Stvarajmo šanse, umesto da šaljemo pozive

Šansa za nastavak karijere, ušavršavanje i posao adekvatan nivou znanja i stručne spreme je najmanje što naši stručnjaci iz inostranstva očekuju da bi se vratili. Oni imaju želju, ali i vrlo malo mogućnosti i otvorenih vrata da bi pomogli zemlji sa svojih pozicija ili došli nazad u maticu.

Za početak je važno da im Srbija prizna diplome stečene na svetskim univerzitetima, što je napokon i predviđeno nacrtom Zakona o visokoškolskom obrazovanju, a što je do sada bio nedovoljno brz i efikasan postupak. Ta praksa će se ubrzo promeniti osnivanjem Nacionalnog centra za priznavanje stranih visokoškolskih isprava.

Neophodno je takođe pokrenuti Centar za karijerno vođenje i savetovanje mladih talenata, kako bismo ih informisali i preporučili vodećim kompanijama u Srbiji, a tajcentar će biti na raspolaganju svim studentima, bez obzira na to da li su studirali u zemlji ili van nje.

Bez slobodne intelektualne elite nema razvoja nijednog društva, pa ni našeg – zato je važno da se obrazovani ljudi ujedine oko ideje moderne Srbije i daju doprinose tom programu bez obzira na sve njihove razlike. Veliki potencijal su i mladi školovani u Srbiji i oni van nje, a naš posao nije da im šaljemo poruke ili ih pozivamo, već da im stvaramo mogućnost da život nastave u mestima gde su rođeni i to mora biti prioritet.

Moram napomenuti da sam posetio Kembridž, organizovao večeru sa 50 naših studenata, gde su pokrenuta neka od gore nabrojanih pitanja. Tada su nas podržali i tadašnji britanski ambasador u Srbiji Majkl Devenport i Ser Paul Džadž, koji će preporučiti naše diplomce kompanijama na ostrvu, kao i britanskim firmama koje planiraju investiranje u Srbiji. Njihovi saveti u ovoj borbi bili su mi dragoceni: tada sam shvatio da, ukoliko želite da pomognete mladim ljudima, najbolje je da njih pitate šta im najviše nedostaje i onda da te probleme sistemski rešavate.

Kao dobar model može poslužiti i onaj iz bivše SFRJ, kada su ambasade i konzularna predstavništva imali ulogu da brinu o stručnjacima koji su van zemlje na radu ili usavršavanju. Tada je postojao Zavod za naučnu, tehničku, kulturnu i prosvetnu saradnju, koji im je bio na raspolaganju i koordinirao njihovim radom, pa su mnogi od njih učestvovali u misijama UN ili raznim komisijama Evropske zajednice. Inače, prema procenama doktora Vladima Grečića, eksperta za migracije koji je uradio prvu studiju o odlivu naših mozgova u svet, van Srbije je otišlo 30 hiljada visokoškolaca.

Kada pričamo o herojstvu, verujem da je herojski sve što se uradi za svoju zemlju, bilo da se to čini iz inostranstva ili odavde.

Nenad Borovčanin

Оставите одговор

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial

Pratite nas