Profesor dr Dinko Knežević, inženjer rudarstva, doktor nauka i univerzitetski profesor, stručnjak za pripremu mineralnih sirovina, objasnio je postupak upravljanja rudarskim otpadom u okviru predloženog projekta „Jadar“, naglašavajući značaj izgradnje modernog, podzemnog rudnika uz primenu savremenih rudarskih metoda kojima bi se iskopavao mineral jadarita i istakao sve specifičnosti tog minerala zbog kojeg je loznički kraj prema njegovoj oceni, stekao šansu za unapređenje standarda života koju ne bi trebalo propustiti.

U Srbiji se u poslednje vreme čuju brojne kritike na račun rudarstva i geologije, naročito od strane ekoloških aktivista. Da li je ta hajka opravdana i da li je zeleno rudarstvo moguće?

Sa mog aspekta kao rudara ta hajka nije opravdana i nije vezana za logičan sled dešavanja u našem okruženju. Današnje rudarstvo teži jednom balansiranom pristupu, brinući ne samo za kranji proizvod, već i za ljude i životnu sredinu. Zeleno rudarstvo podrazumeva održivi razvoj, a održivi razvoj podrazumeva da vodimo računa o sebi, o komšiji i da imamo proizvod. Ako imamo proizvod onda možemo da živimo od njega, ali ne po cenu da trujemo komšije već moramo da nađemo način da sačuvamo njega, sebe, ali i svoj proizvod. Taj trougao ne sme da bude deo akcije i hajke. To je kontinuirano zajedničko delovanje životne sredine sa rudnikom, a rudnik čine ljudi. Recimo, u rudnicima uglja u nemačkoj svakog petka se organizuju „Otvorena vrata“ za ljude iz okolnih sela i mesta. Ljudi se prijave da dođu, primi ih direktor i objasni im na koji način rade, predstavi im prednosti i nedostatke projekta, probleme sa kojima se susreću i načine na koje bi ih prevazišli, kao i svoje planove za ubuduće. S druge strane, otvoreni su da čuju i njihova mišljenja o tome šta je potrebno unaprediti ili promeniti. Najbolje je kada učestvuje više ljudi i da svako na svoj način pruži mali doprinos.

Recite nam nešto o istorijatu i specifičnostima minerala jadarit?

Jadarit je postao interesantan zbog strip junaka Supermena i njegovog kriptonita čija je hemijska formula slična jadaritu. Nekome je palo na pamet da bi mogao da postoji takav hidroksid koji u sebi sadrži bor, litijum i natrijum i tako je nastao kriptonit. Kada je 2004. godine jadarit priznat kao novi mineral on je postao popularan zbog te veze sa stripom. Poznato je da u lozničkom kraju ima dosta bornih minerala zato što je koncentracija bora u vodi stotinu puta veća nego što je to po sadašnjoj maksimalno dozvoljenoj koncentraciji. U Jadru se i krenulo u potragu za borom. Tražeći bor u Jadru, pronađen je mineral koji u sebi ima i litijum. Litijum je mineral sadašnjosti. Kada sam bio student, mi smo iz hemije učili o svim mogućim mineralima, a o litijumu nam je rečeno da je lagan i tu se o njemu završila priča. U knjizi koju smo koristili bilo je napisano pola stranice o litijumu. Bio je, dakle, apsolutno nebitan mineral. Davali su ga psihički obolelim osobama za smirenje i kao dodatak čeliku, a onda su se pojavile litijumske baterije. Sa njihovom pojavom i potražnja za litijumom se naglo povećala.

Po čemu je jadarit specifičan?

Do sada, kada god su tražili litijum, on nije bio u kombinaciji sa borom i obratno. U jadaritu su oni objedinjeni. Specifičan je i po tome što je to tzv. meka stena. Litijum se najčešće dobija isparavanjem mineralizovane vode ili iz spodumena. Jadarit je meka stena u kojoj se nalaze minerali u specifičnoj kombinaciji, i kao takav, jedino je u Loznici pronađen.

Šta znači moderan, podzemni rudnik ?

Potpuno suprotno od onoga što npr. možete da vidite na filmovima. Ljudi rudara zamišljaju odrpanog, crnog u licu, u ćošku usana mu stoji dogorela jeftina cigareta, a iz džepa viri flašica sa rakijom dok izlazi iz neke mračne jame. Međutim, danas je rudnik potpuno transformisan, postao je poput fabrike. Moderan rudnik je danas osvetljena fabrika u kojoj rade mašine koje imaju mnogo veći učinak nego ljudi. Rudnik u Jadru je zamišljen kao podzemni rudnik, a nakon rudarskih aktivnosti prebacujete se u postrojenja za preradu minerala koja su klasične fabrike, sa fabričkim halama u kojima se vrši prerada.

