22.MART: SVETSKI DAN VODA ŠABAC OBELEŽIO FILMOM „MOĆ VODE“, SEĆANJEM I PESMOM

Svetski Dan voda, 22. mart, obeležen je i u Šapcu.

U Kulturnom centru, sa početkom u 17 časova, a u organizaciji udruženja „EKOS“, okupili su se ljubitelji prirode, znanja i otvorene svesti ka zaštiti i unapređenju životne sredine, volonteri, prijatelji i članovi udruženja. Primarni cilj skupa bio je obeležavanje svetskog Dana voda ali i premijerno prikazivanje edukativnog filma „Moć vode“ nagrađenog drugom nagradom u III kategoriji (sedmi i osmi razred) na konkursu koji je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uz podršku kompanije „Cepter“ raspisalo krajem 2015. godine. Ova nagrada inspirisala je kreatore filma da na njemu još rade, da ga prošire, te je proširena verzija filma premijerno prikazana, negde na sredini programa, a za kraj je gost Minja Subota otpevao i svima znanu pesmu „Deca su ukras sveta“, nakon čega su izvlačene i škole koje će se takmičiti jedna protiv druge u kvizu „Misli globalno-deluj lokalno“, koji će se održati u maju mesecu.

Program je otvorila predsednica udruženja „EKOS“ Maja Mandić, koja je podsetila da ovo udruženje ovaj važan datum obeležava već sedam godina, od samog osnivanja dok ga Ujedinjene nacije (UN) obeležavaju 23 godine širom sveta.

„Ovogodišnja tema na globalnom nivou jeste „Bolja voda – bolji poslovi“ i ove godine, današnji dan, posvećen je svim radnicima koji rade sa vodom ili koji u svojim poslovima direktno ili posredno koriste vodu“, rekla je ona.

Ideja je bila „da se podsetimo da je život bez vode nemoguć ali da moramo biti i ekološki svesni ali i osvešćeni, da delujemo u korist ostanka ali i opstanka zdrave vode na našoj planeti“.

Ona je, takođe, podsetila na nemili događaj koji je pre dve godine zadesio Šabac, na poplave koje su i inspirisale nastanak filma, a ovome ona je rekla:

„Poplave, taj nemili odgađaj sa vodom inspirisao nas je da konkurišemo kod Ministarstva prosvete i firme Zepter International na obrazovnom konkursu za „Moć vode“. Konkurisali smo u saradnji sa Osnovnom školom „Nikolaj Velimirović“ i na ovom konkursu osvojili smo drugu nagradu u kategoriji od preko 300 filmova, a u kategoriji najstarijih uzrasta, to je sedmi i osmi razred“

Zatim je one koji nisu upoznati sa aktivnostima udruženja „EKOS“, upoznala, a poznavaoce podsetila čime se sve bave i šta su im ciljevi, izdvojivši edukaciju građana, sanaciju divljih deponija, zaštitu prirodnih i kulturnih dobara, promovisanje značaja konzumiranja organske hrane, te menjanje loših navika kod lokalnog stanovništva uz nameru da takve navike ostanu održive. Neki od najznačajnijih projekata obuhvatali su čišćenje obale reke Save od plastičnog otpada, udukacija dece da nije sav otpad smeće i pravljenje ekoloških igračaka, a kao rezulat jednog projekta grad Šabac je dobio 15 reciklažnih ostrva za papir, plastiku i metal, kao i kontejnere za tekstil.

Nakon Maje, čije udruženje je i pokrenulo celu ideju oko prikaza filma i organizovalo program, reč je dobila i Marina Aleksić, potpredsednica udruženja i logoped u Predškolskoj ustanovi „Naše dete“ koja je govorila o važnosti formiranja moralnog vaspitanja kod dece koje će ga terati da „neke aktivnosti uradi i ako one ne donose korist“, što znači da će deca iz svesti da ne zagađuju okruženje otpatke bacati u kantu za smeće. Kao rezultat truda da se deca ekološki edukuju nastao je i film „Ozi Ozon“, crtani film u vlasništvu EKOS-a, kao i predstava „Seoski potok“, gde su „deca kroz predstavu naučila kako treba da se postupa sa otpadom i praktičnim primerima naučila selekciju otpada“. Marina je i kroz „Školicu u prirodi“ povezala logopediju i ekologiju, organizujući ekološke eksperimente za decu kroz koje su deca, u prirodi, dolazila i do kvalitetnijeg govora i jezičkog razvoja.

