MOGUĆI UTICAJI RUDARSKIH AKTIVNOSTI PROJEKTA „JADAR“ I MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

O Projektu „Jadar“ u javnosti su kružile mnoge neistine i neverovatni podaci, čiji je cilj bio da se javnost zastraši i da se projekat prikaže kao štetan po životnu sredinu i stanovništvo van svake realne osnove. U ovom članku iznose se objedinjeno mogući uticaji i predviđene mere zaštite životne sredine, do kojih se došlo nakon studioznog dvodecenijskog istraživanja i rada na Projekatu „Jadar“, na osnovu podataka i modela koji su u svetu prepoznati i prihvaćeni.

Prvi deo

Iako je na području donjeg Podrinja rudarstvo razvijano još od davnina, tek u doba moderne Srbije, ono postaje privredna delatnost kojom država upravlja. Tokom druge polovine 20. veka počele su da se razvijaju mere zaštite životne sredine, ali su one sistemski objedinjene i postavljene kao zakonska obaveza tek 1991. godine [¹]. Na projektu „Jadar“, životna sredina je posmatrana od početka projektovanja podzemnog rudnika kao obavezan deo u okviru kojeg se primenjuju standardi ekološke zaštite, prema propisima Republike Srbije i Evropske unije, sa ciljem ublažavanja uticaja rudarskih aktivnosti.

Raznovrsnost rudarskih aktivnosti

Nakon što je 2004. godine pronađen jedinstveni mineral jadarit, koji sadrži bor i litijum, a zatim definisano ležište rude, preduzeće „Rio Sava Exploration“ d.o.o. Beograd je započelo projektovanje podzemnog rudnika, procesnog postrojenja za preradu rude i deponije industrijskog otpada. Razvoj ove tri lokacijski razdvojene a procesno povezane celine obuhvata niz aktivnosti, od pripreme terena, izgradnje objekata i infrastrukture, zatim otvaranje rudnika, uspostavljanja tehnologije iskopavanja do prerade rude. Zatvaranje rudnika i rekultivacija terena, predstavljaju takođe deo rudarskih aktivnosti za koje se pogrešno misli da se izvode na kraju. Planiranje zatvaranja rudnika kao i obezbeđivanje finansijskih sredstava za izvođenje rekultivacije se odvijaju od početka razvoja projekta podzemnog rudnika „Jadar“.

Pri opštem prikazu rudarskih aktivnosti, potrebno je detaljnije prikazati rad rudnika jer se ublažavanje uticaja na životnu sredinu ponajviše odnosi na svakodnevne aktivnosti proizvodnje borne kiseline, litijum karbonata i natrijum sulfata.

Mogući uticaji na životnu sredinu i predviđene mere zaštite

Sagledavanje uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, prema zakonskoj proceduri u Srbiji, otpočelo je podnošenjem Zahteva za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora „Jadar“, postrojenja za obogaćivanje rude i odlaganja jalovine nastale pri rudarskim aktivnostima, još 2021. godine. Analize uticaja rudarskih aktivnosti sprovedene su za sve tri faze razvoja projekta, odnosno fazu izgradnje, fazu rada i fazu zatvaranja. Imajući u vidu veoma složen sadržaj ove studije, uticaji i mere ublažavanja koji se planiraju biće prikazani prema sredini u kojoj bi se ostvarivali.

Vazduh
Kvalitet vazduha

Potencijalni uticaj projekta „Jadar“ na kvalitet vazduha sagledan je na osnovu modeliranja za različite parametre i na osnovu toga su određene mere zaštite kako bi kvalitet vazduha mogao da odgovara propisanim vrednostima. Prilikom pojedinih građevinskih radova, dolaziće do emisije mikročestica, koje mogu da se prenose na veća odstojanja i da ostaju dugo u vazduhu. Određena koncentracija mineralne prašine, odnosno ukupnih suspendovanih čestica (RM10 i RM2,5) nastajaće usled rada rudarskih mašina i tehnološke opreme, ali i usled podizanja istaložene prašine sa aktivnih površina. U zavisnosti od meteoroloških uslova, ovo bi se dešavalo pre svega u sušnom periodu godine.

