PROGLAŠENE NAJBOLjE MEDICINSKE SESTRE U SRBIJI – PETA JUBILARNA DODELA NAGRADE „MILOSRDNA SESTRA – DARJA ALEKSANDROVNA KOROBKINA“

Biljana Tašković iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Biljana Radaković iz Specijalne bolnice za plućne bolesti „Vasa Savić“ u Zrenjaninu i Borka Vićić iz Zdravstvenog centra Loznica proglašene su za najbolje medicinske sestre u Srbiji na svečanoj dodeli nagrade „Milosrdna sestra – Darja Aleksandrovna Korobkina“.
Petu, jubilarnu dodelu Fondacija „Zajedno za osmeh“ priredila je sinoć u Ruskom centru za nauku i kulturu u Beogradu. Nagrada se dodeljuje za višedecenijski, predan i profesionalan rad sa pacijentima.
Upravitelj Fondacije Goran Petrović podsetio je da je medicinska sestra „neizostavan deo multidisciplinarnog zdravstvenog tima“.

„Ona je uz pacijenta dvadeset četiri časa, prati njegovo stanje, prepoznaje promene, deli propisanu terapiju, asistira lekaru, sprovodi zdravstvenu negu, razgovara sa njim i njegovom porodicom i neretko je prva koja primeti da nešto nije u redu. Zato sestrinstvo zaslužuje poštovanje i mesto u zdravstvenom sistemu i društvu u celini, koje odgovara značaju i odgovornosti ove profesije“, rekao je Petrović.
Petrović je iskoristio priliku da ukaže na pitanja važna za dalji razvoj sestrinstva. Kao jedan od važnih koraka naveo je donošenje Zakona o zdravstvenoj nezi, koji bi jasnije uredio profesionalne kompetencije, nivo odgovornosti, standarde zdravstvene nege i stručno usavršavanje. Posebnu pažnju, rekao je, zaslužuje i položaj visokoobrazovanih medicinskih sestara.

„Ako kao društvo podstičemo medicinske sestre da se obrazuju i usavršavaju, onda je prirodno da tražimo i najbolji način da to znanje iskoristimo tamo gde je najpotrebnije“, istakao je. Govorio je i o vrednovanju rada u skladu sa težinom i složenošću radnog mesta, uz poruku da „suština nije u traženju privilegija“, već u tome da znanje, odgovornost i uslovi rada budu na odgovarajući način vrednovani.
Kada je reč o obrazovanju budućih medicinskih sestara, predložio je formiranje radnih tela od predstavnika ministarstava, visokoškolskih ustanova, strukovnih udruženja i udruženja pacijenata, koja bi preispitala mogućnosti prekvalifikacija.

„Uveren sam da razgovorom, znanjem i iskustvom možemo da učinimo mnogo za budućnost sestrinstva kao profesije u Srbiji“, zaključio je Petrović.
Nagrada nosi ime po ruskoj bolničarki koja je, previjajući srpske ranjenike, poginula na planini Gučevo 1914. godine, tokom Prvog svetskog rata.
Glavnu nagradu, deset dana odmora sa punim pansionom na Zlatiboru, i ove godine je obezbedila Opština Čajetina, pokrovitelj konkursa.
Svečanost je uz blagoslov vikara Patrijarha srpskog Porfirija, episkopa hvostanskog Alekseja, otvorio hor „Vidovdan“, koji je izveo i „Suzu Kosova“. Veče je upotpunila vokalna solistkinja Milica Dosković izvođenjem srpske i ruske pesme. Prisutnima su se obratili Vjačeslav Čarski, zamenik direktora Ruskog centra za nauku i kulturu u Beogradu, Olivera Jovović, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Mirjana Živojnov, glavna sestra Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „dr Vukan Čupić“, Predrag Slijepčević, predsednik udruženja pacijenata obolelih od leukemije, i Darko Đurović ispred Opštine Čajetina.
Dobitnice je proglasila prof. dr sc. med. Anđelka Lazarević, predsednica Komisije za izbor nagrađenih. Nagrade su uručile članice Komisije, Sanja Petrović i Sanja Veselinović. Svečanosti su prisustvovali predstavnici Ambasade Ruske Federacije, stručne javnosti i građani.

Foto Staša Čarski