njihova namera bila je da se rad na projektu diskredituje, prikupljeni podaci učine ništavnim, a tehnološki proces prerade jadarita prikaže kao izuzetno štetan po životnu sredinu i pre svega stanovništvo. Kao jedan od veoma snažnih argumenata, koji obuhvataju rasprostranjeni stereotip o agrarnoj zemlji, iznošena je tvrdnja da je Jadar tradicionalno poljoprivredni kraj. Istražujući istorijske izvore i rasprostranjene toponime i reči došli smo do činjenica koje ukazuju na bogatu rudarsku prošlost samog područja u kojem se planira Projekat „Jadar“, kao i njegove okoline.

Sliku nekog predela čine prirodne karakteristike ali i nazivi mesta, toponimi koje putnici namernici pamte, a meštani koriste svakodnevno u govoru. Pored naziva mesta, u govoru se koristi i mnoštvo reči koje vremenom postaju arhaizmi dok se govor obogaćuje novim rečima. Tragovi koji pripadaju istoriji nekog kraja, ostaju kao nemi svedoci u nazivima mesta, uzvišenja, reka, potoka, izvora ili drugih geografskih oblika.
U dolini Jadra i srednjeg Podrinja postoje mnogi nazivi koji ukazuju na familije koje su osnivale zaseoke i sela, na imaoce izvora, vodenice, livada … Osim takvih, posebno su interesantni nazivi mesta koji ukazuju na privredne aktivnosti koje su nekada bile razvijene i od kojih su se stanovnici izdržavali, napredovali a ponekad se od njih i obogatili. Među njima, korišćenje kamena i rudarenje bili su veoma rasprostranjeni tokom srednjeg veka ali i u obnovljenoj srpskoj državi.
Prva stručna zapažanja sa terena, Rudarsko putovanje po Srbiji sprovedeno 1835. godine po nalogu Vlade Kneževine Srbije, ostavio je baron S.A.V. fon Herder. U ovom stručnom putopisu, nalaze se zapažanja o stenama i rudnim pojavama, pa i metodama eksploatacije. „Rudnici olova nalaze se kod sela Dvorska, Postenje i Rujevac i na planini Jagodnji (Herder 1845).“

Ne dugo potom, u Beču je 1852. godine Vuk Karadžić je objavio Srpski rječnik u kojem se nalazi mnoštvo reči ali i toponima koji odražavaju rudarsku aktivnost. Tako su prvi put tada upotrebljavani rudarski nazivi i mikrotoponimi (nazivi mesta i potesa) vezani za nekadašnje rudarenje objedinjeni na jednom mestu. Primera radi, „ruda – U Jadru se ruda zove i zemlja od koje se lonci grade, a i druga svaka koja je drukčije boje nego obična zemlja (Vuk 1852).“ Zanimljiv je naziv „rudničište – … a mislim da bi se sad kazalo i za ono mjesto gdje je do našega vremena bio rudnik (Vuk 1852).“
Pa ipak, tek sa pojavom istorijskih radova, među kojima se posebno izdvaja monografija Za istoriju rudarstva u srednjevekovnoj Srbiji i Bosni, Mihaila J. Dinića iz 1955. godine. Na osnovu proučavanja istorijske građe, veoma dokumentovano su navedeni mnogi lokaliteti u Podrinju gde se odvijalo rudarenje i prerada ruda, ali i proizvodnja tržišnih mera olova, srebra i bakra. „Srednjevekovno rudarstvo u Velikom Majdanu (nedaleko od Postenja, p.a) nesumnjivo je dokazano i to kako oblikom podzemnih rudarskih radova tako i rudarskim alatljikama i priborom koji je nađen u starim radovima (Dinić 1955).“ „Zajača je, izgleda, počela da se razvija nešto kasnije od Krupnja, ali kao da je bila dostigla veći stepen razvoja (Dinić 1955)“ je važna konstatacija za dalja proučavanja.
Istorijskom i lingvističkom nalizom Zakona o rudnicima despota Stefana Lazarevića (1962), Nikola Radojčić je razjasnio razvijenost rudarstva u poznom srednjem veku, odnose među nosiocima delatnosti, izvore na koje se zakonopisac oslanjao, istoriju i odnose Sasa i Srba. U toj monografiji, nalaze se veze rudarenja u Podrinju kojim je jedno vreme gospodario i despot Stefan.

