Kako je Kuba inspirisala Ernesta Hemingveja

Kada je Ernest Hemingvej prvi put kročio na Kubu 1939. godine, nije znao da će to ostrvo postati njegova kuća, utočište i najdublji izvor književne inspiracije.

Kao što Kuba osvaja svakog putnika, tako je opčinila i čuvenog pisca bojom mora, mirisom ruma, ritmom pesama koje se mešaju s vetrom i večernjim zvukom tropskih cvrčaka.

Za Hemingveja, to nije bila samo egzotična destinacija, već svet u kojem su se spajali život, smrt, borba i lepota, sve one teme koje su ga progonile i nadahnjivale celog života.

Njegova kuća u blizini Havane, “Kuća stražara“ (Finca Vigía), i danas je jedno od najautentičnijih mesta gde se duh pisca oseća u svakom predmetu. Kuba mu nije dala samo mir; dala mu je i priče koje su postale besmrtne i u kojima i danas uživamo.

Hemingvej i njegovo bekstvo na ostrvo

Ernest Hemingvej rođen je 1899. godine u Oak Parku, predgrađu Čikaga. Bio je novinar, ratni izveštač, avanturista i čovek koji je stalno tražio mesto na kojem bi pronašao tišinu i smisao.
Posle godina provedenih u Parizu, Key Westu i na afričkim safarijima, pronašao je ono što je tražio upravo u Kubi.

Godine 1939. Hemingvej kupuje kuću u San Francisku de Pauli, nadomak Havane. Sa brda se pruža pogled na tropsku šumu i more, a kroz prozor se osećao vetar koji dolazi sa zaliva. Tu je našao balans između divljine i civilizacije, između introspekcije i života u pokretu.

Kuba je bila njegov način da pobegne od buke sveta i da pronađe ritam koji se poklapa sa ritmom njegovog pisanja. Kao što je sam govorio: „Na Kubi, dan ima miris ruma i tišine. To je mesto gde čovek može da čuje sopstvene misli.“

Kuća stražara – kuća koja diše književnošću

Hemingvejeva kuća, “Finca Vigía”, u prevodu: „Kuća stražara“, danas je muzej i jedno od najposećenijih mesta na Kubi. U dvorištu se i dalje čuje cvrkut tropskih ptica, a u kući vreme stoji.  Na stolu su ostale njegove naočare, knjige i mašina za pisanje Royal Quiet Deluxe.

Ovde je nastala većina njegovih najpoznatijih dela: “Za kim zvona zvone”, “Preko reke i u šumu”, i najzad, “Starac i more” – roman koji će mu doneti Nobelovu nagradu 1954. godine.

Hemingvej je svako jutro pisao stojeći, u zoru, okružen tišinom i mirisom morske vlage. Posle pisanja odlazio bi u ribarenje, u svoj čuveni brod Pilar, sa kubanskim prijateljem Gregorijom Fuentesom, koji će kasnije poslužiti kao inspiracija za lik starca Santjaga u knjizi “Starac i more”. Suština njegovog života na ostrvu ogledala se u toj rutini – pisanje, more, razgovor s ribarima i večeri uz muziku u baru El Floridita.

Kuba u Hemingvejevim delima

Hemingvej je bio pisac koji je crtao slike rečima. Kuba mu je dala boje, mirise i emocije. U kjizi “Starac i more” more nije samo pozadina, već metafora života, beskrajna, opasna i lepa u isto vreme. Santjago, glavni junak, nosi osobine kubanskog naroda, ponosit je, istrajan i veruje da poraz može biti dostojanstven.

Ali i u drugim delima Kuba se oseća u tonovima. U “Za kim zvona zvone” prepoznaje se ritam naroda koji živi na ivici, u “Ostrvu ispod mora” i “Preko reke i u šumu” oseća se ljubav prema tropskom pejzažu, a u neobjavljenim esejima piše o ljudima koje je sreo u ribarskim selima.

Kuba je u njegovom pisanju postala više od geografije, pravi arhetip u kom se ogleda spoj hrabrosti i melanholije, života koji zna da je prolazan, ali ga zato živi punim plućima.

Barovi, brod i Havana

Havana je i danas puna mesta koja čuvaju uspomenu na Hemingveja. U El Floriditi, gde je voleo da sedi u uglu šanka i pije svoj čuveni „Daiquiri“, stoji bronzana statua pisca, a barmeni i dalje s ponosom prave koktel po njegovom receptu: bez šećera, sa dvostrukim rumom i limetom. Drugi njegov omiljeni bar bio je La Bodeguita del Medio, poznat po mohitu i živim razgovorima sa muzičarima i pesnicima.

