Padavinski režim, ekstremi padavina i posledice u srednjem Podrinju i Srbiji

Srednje Podrinje, Jadar – Loznica, Rađevina – Krupanj, Podrinje – Mali Zvornik i Azbukovica – Ljubovija, je u protekla tri meseca suočeno, kao i ostatak Srbije, sa ekstremnim odstupanjima od uobičajene količine padavina.

Na osnovu preciznih i verodostojnih podataka, koje smo dobili kao plod izuzetne tromesečne saradnje sa Srboljubom Vitorovićem, inženjerom HE ’’Zvornik’’ u Malom Zvorniku, nadležnim za evidenciju i kontrolu merenja, na kišomernoj stanici ’’Zvornik’’, izmerena količina vodenog taloga za dramatična 24 časa, od 5. do 6. avgusta, je 67.6 litara po kvadratnom metru na dan (lit/m2/dan), što je manje od rekorda izmerenog 15. maja, ali posledično ostavlja tragove pustošenja na teritoriji grada Loznica, koji se ne mogu rešiti u kratkom vremenskom roku. Preciznijeg pojašnjenja radi, padavine se izražavaju u litrima po metru kvadratnom (l/m²) ili milimetrima (mm) palim na jedan metar kvadratni (1 mm = 1 l/m²).

U maju, mesecu elementarne katastrofe koja je iz temelja uzdrmala i izmenila do neprepoznatljivosti delove Srbije i susednih zemalja u regionu Balkana, promenila reljef, uticala presudno na demografiju, ekonomiju i vratila pojedine oblasti u XIX vek, zabeleženo je u toku meseca 326, 10 l/m². Dnevni prosek je iznosio 10, 52 litra po metru kvadratnom, a maksimalni zabeleženi je 15. maja iznosio 97.20 l/m²/dan. Za nepunih 36 sati tada je, zbirno evidentirano, palo 202 litra po kvadratnom metru, što je, realno posmatrano, bila nezaustavljiva vodena stihija, mahom bujičnih poplava, gotovo nepoznatih potoka i rečica.

Jun je, prema izveštaju kišomerne stanice ’’Zvornik’’, u Malom Zvorniku, imao manje padavina, ali su one sve ugrožene stanovnike, oblast i naselja držali neprekidno u neizvesnosti, u stanju napetosti i pripravnosti. Registovana je ukupna količina padavina od 144.80 l/m²/, sa dnevnim prosekom od 4.83 l/m², a maksimalno dnevno odstupanje od tog proseka evidentirano je 16. maja i iznosilo je 53.50 l/m²/dan.

Zabeleženi ekstremi padavina, od kada postoje merenja u Srbiji, do sada:

Najkišovitija je bila 1937. godina, kada je izmereno čak 1324.5 mm (l/m²) u Loznici.

Najsušnija je bila 2000. godina, kada je izmereno samo 223.1 mm (l/m²) u Kikindi

Najveća mesečna količina padavina registrovana je u junu 1954. godine u Sr. Mitrovici, 308.9 mm (l/m²).

Najveća dnevna količina padavina registrovana je 10. oktobra 1955. godine u Negotinu, 211.1 mm (l/m²).

Organizovana hidrološka merenja na našim prostorima:

Prva merenja proticaja na Dunavu, za koja postoje pisani podaci, počela su 1924. godine kod Bezdana, Slankamena i Ritopeka. Postoje podaci koji ukazuju da su merenja proticaja vršena još 1838. godine (izvesni R. Vešerhli je merio proticaj na Dunavu). Međutim, može se konstatovati da su ozbiljnija merenja proticaja vode na Dunavu, Savi i Tisi otpočela tek 1924. godine.

Po završetku Prvog svetskog rata osniva se Generalna direkcija voda, koja pored ostalog nastavlja i sa osmatranjem vodostaja, merenjem proticaja i drugih hidroloških radova, kako na postojećim, tako i na novoformiranim hidrološkim stanicama. U periodu između dva svetska rata hidrološka služba funkcionisala je u okviru Generalne direkcije voda, odnosno počev od 1938. godine u okviru hidrotehničkog odeljenja Ministarstva građevina.