Ublažavanje emisije mineralne prašine i svođenje u zakonske okvire, predviđeno je polivanjem puteva, čišćenjem pristupnih delova lokacijama (npr. deponiji industrijskog otpada, …), čišćenjem i pranjem točkova mehanizacije, raspršivanjem vode po površini deponovanog stenskog materijala, industrijskog otpada, postavljanjem zaštitnih barijera oko aktivnosti pri kojim nastaje mnogo prašine …

Do određenog narušavanja kvaliteta vazduha, u zakonom propisanim granicama, može doći i usled emisije izduvnih gasova iz motora utovarnih, transportnih i svih drugih mašina. Gasovi koji mogu biti u povećanoj koncentraciji su ugljen monoksid (CO), ugljen dioksid (CO2), oksidi azota (NOx) i sumpor dioksid (SO2) ali u propisanim granicama. Ova potencijalna zagađenja, s obzirom na obim angažovanja mehanizacije ne evidentiraju se kao značajni uzročnici ugrožavanja životne sredine u nastanjenim područjima. Samo u fazi izgradnje se mogu očekivati povećane emisije oksida azota, čije se umanjivanje predviđa upotrebom vozila sa manjom emisijom, ali i organizovanim praćenjem na mernim mestima.

Buka

Analiza potencijalnih uticaja emisije buke, izvršena je modeliranjem uticaja buke putem softvera LimA, Softnoise. Svi modeli su kreirani bez uzimanja u obzir pozadinske buke, odnosno identifikovan je isključivo uticaj aktivnosti projekta „Jadar“ na buku u životnoj sredini. Granične vrednosti indikatora buke usvojene su prema Uredbi o indikatorima buke prema kojoj za proizvodno industrijsku zonu, buka ne sme biti veća od 55 dB(A) tokom dana i večeri, odnosno 45 dB(A) noću. Mobilni izvori neće imati značajniji uticaj na nivoe buke van granica proizvodnog kompleksa i nivoi buke će se kretati u propisanim granicama.

Pored operativnog upravljanja bukom, da bi se smanjila jačina buke predviđeno je i korišćenje hidrauličke i električne opreme gde je to moguće, instaliranje barijera za zaštitu od buke, isključivanjem opreme i postrojenja kada se ne koriste, kao i postavljanje opreme koja je bučna daleko od stambenih objekata i održavanje površina puteva u dobrom stanju.

Voda
Procena mogućih uticaja Projekta „Jadar“ izvršena je putem analize plitkih podzemnih voda do dubine od 50m, ali i za dublje izdani u sedimentima (50-310 m) koje su pod pritiskom. Njihovom analizom utvrđeni su odnosi komuniciranja među podzemnim vodama, postojanost njihovog kvaliteta, prihranjivanje rudničkih voda, i drugo. Ova procena je rađena primenom matematičkih modela za scenario pripreme i izgradnje; rada i korišćenja, pa i zatvaranja i konzerviranja.

Mogući uticaji na plitke podzemne vode ispoljavaće se lokalno tokom pripreme terena i izgradnje, u vidu ograničenog smanjenja zaštitnog sloja plitkih podzemnih voda, manjih oscilacija nivoa plitke izdani i lokalno promene pravca kretanja podzemnih voda. Međutim, s obzirom da su ove podzemne vode u neposrednoj vezi sa površinskim vodotocima, kao i da se prihranjuju atmosferskim padavinama, mogući uticaji su prolaznog karaktera.