O proglašenju planine Cer za Park prirode već je bilo reči, a o ovome je nakon potpredsednice „EKOS“-a govorila i druga potpredsednica, Olivera Vasić Kikanović. Ona se osvrnula na 2015. godinu u kojoj je rođena ideja da se zaštiti planina Cer, tribunu koja je održana nešto kasnije, prikupljanje 1020 potpisa građana koji su podržali inicijativu, uz podsećanje da je inicijativa došla i do Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Svoje kazivanje završila je Aristotelovom rečenicom: “ Priroda ne radi ništa uzalud, mi smo tu da je očuvamo, mi smo tu da brinemo o njoj“

Time je završen prvi deo programa, kroz upoznavanje sa projektnim aktivnostima, a u drugom delu se govorilo o nagrađenom filmu „Moć vode“, snazi vode koju ima kroz istoriju, njenoj simbolici, kao i učesnicima u nastanku filma.

Mr Tatjana Marković Topalović, profesor fizike i aktivni član „EKOS“-a, imala je zadatak da, kako kaže, „objasni zašto su tu i odakle film“.

O moći i snazi vode, ona je rekla: „Voda je moćna od prapočetaka ljudske civilizacije. Vi možete sa sigurnošću da kažete ili da istražite da u samoj religiji, u grčkoj mitoligiji, imate reku Stiks, preko koje neumorni lađar Haron prevozi duše mrtvih, zatim imate u indijskoj religiji, u islamu, u hrišćanstvu imate obredno kupanje i pokojnika i novorođenčeta. Znači voda kao takva je moćna od prapočetaka ljudskog roda i ona je sigurno bila inspiracija kako u istoriji tako i u novije vreme. Moji đaci koji su tamo negde iza znaju iz medicinske škole ali i svi oni koji uče da je čovek sastavljen iz 70 procenata vode i da je ista količina vode koja je procentualno unutra i vode na planeti na kojoj mi živimo. Ako gledate seriju „Štreberi“, ja ću ovako malo šareno da vam kažem, i u toj seriji Štreberi Leonard jednog trenutka kada se udvara devojci kaže: „Da li voliš vodu? Jer ako voliš vodu, ja sam 73 procenta voda, prema tome, sugurno voliš i mene“, a zatim navela tri razloga zašto je tema bila interesantna te je nastao nagrađeni film.

Prvi razlog je „planeta digitalnih urođenika“, tj. mladih ljudi koji su nadmašili svoje nastavnike i profesore, digitalno daleko pismeniji, zbog čega, kako kaže nastavnici „moraju da budu svesni da više nisu mali Bogovi koji ulaze u učionicu“, da deca traže druge sadržaje koji se i plasiraju na ovaj način.

„Naša deca traže druge sadržaje. Ti sadržaji upravo jesu sadržaji koje mi danas plasiramo, a to je kratak obrazovno-edukativni film koji će zadržati njihovu pažnju tih obaveznih 15 minuta. Ne samo što će zadržati njihovu pažnju, nego će dete moći kod kuće da ode na internet, moći da ode na youtube kanal, moći će ponovo da pogleda taj film, moći će da ga vrati na mesta gde mu je interesantno i na osnovu tog filma moći će da istražuje. To je jedna nova metoda koja pokušava da se plasira, a zove se „izvrnuta učionica“ gde veliki deo istraživačkog posla dete zapravo radi kod kuće“, rekla je Tatjana.

Drugi razlog je integrativna nastava.