Njegov brod “Pilar”, beli elegantni brod s kojim je odlazio na more, danas je izložen u dvorištu Kuće stražara. Tu su se rađale priče, i tu je Hemingvej nalazio ono što je najviše voleo, tišinu koja ima zvuk talasa.

Za posetioce, ovo su mesta koja nisu samo turističke tačke, već emotivni orijentiri. Svaki put kada kročite u Floriditu, imate osećaj da ćete ga zateći kako zapisuje nešto na salveti.

Hemingvej i kubanski duh

Kuba je Hemingveju pružila osećaj pripadnosti. Njeni ljudi, jednostavni i strastveni, podsećali su ga na junake koje je voleo, na ljude koji ne odustaju. Voleo je njihovu muziku, energiju i spontanost.  U njima je video ono što je tražio ceo život: iskrenost i mir u jednostavnom postojanju.

Kada je 1961. godine odlučio da napusti Kubu, to nije bila laka odluka, jer ostavio iza sebe sve, i kuću, i knjige i brod. Revolucija je već počela da menja zemlju, ali on je i dalje govorio:
„Gde god da odem, osećaću da sam malo Kubanac.“

Dakle, za Hemingveja, Kuba nije bila samo adresa. Bila je to ideja života u kojem se čovek suočava sa sudbinom, bez kuknjave, sa dostojanstvom.

Trag koji i danas živi

Hemingvejev trag na Kubi nije zamrznut u prošlosti. Njegovo ime se pominje s ponosom, ne kao spomenik, već kao deo kulture. Svake godine u Kohimaru, mestu gde je poznavao ribare, održava se regata „Pilar“ u njegovu čast. U Havani, u knjižarama i muzejima, njegovo ime živi kao simbol povezanosti između umetnosti i zemlje.

Putnici koji posećuju Kubu često kažu da tek kad odu u njegovu kuću, shvate zašto je tu napisao remek-delo “Starca i more”. More se vidi iza krošnji, a vetar donosi isti onaj miris soli koji je opisao u knjizi. U toj kući, Hemingvej nije bio turista, već domaćin, čovek koji je pronašao ono što svako putovanje traži, mir i nadahnuće.

Kuba kao inspiracija i utočište

Kada se govori o Hemingveju, ne može se razdvojiti njegov život od njegovog prostora. Pariz mu je dao kulturu, Španija strast, Afrika avanturu, ali Kuba mu je dala dušu. Ostrvo je bilo ogledalo njegovog unutrašnjeg sveta: istovremeno burno i spokojno, sirovo i poetično.

Na Kubi je pronašao ritam koji se poklapao s njegovim pisanjem, tišinu između talasa, jednostavnost koja skriva dubinu. Tu je naučio ono što su svi veliki putnici shvatili: da prava inspiracija ne dolazi iz egzotike, već iz povezanosti sa mestom. Kuba je za Hemingveja bila više od inspiracije – bila je dokaz da dom nije u geografiji, već u emociji.

Hemingvej i Kuba – nerazdvojni

Ernest Hemingvej i Kuba ostali su nerazdvojni, čak i nakon njegove smrti. Njegov duh i dalje živi u havanskim barovima, na ulicama Kohimara i u rukama ribara koji svako jutro izlaze na more. Za putnike koji žele da osete autentičnu dušu ostrva, tragom Hemingveja put vodi dublje od plaža i hotela, pravo do suštine kubanske jednostavnosti, gde se svaka rečenica rađa iz samog života.

Možda je najlepše što je Hemingvej ostavio na Kubi upravo osećaj da umetnost i život mogu biti jedno. Kao što je napisao u knjizi “Starac i more”: „Čoveka možeš uništiti, ali nikada poraziti.“ Tako i Kuba, uprkos svemu, ostaje nepobeđena, u boji, muzici i sećanju na pisca koji ju je voleo više nego ijedno drugo mesto na svetu.

foto izvor

https://pixabay.com/photos/cuba-santiago-di-cuba-antique-car-4922276/

https://pixabay.com/photos/havana-street-cuba-222462/

https://pixabay.com/photos/cuba-vacation-in-july-4153699/