Padavine su jedan od najvažnijih klimatskih elemenata. S obzirom na atmosferske procese i karakteristike reljefa, padavine su na teritoriji Srbije nepravilno raspoređene u vremenu i prostoru. Normalna godišnja suma padavina za celu zemlju iznosi 896 mm. Godišnje količine padavina u proseku rastu sa nadmorskom visinom. Suvlje oblasti, sa padavinama ispod 600 mm, nalaze se na severoistoku zemlje, kao i u dolini Južne Morave i delu Kosova. Oblast koju čine Podunavlje, dolina velike Morave i njen nastavak prema Vranju i Dimitrovgradu, imaju tokom godine do 650 mm padavina. Idući na istok, u oblast Homoljskih planina, godišnje sume padavina dostižu vrednosti blizu 800 mm. Slično je i u planinskim predelima na jugoistoku Srbije. Veća i kompaktnija oblast prema zapadu i jugozapadu predstavlja najkišovitije predele Srbije. Prema Pešterskoj visoravni i Kopaoniku vrednosti rastu do 1000 mm godišnje, a neki planinski vrhovi na jugozapadu Srbije imaju obilnije padavine i preko 1000 mm.

Padavine su skup vodenih čestica koje padaju iz oblaka na tlo, bilo u tekućem ili čvrstom stanju. One nastaju kondenzacijom vodene pare u vazduhu, a meri se količina palog vodenog taloga na tlo. Najvažnije je merenje ukupne količine padavina tokom jednog sata, dana, meseca, godine, ali i intenzitet samih padavina koji se izražava u (mm/h).

Neprekidno beleženje padavina omogućava se pluviografom ili ombrografom. Za merenje padavina Kišomer (pluviograf ili ombrograf) je obično valjkasta posuda sa otvorom na vrhu, u koju pada kiša, sneg, grad i/ili ostale vrste padavina. na nepristupačnim terenima koristi se totalizator. To je kišomer sa velikim sudom koji služi za prikupljanje padavina za duži vremenski period, na primer za godinu dana ili za pola godine. On se postavlja u krajevima gde nema naselja, ni mogućnosti za merenje padavina običnim kišomerom.

Posledično, tokom i nakon takvih, nepredvidivih i nekontrolisanih situacija, u našoj zemlji je aktiviran veliki broj klizišta. Srbiji preti 35.000 klizišta i sada spada u područja prilično ugrožena ovom pojavom. Šteta od geoloških stihija meri se godišnje desetinama milijardi dinara. Mogla bi da se saniraju novcem kojim se u pet godina plati otklanjanje šteta, a one su su ogromne. Uzrokovala su čak i raseljavanje celih delova naselja. O posledicama se puno pričalo u medijima. Oko 30% naše zemlje je podložno klizištima, a Podrinje postaje oblast ozbiljno ugrožena klizištima. Ono što se ovih meseci kao posledica bujica pritoka sliva Drine, događalo u Podrinju su bila tecišta (klizište-tecište, odnosno landslide-mudslide (mudflow)) sa kojima se čak i naši eminentni geolozi retko sreću i što zahteva drugi pristup modelovanja i saniranja, posebne mere praćenja i sanacije, stav je stručne javnosti. Za razliku od zemljotresa i odrona, pomeranje klizišta se odvija znatno duže – više godina pa čak i vekova, poput klizišta Umka-Duboko na desnoj obali Save. U starijoj literaturi na srpskom jeziku za klizište se često koristio i izraz „urvina“, koja se u suštini odnosi na pojavu odrona, a ne klizišta.

Pripremio: Dalibor Krstić / Loznica Info

Korisni linkovi i stručna literatura:

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5

http://www.telegraf.rs/vesti/1081549-ovo-je-mapa-potencijalnih-klizista-u-srbiji

http://ww.novosti.co.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:489110-Srbiji-preti-35000-klizista

http://www.geologija.org/articles/geo.php?t=2

http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/latin/Padavinski_rezim_u_Srbiji.pdf

http://en.wikipedia.org/wiki/Mudflow

http://www.hidmet.gov.rs/latin/meteorologija/klimatologija_padav_rezim.php

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1197724#1954

http://www.sepa.gov.rs/download/5_web.pdf

http://meteoplaneta.rs/meteoroloski-instrumenti-i-osmatranja/meteoroloska-stanica-i-instrumenti/