MARKO PERIĆ On ne igra, on osvaja !

Da se rodi još dva puta, opet bi bio futsaler ! Ovo bi najviše odgovaralo njegovom karakteru, svemu što je napravio u ovom sportu.

Marko Perić je rođen da bude šampion i niko to nije mogao da spreči.  Čovek koji je pomerio granice i ušao u istoriju srpskog futsala. Titule koje je osvajao nisu bile isključivo proizvod talenta, već neverovatne želje da trenira, radi, usavršava i napreduje. Možda je to i zbog toga što su baš takve osobe, skoro po pravilu, nenametljive, neusiljene i slobodne. Karijere su im satkane od uspeha, ali i žrtve. Ako imate sreće i dobijete priliku da ih upoznate, onda spoznate istinu i saznate odgovor da su veliki zato što naviku učenja i poštenje nisu hteli da menjaju za sva blaga ovoga sveta.

Pre nepune tri  godine, kada je stigao u Loznicu,(druga liga) doneo je sve čari futsala koje je pokupio širom sveta. Bivši kapiten reprezentacije, dočekan je u Loznici sa velikim poštovanjem. Pre svega jer je održao svoju reč, datu u letnjem prelaznom roku kao kapiten tadašnjeg šampiona Crvene Zvezde.

„Imam veliku želju da sa Crvenom Zvezdom igram Ligu šampiona, od zime mogu da dođem“ 

I ako je imao bolju ponudu te zime, on je svoje poštenje pokazao, reč održao i stigao u Loznicu.  Od tog momenta počinje uspeh jednog malog kluba koji se tek pojavio na sceni.

Stalno je tražio od svojih saigrača da urade sve što moraju kako bi postali prvaci i pobednici. Svaki trening je kao utakmica, kako treniraš tako ti se vraća. Retka ličnost sa takvom psihom, da su svi u klubu učili od njega. On je jednostavno futsal genije koji je postao miljenik Loznice.

-Prilagodio se u Loznici kao da je ceo svoj život ovde proveo – kaže Branko Jović koji redovno posećuje utakmice i nastavio. Ne štedi se kako na terenu tako i na ulici, pozdravlja se sa građanima, slika sa svakim, popriča kulturno a kad ga pitaš za naredni meč, uvek je govorio bez obzira na protivnika “ Biće teško“

Očigledno da se Marko saživeo sa građanima i više nije neko sa strane. Poštovan u svetu sporta od najvećih poput Đokovića i Jokića, uvek je govorio lepe reči o Loznici, hvalio divnu publiku kao i  gradonačelnika Petrovića, govoreći da je sreo malo ovakvih ljudi koji ulažu ogroman potencijal  za razvoj sporta. Postao je čovek kojiim se Loznica ponosi.

Po njegovom dolasku klub je uveo u Prvu ligu a potom sledeće sezone osvojio duplu krunu. Izveo je Loznicu u Evropu gde je napravila uspeh plasmanom u TOP 16.

Ove godine imao je znatno veći uspeh. Morao je da igra na terenu i da predvodi ekipu kao trener sa klupe. Izašao je u susret rukovodstvu kluba koji su ga zamolili da preuzme i mesto trenera, jer su ponovo promašili u izboru trenera a znaju da u svojim redovima imaju najboljeg.

Uspeo je ponovo da osvoji titulu šampiona Srbije i to na ubedljiv način protiv velikog Ekonomca sa 3:0 u seriji. Tri utakmice, gde je na tri različita načina pripremio ekipu i sva tri puta iznenadio Ekonomac. Uz sve to kad je bilo najteže i trebalo prelomiti, ulazi je u igru pa majstorskim potezima vraćao ekipu u život, vodeći je do dvostruke titule prvaka države. Njegovoj radosti nije bilo kraja, pokazao je velike emocije u Kragujevcu, suze u očima, baš kao u prepunoj Areni pre 7 godina, kad je napravio najveći uspeh srpskog futsala.  Posle Ekonomca na pitanje koja mu je titula po redu, nije znao odgovor jer suviše ih ima, treba vremena izračunati. Kad u ekipi imate Marka Perića, ne morate da brinete , titula je zagarantovana. Genije, ostaje genije – On ne igra, on osvaja !

foto G.Petrović