„Još uvek nismo spremni da kažemo da neke granice između predmeta moraju da se brišu. Znači, mi smo pokušali kroz ovaj film „Moć vode“ da ulepšamo granice između predmeta, dakle da pogledamo moć vode iz pozicije hemije, biologije, ekologije, pa zašto ne i psihologije“, kaže dalje, prelazeći i na treći, za nju, najbitniji, o kojem govori:

„I treći možda i najjači razlog jeste nešto lepo što se dešava u našem gradu, pretpostavljam da ste svi negde informisani, a to su divne radionice koje se tiču istorije i kulture sećanja. Naime, mi imamo divne radionice, koje se tiču istorije ali zaboravljamo da osim te kulture sećanja treba da postoji i neka kultura odgovornosti i obaveze prema događajima. Naime, Šabac je pre dve godine bio u jednoj vrlo delikatnoj situaciji, kada mu je pretila poplava, na sreću to se jako dobro završilo ali mislim da je neophodno da bismo gledali u budućnost širom otvorenih očiju, da razmišljamo o svojoj prošlosti. Polave su upravo jedno mesto gde treba da se zaustavimo i da kažemo da treba negovati pre svega ekološki osvešćenu decu, a zatim ljude koji su dobro informisani o kvalitetu vode koju piju“

Profesor biologije, Jelena Palinkas, navela je da je sam film trebao da bude obrazovni i nešto što će moći da se koristi u nastavi, što je i učinjeno. Kao mentor, ona je izabrala jednu nastavnu jedinicu koja se obrađuje u osmom razredu, kao i učenice koje će raditi na filmu, Mariju Živanović iz Radovašnice i Anju Petrović iz Bogosavca, obe učenice sedmog razreda koje školu pohađaju u Dobriću, izdvojenoj jedinici OŠ „Nikolaj Velimirović“. Iako učenice sedmog razreda, one su izabrane zbog njihovog izuzetnog zalaganja i svestranosti.

„Anja i Marija prošle su kroz obuke EKOS-a još u petom razredu, kroz predavanja i radionice, učestvovale te godine na kvizu „Misli globalno, deluj lokalno“ i bile pobednice kviza, tako da su one sasvim kompetentne, odnosno obučene i obrazovane da iznesu ovaj film. Takođe, one su nastavile da budu ekološki aktivne i postale su i vršnjački edukatori EKOS-a, tako da je izbor bio sasvim logičan da to budu njih dve“, objasnila je Jelena.

Zatim je prikazana produžena verzija filma (17 minuta) u koju su se uključili i vršnjački edukatori iz Medicinske škole, Ognjen i Anja, a nakon filma, prisutnima se obratio i Minja Subota, ambasador „Ceptera“, koji je pohvalio sve koji su učestvovali na izradi filma, naglasivši da je u pitanju druga nagrada ali da su nijanse odlučivale.

„Kompanija Cepter nije samo pitanje prodaje proizvoda nego edukacije, jedne velike misije zdravlja, kao i misije kulture i umetnosti“, rekao je Minja.

Film „Moć vode“, tj. škola u Dobriću, kao nagradu dobila je Cepterov prečišćivač vode, najsavremeniji prečišćivač koji vodu prečišćava pomoću pet različitih filtera. Izražena je želja da će se film naći na sajtu grada, Zavoda i Vodovoda, a među prisutnima je bio i zamenik gradonačelnika, Nemanja Pajić, koji je na kraju izvlačio imena škola koje će se takmičiti u kvizu „Misli globalno-deluj lokalno“, u maju, ove godine, kome je i poklonjen film, kao i sveska u kojoj se nalazi 300 utisaka učenika koji su ih napisali. To je generacija 97. i 98., a radi se o njihovim komentarima koji su anonimni, zalepljeni su u jednu svesku, a sveska je nazvana „Sveska sećanja“.

Ipak, sve je upotpunila pesma, dobro znana, u izvođenje njenog autora Minje Subote „Deca su ukras sveta“, te je jednočasovni skup prošao kroz nedaće poplava, koje su iza nas, edukacijom za sprečavanje novih i pesmom, koja je takođe istakla i moć deteta i šta deca sve znaju i mogu.

Katarina Despotović,

novinar i PR „EKOS“-a