Oštećenje sluha – navike koje mogu dodatno pogoršati stanje!

Iako pogoršanje ili gubitak sluha uglavnom vezujemo za pozne godine, u pitanju je problem koji bilo koga od nas može pogoditi u bilo kom trenutku. Razlog se krije u velikom broju uzroka koji mogu dovesti do ovog zdravstvenog problema – od mehaničkih povreda do raznih bolesti.

Kada se mlađa osoba suoči s gubitkom sluha, često se dešava da ovaj problem pokušava da sakrije od okoline što duže može. Iza ovakvog ponašanja uglavnom se krije strah da će je okruženje osuđivati ili joj se podsmevati. Kada starija osoba primeti da ima problema sa sluhom, takođe će pokušati ovaj problem da sakrije. Uglavnom iz razloga što strepi da će je zbog gluvoće ili nagluvosti okolina poptuno isključiti iz svih dešavanja, da će je smatrati manje vrednom ili beskorisnom.

Dakle, pored osnovnog zdravstvenog problema koji se ogleda u slabljenju ili gubitku sluha, osobe svih starosnih grupa se suočavaju i sa velikim psihičkim pritiskom koji dodatno može otežati situaciju. Ovakva percepcija stanja može iznedriti čitav niz loših navika kojima osoba pribegava u pokušaju da se zaštiti, a zapravo samo dodatno pogoršava stanje. Takve navike bi trebalo što pre prepoznati i stati im na kraj. Uz pravu podršku stručnjaka i okoline, osoba s oštećenjem sluha može voditi potpuno normalan i ispunjen život, bez obzira na godine!

Navike koje dodatno mogu pogoršati stanje

U velikom broju slučajeva, pogoršanje sluha se odvija postepeno. To znači da će u početku osobi biti prilično lako da ovaj problem sakrije od okoline. Međutim, kako vreme prolazi, i dolazi do progresije stanja, sve je teže problem sa sluhom sakriti od ljudi s kojim pokušavamo da komuniciramo. Krajnji ishod može biti nerazumevanje i stvaranje nepotrebnih nesuglasica jer sagovornici smatraju da ih osoba namerno ignoriše.

U nastavku ćemo razmotriti nekoliko navika koje osobe suočene s gubitkom sluha često usvajaju i tako samo dodatno pogoršavaju situaciju.

Pretvaranje da razumemo sagovornika

Ako, uz sav uložen trud, i dalje ne možemo da razumemo sagovornika, najlakše je da klimamo glavom i osmehujemo se. Nastojaćemo da pažljivo pratimo izraze lica, kako se ne bismo osmehnuli u neprikladnom trenutku. Međutim, ovakav pristup ne pomaže ni nama ni drugima i problem će izaći na videlo pre ili kasnije. Sagovorniku će biti mnogo draže da ponovi ono što je rekao razgovetnije, jasnije i glasnije, nego da “priča u prazno”.

Izbegavanje slušnih aparata

Upotrebu slušnih aparata mnogi doživljavaju kao “prihvatanje poraza”. Međutim, gubitak sluha je činjenično stanje, a slšni aparati su tu da nam pomognu da lakše funkcionišemo. Slušni aparati imaju zadatak da pojačavaju određene zvukove iz naše okoline. Najnovija tehnologija omogućava savremenim slušnim aparatima i da filtriraju buku i pozadinske zvukove, kako bi fokus bio na onim zvukovima koje osoba zaista želi da čuje. Slušni aparati su značajno napredovali u poslednjih par dekada i danas su praktično neprimetni, dok značajno unapređuju kvalitet života pogođene osobe i sprečavaju razvoj frustracije i depresije zbog izolacije od ostatka sveta.

Izolacija

Kada oštećenje sluha postane toliko ozbiljno da nam značajno narušava sposobnost komunikacije, rešenje ćemo možda potražiti u izolaciji. Na ovaj način ćemo u potpunosti izbegavati komunikaciju, što automatski briše i problem nerazumevanja i osećaja nelagode i stida. Međutim, izolacija može narušiti mentalno zdravlje i dovesti do osećaja beznađa i apatije, pa i do dijagnoze depresije. Potpuno otuđivanje od okruženja nije zdravo niti preporučljivo. Uz to, ako se samo udaljimo od dragih osoba bez objašnjenja, te osobe će možda pomisliti da su nešto skrivile ili da nam jednostavno više ne prija njihovo društvo.

Odlaganje i zanemarivanje pregleda

Mnogi odlažu lekarski pregled jer “već znaju šta će im lekar reći”. Ako imate problema sa sluhom, specijalista je tu da otkrije uzrok problema i da ponudi adekvatno rešenje, vežbe ili terapiju. Iza nagluvosti ili gluvoće se mogu kriti i neki krupniji zdravstveni problemi, poput tumora, te je pregled važno što pre zakazati. Veoma je važno i redovno odlaziti na zakazane kontrole, kako bi se ispratio tok lečenja i razvoj stanja.

Oštećenje sluha – saveti za lakšu komunikaciju

Umesto pokušaja da zamaskiramo problem sa sluhom, mudrije je da energiju usmerimo na nastojanje da komunikaciju maksimalno olakšamo.

Na koji način?

Regulisanje okruženja

Pre upuštanja u razgovor, obratite pažnju na okruženje. Ukoliko ste u prilici, skolnite se od prevelike buke i izaberite mirno mesto za razgovor, na kojem ćete se lako skoncentrisati na komunikaciju.

Oči u oči

Tokom razgovora, održavajte kontakt očima. Na ovaj način lakše se može ispratiti gestikulacija, a po potrebi možete i čitati sa usana.

Zamolite osobu da govori sporije, jasnije i glasnije

Nema potrebe da se sramite da od sagovornika zatražite da govori sporije, jasnije ili glasnije. Za osobu s kojom komunicirate to neće iziskivati neki poseban napor i, u najvećem broju slučajeva, biće više nego raspoložena da vam izađe u susret.

Pitanja

Kada god niste sigurni da ste nešto dobro razumeli, postavite pitanje i zatražite potvrdu. Ovakav pristup će vam omogućiti da uvek budete u toku, a sagovorniku će biti jasno da ga pomno slušate.

Recite kad ste umorni

Komunikacija za osobu s oštećenim sluhom može biti veliki napor. Iz tog razloga, zamor je neizbežan posle dužeg razgovora. Nemojte se libiti da sagovorniku priznate da vam je potreban odmor i zatražite pauzu kad god vam je potrebna.

Gubitak sluha nije bauk. Uz današnji razvoj medicine i tehnologije i usvajanje zdravih navika, gluve i nagluve osobe mogu voditi ispunjen život i biti aktivni učesnici važnih konverzacija. Reč je o zdravstvenom problemu koji vas apsolutno ne definiše kao osobu, nego je samo jedan delić vaše životne priče.

Foto

https://pixabay.com/photos/hearing-aid-device-tool-macro-6797470/