RUDARENjE I ZAŠTITA GEOLOŠKE SREDINE PREMA PROJEKTU JADAR

Zakupljen prostor

Digitalno osmatranje nivoa podzemnih voda

Skoro da nema primera u novije vreme da je neka privredna tema podstakla javnost u najširem smislu kao što je Projekat „Jadar“ Kompanije Rio Sava. Geološka istraživanja ležišta jadarita, kojima su utvrđene izuzetno vredne rezerve ovog minerala, poslužila su kao osnova za razradu projekta potencijalnog podzemnog rudnika „Jadar“. Sada se rudarski projekat dizajnira u kabinetskim uslovima, a na terenu je prethodnih godina uspostavljena mreža osmatračkih objekata voda i klimatskih elemenata sa ciljem utvrđivanja postojećeg stanja životne sredine. Pa ipak, javno mnjenje o zaštiti životne sredine donjeg Jadra i odbijanje, često makar i razgovora o ovoj temi, uticali su da se shvatanje rudarstva svede na ugrožavanje životne sredine.
O geološkoj sredini koja predstavlja osnovu životne sredine i dokaz razvoja Zemljine kore i živog sveta tokom geološke istorije, retko se piše, a pogotovo o uticajima koji se u njoj dešavaju. Zbog toga, a i pitanja zainteresovanih koja su upućivana tokom prezentacija Projekta „Jadar“, pokušaćemo da približimo pojam zaštite geološke sredine.

Šta je geološka sredina?

Posmatrajući životnu sredinu sa stanovišta celovitosti, geološka sredina predstavlja izvor mineralnih sirovina, radnu sredinu za rudarenje, prostor u kojem se uspostavljaju novi sadržaji od naselja do industrijskih kompleksa, ali i osnovu na kojoj su rasprostranjena staništa. Geološka istraživanja predstavljaju složen proces kojim se između ostalog treba da utvrde i eliminišu štetni uticaji geoloških i tehnogenih procesa na geološku sredinu, životnu sredinu i kulturna dobra. Zbog toga je na Projektu „Jadar“ posebna pažnja posvećena upravljanju potencijalnim uticajima kako bi se sprečilo zagađenje zemljišta, voda i vazduha. Predviđenim tehničkim rešenjima treba da se izbegnu ili optimizuju mogući uticaji na geosredinu i posredno na živi svet.

Zbog čega su važna osnovna istraživanja geološke sredine?

Uklopljenost u okolinu predloga inzenjerskog resenja projekta Jadar

Određivanju uticaja na geosredinu prethodi izrada Studije zatečenog stanja. Nakon izvedenih istraživanja i uzorkovanja voda 2015. godine, na osnovu dobijenih rezultata uspostavljena je osmatračka mreža površinskih i podzemnih voda, i klimatskih elemenata. Takođe je izvršeno uzorkovanje zemljišta i rečnih sedimenata. Dobijeni rezultati i podaci koji su prikupljani do 2022. godine kada je povučena Odluka o Prostornom planu područja posebne namene, poslužiće za potrebe procene uticaja na životnu sredinu ukoliko se donese odluka o ponovnom razvoju Projekta „Jadar“.
Terenske radove koji su tada izvedeni, predstavljaju istražne bušotine za utvrđivanje geološke građe, uspostavljanje pijezometarske mreže za kontinualno osmatranje podzemnih voda plitke izdani iz koje se vodosnabdeva lokalno stanovništvo, zatim kontinualno osmatranje duboke izdani razvijene u rudnom ležištu, čije su vode veoma slane i sa mikroelementima – teškim metalima. Uticaji na geosredinu koji su tada ostvareni su tačkastog karaktera, prostorno svedeni na površinu 20h20 m, mali betonski blok oko zacevljenja i kratkotrajnu buku tokom bušenja i ugradnje.

Kakvi se uticaji mogu očekivati pri preradi rude jadarita?

Prilikom prerade rude jadarita, nastajaće dve vrste otpada, odnosno rudarski i industrijski otpad. Rudarski otpad predstavlja jalovina koja nastaje prilikom iskopavanja rude, a čini je stenski materijal i ruda siromašna jadaritom. Ostatak procesa prerade nakon prerade koncentrata rude, čini industrijski otpad koji sadrži sitne čestice mulja, gline i vlage. Industrijski otpad je u suvom stanju, i odlagao bi se na odlagalište na Štavicama. Ova deponija bi imala višeslojne zaštitne obloge na dnu, sadržala bi sistem za sakupljanje procednih voda i njihovo prečišćavanje i reciklažu. Oko deponije bi bili urađeni kanali za prihvat slivne vode. Industrijski otpad bi se sabijao na deponiji čime bi se postigla bolja iskorišćenost prostora, smanjio nastanak prašine i minimalizovao rizik od urušavanja. Rekultivacija deponije se predviđa progresivno, kako se odvijaju faze eksploatacije.

Na koji način se predviđa smanjenje industrijskog otpada?

Maksimalna iskorišćenost industrijskog otpada, predstavlja jedan od ciljeva Projekta „Jadar“. Kako bi se to postiglo, oko 50% industrijskog otpada će se koristiti za pravljenje specijalne paste za zapunjavanje izeksploatisanih jamskih prostora, čime se posredno postižu bolje geomehaničke karakteristike, odnosno nosivost terena i minimalno sleganje. Inoviranje dizajna projekta se vrši kontinualno i takođe se ispituju mogućnosti primene industrijskog otpada u druge svrhe, kao što je građevinska industrija, veštačko đubrivo i drugo.

Kakav bi bio potencijalni uticaj na predeo?

Poseban element životne sredine predstavljaju predeli koji se izdvajuju prema tipovima. Svaki predeo ima svoje osobenosti i karakteriše određeni geografski prostor, pa i geosredinu. Izmene prirodnih predela posmatranih kao sistemi i njihova promena usled prirodnih i tehničkih uzroka, približavaju povezane oblasti rudarstva i geologije – geografiji i predelu, a ne samo biološkom poimanju.
Ukoliko se realizuje Projekta „Jadar“, postojali bi određeni uticaji na predeo. Najpre treba pomenuti uspostavljanje Proizvodno industrijskog postrojenja sa odlagalištem rudnog otpada, zatim formiranje Odlagališta industrijskog otpada gde bi se izvršila i seča dela listopadne šume. Svesni da je važno tačno definisati uticaj na predele, kompanija Rio Tinto je predvidela izradu Studije o proceni vizuelnog uticaja na predeo (LVIA – Land visual impact assessment) koja će biti prva studija te vrste urađena u Srbiji za industrijski kompleks. Takođe je predviđena i Procena uticaja svetlosnog zagađenja na životnu sredinu (ELIA – Environmental lighting impact assessment), koja bi utvrdila uticaj osvetljenja industrijskog kompleksa na biodiverzitet, pre svega noćne životinje i insekte. Rezultati obe ove studije bi poslužili za definisanje mera zaštite i mera ublažavanja, kako bi se uticaji sveli na minimum.

                                    dr Dušan Mijović, glavni savetnik za životnu sredinu kompanije „Rio Sava“

 

Kamera prelaz Šepak

Kamera na granici ŠEPAK live

    KLIKOM OVDE POGLEDAJTE KAMERU UŽIVO NA PRELAZU ŠEPAK    

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial

Pratite nas