Termine koji su se koristili u rudarstvu, karakteristične za Podrinje zabeležio je i objavio Vasilije Simić 1974. godine. Radi lakše shvatanja složene terminologije, svi termini su grupisani prema značenju.
– nazivi stena i pojavljivanja:
križak – škriljac, mramor* – mermer, ogorjel* – oksidisan stenoviti materijal oko rudnih izdanaka, peskar – peščar, plavać – škriljac iz jame, modro-plave boje, prlina – eluvijum, prline, prlj – iverasto trošenje glinaca iz dijabaz-rožnačke formacije, ridovnjak – serpentin, ruda – osim ruda i sve što se vadi iz zemlje, trutina – Omekšan stenoviti materijal koji prati rudne pojave, tumbak – magmatska stena blizu rudne žice, šibrovit – škriljav.
– nazivi ruda i ležišta:
bistra – ceruzit, garulja – olovna ruda, galenit zahvaćen procesom oksidacije, glan – trag rude, ili uska pukotina, gletva – olovna ruda, žica rudna, olovnik – rudnik olova, plavača – sitnozrna, uprskana sumporna ruda olova, polog – rudno telo i rudna žica, trap rudni – izolovana ležišta olovnih ruda, čivitara – vrsta prelazne rude (mrke boje), galenita u ceruzit prilikom oksidacije.
– rudarski radovi:
zakopina* – stari rudarski rad, istraživanje rude, isplavak* – jedanput preprane kopine iz olovnih rudnika, jama, kopina – jalovinu otkopanu prilikom traženja ili vađenja ruda, majdan, majdani, majdančine*, orman – korito kojim su rudari-seljaci prepiranjem koncentrisali olovnu rudu, plakati – prepirati vodom rudu da bi se odstranila jalovina, podvor – mesto gde u jami podvire voda, potkop, pralište* – postrojenja za obogaćivanje olovnih ruda pomoću vode, prepiranje rude*, prerov – mesto, odakle treba da se povade rude, rupina – mesto sa starim rudarskim radovima, starokopine, crveni – prefiks označava mesto sa starim rudarskim radovima, širine – otkopi, proširenja nastala vađenjem ruda.
– rudarska odlagališta i jalovina:
grudina – jalovinu kraj okna ili ispred potkopa, preperine* – jalov materijal, zaostao posle pranja rude, rudna* – jalovina rudne žice, sredelj – jalovi umetak u rudnoj žici ili ugljenom sloju.
– rudarski alati:
grnjača – lopatasta grabulja bez zubaca za mešanje rude pri topljenju, kljuna – kilavica, plamenjača peć, furuna* (vuruna) – peć za topljenje ruda uopšte, čekrk* – vitao za izvlačenje rude i jalovine iz jame.
– rudnička građa:
parmak – podupirač u jami, pop – drveni stub, stožer za primanje parmaka, potpletica – pomoćni ramovi pri podgrađivanju potkopa.
– nazivi radnika i udruženja:
družina – četiri do šest seljaka-rudara zajednički su kopali a verovatno i topili olovnu rudu, kumpanija – v. družina, majdandžija – rudar, olovokopači, orta – v. družina, orta – rudarska družina, ortak – član orte, ortaci, ugljari – ljudi koji su palili drveni ugalj, nekadašnje gorivo u metalurgiji.

Podvučeni su termini koji su još uvek u upotrebi rudara u Zajači i Podrinju, ali i meštana, a zvezdicom su obeleženi termini koji su poznati ali se retko koriste. Osim gore navedenih, u upotrebi su i sledeći termini:
– rudarski radovi – čelo, šahta,
– rudarski alati – kavalica, karbituša, panter, pikamer, tringla,
– rudnička građa – aušpir, raspinjača, slemenjača, stojka, stube, šliper,
Ove informacije je podelio Miroslav Majstorović, diplomirani inženjer rudarstva (2023).

U toponimiji Jadra i Podrinja sačuvani su nazivi mesta i vodnih pojava koji takođe svedoče o rudarenju i njegovim segmentima. Zabaleženi na osnovu topografskih karata, možda će po koji čitalac prepoznati predeo u kojem je boravio ili prolazio.
Nazivi mesta: Gnjila, Grnčarica, Zlatinovac, Kulina, Kovačevac, Kržava, Majdan, Mednjak, Mramorak, Mramorje, Prljuža, Prljuša, Prokopić, Rupavci, Sređica, Crvena kosa, Ugljarice.
Nazivi vodnih pojava: Gvozdena voda, Grnčara, Žuti potok, Kolaruša, Korenita, Mednjak, Plačkovac, Rudna reka, Slatina, Sredevi, Stupnička reka, Sumporno kupatilo, Crvena reka.

Na kraju valja reći da je ovaj pregled nekadašnjeg rudarenja i tragova koji su ostali u govoru i nazivima mesta, podsećanje na istoriju i radljive majdandžije koji su svojim trudom obeležili Podrinje.

Dr Dušan Mijović, glavni savetnik za životnu sredinu Kompanije „Rio Sava“
Anđelka Đaković, analitičar za upravljanje podataka i GIS sistemom Kompanije „Rio Sava“