Zaštita površinskih i plitkih podzemnih voda ostvaruje se sprovođenjem plana upravljanja vodama, uspostavljanjem osmatračke mreže, propisnim skladištenjem goriva i hemikalija koje se budu koristile, upravljanjem otpadnim vodama, i sprovođenjem vodnih uslova i uslova zaštite prirode.

Tokom izrade dva okna kojima je podzemni rudnik povezan sa površinom terena, predviđen je povećani priliv podzemnih voda iz serije sedimenata u podzemne prostorije rudnika. Potencijalne promene u količini i pravcu kretanja voda, kao i prečnik uticaja oko okana (oko 3 km) su dugoročnog karaktera, jer se za potrebe proizvodnje mora održavati suva radna sredina.

I na projektu „Jadar“ nastajaće otpadne vode, koje će se prikupljati u četiri površinske lagune (bazena). Za njihovo prečišćavanje predviđena su dva postrojenja i prema propisima Republike Srbije, kvalitet prečišćene vode mora da bude prema kriterijumima II klase vodotoka, odnosno da odgovara kvalitetu vode u reci u koju se ispušta. Prečišćene vode bi se povremeno ispuštale u reku Jadar, u količini prosečnog proticaja oko 6 l/s.

Prilikom izrade vertikalnih okana tretiraće se ispumpane podzemne vode, a razviće se poseban sistem za tretman rudničkih voda, odnosno voda koje imaju visoke koncentracije soli i mikroelemenata. Takođe je planirano i instaliranje sistema za sekundarno prihvatanje otpadnih voda oko područja gde se one budu pojavljivale. Ceo tok nastajanja otpadnih voda će se strogo kontrolisati, a automatskim uređajima koji obezbeđuju da se neprečišćene vode ne mogu ispuštati, osiguraće se da kvalitet životne sredine ostane bezbedan.

 * * *

Prikazane mere kojima bi ti uticaji bili svedeni u granicama zakonom dozvoljenih, predstavljaju najvažnije ali ne i sve mere koje su predviđene. Kontrola mogućih uticaja tokom uspostavljanja i rada projekta „Jadar“ vršila bi se putem monitoringa ključnih parametara. Lokalna zajednica bi, osim razvojnih mogućnosti, dobila pravo da samostalno organizuje monitoring o trošku kompanije „Rio Tinto“ kako bi mogla da upoređuje vrednosti sa vrednostima koje bi se objavljivale na zvaničnom sajtu kompanije.

dr Dušan Mijović, glavni savetnik za životnu sredinu kompanije „„Rio Sava Exploration“ d.o.o

Dr Dušan Mijović

dr Dušan Mijović, glavni savetnik za životnu sredinu kompanije „„Rio Sava Exploration“ d.o.o

Autor članka, dr Dušan Mijović, geolog, je najveći deo svoje karijere proveo u zaštiti prirode i životne sredine. Osnovni cilj njegovog rada je da zajedno sa kolegama pronađe optimalni pristup za očuvanje i zaštitu prirode, životne sredine i biodiverziteta i da definiše uslove i mere zaštite za uspostavljanje i izvođenje tehničkih rešenja i projekata. Učestvovao je kao član Zajedničkog tela za ocenu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu višenamenskog kanala Dunav-Sava, zatim kao član Radne grupe za završetak izrade Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. Takođe je učestvovao u pripremi nacrta Zakona o zaštiti prirode i brojnim podzakonskim aktima. Na fakultetu za primenjenu ekologiju Futura, izvodio je nastavu u okviru naučne oblasti Nauka o životnoj sredini, odnosno grupe geopredmeta. Sada se nalazi na mestu glavnog savetnika za životnu sredinu, kompanije „Rio Sava Exploration“ d.o.o.


[1] Donet prvi sistemski zakon, Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 66/91).

Kamera prelaz Šepak

Kamera na granici ŠEPAK live

    KLIKOM OVDE POGLEDAJTE KAMERU UŽIVO NA PRELAZU ŠEPAK    

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial

Pratite nas