Šta je sa eksplozivom koji bi se koristio u podzemnoj eksploataciji, da li je to bezbedno?

Eksploziv prati rudarstvo otkad ono postoji. Jedna grupa rudara bavi se pripremom gradilišta, buši rupe, stavlja eksploziv i uglavnom se na kraju smene minira. Predviđeno je da u ovom slučaju skladište eksploziva bude pod zemljom. Koristili bi se emulzivni ekspolozivi, koji se isporučuju kao dve odvojene neekspolzivne komponente, koje bi se mešale pod zemljom. Sa eksplozivom se uvek radi po postojećim pravilima i kada se ta pravila poštuju nema nikakvog straha da bi moglo doći do neželjenog paljenja.

Da li bi sleganje terena usled rudarskih aktivnosti bilo vidljivo?

Kod čvrstih stena nemate nikakvu podgradu već tzv. plafone koji garantuju sigurnost u slučaju da dođe do sleganja tla. Kod mekih stena nije sigurno koliko bi taj plafon bio efikasan. Međutim, kad se spustite na 600 metara i imate jamu i prostoriju koja je visoka otprilike 6 metara, onda je sleganje tla zanemarljivo, a istovremeno vrši se zasipanje prostorija posebnim materijalom (rudarskim zasipom). Ovde je reč o klasičnom rudarstvu sa zasipanjem, a taj zasip imao bi veću čvrstoću od materijala koji bi bio izvučen.

Kakva je tehnologija prerade minerala jadarita? Da li je ona zaista nova, prljava i opasna?

Postoje tri koraka u eksploataciji. Prvi je sama eksploatacija, drugi je rudarska priprema mineralnih sirovina, a treća je hemijska prerada tog koncentrata koji se dobija. Prva dva koraka spadaju u rudarstvo, a treći je hemijska industrija. Kod procesa pripreme mineralnih sirovina dobija se koncentrat iz kojeg je najvažnije da se odbace najsitnije klase krupnoće, dakle najsitnija frakcija. Ta frakcija se preseca na 212 mikrometara (0,212 milimetara) jer u njoj preovladava glina. Glina je veliki potrošač sumporne kiseline koja se u hemijskom postrojenju koristi da bi se došlo do rastvaranja. Ako zadržite glinu potrošićete mnogo sumporne kiseline bez potrebe, a sumporna kiselina je najprodavaniji i najčešće korišćen proizvod hemijske industrije. Da biste to izbegli izdvojićete tu klasu od 212 mikrometara sistemom usitnjavanja i klasiranja i to je deo otpada koji nastaje iz rudarstva i koji se zbrinjava na deponiji.

Kakav je sastav tog otpada koji bi se zbrinjavao na deponiji?

Kao i kod svih drugih otpada ima svega. Koncentracije su najčešće ispod svakog nivoa detekcije koju metode koje se primenjuju mogu da otkriju. Osnovna mineralna komponenta je glina koja je karakteristična za meke stene. Ostalo je sve u minimalnim količinama i ima arsena, sumpora, bakra, olova, cinka (…)

Kakvo je rešenje predviđeno za rudarski otpad i ostatke iz procesa proizvodnje?

Menja se ceo koncept. Više nema vode, sve je u suvom stanju, ide na filtriranje, čak se delom i suši što je opet novina, jer ja ne znam da je iko jalovinu do sada sušio, s obzirom da je sušenje termički skup proces. Ta količina otpada je velika pa je u igru uveden transport otpada. Takođe, doneta je odluka da se radi na plasmanu otpada, da se pokuša da ga nema uopšte što je u rudarstvu moguće kod nemetaličnih mineralnih sirovina. Na kraju bi ostao samo materijal koji se koristi uglavnom za posipanje seoskih puteva. Da bi se što više otpada iskoristilo, postavljen je zadatak da se od njega naprave geopolimeri što se postiže alkalnom aktivacijom. Taj materijal je vrlo važan jer zamenjuje kamen kao agregat, šljunak ili nešto drugo, koji kada se pomeša sa cementom daje čvrstinu materijalu za rudarski zasip. Tako se jalovina ukrupnjava, a samo po potrebi usitnjava. Ne verujem da se sva jalovina može tako potrošiti, ali više od pola bi trebalo, što znači da ste prepolovili količinu otpada na deponiji. Takav metod bi mogao da se koristi i u drugim industrijskim granama i radi se na tome da se za kompletnu jalovinu izvrši geopolimerizacija.

Da li bi rudarske aktivnosti izazvale poremećaje u snabdevanju vodom lokalnog stanovništva?

Ne bi, jer koliko znam voda u Jadru je potpuno zagađena borom, a većina minerala bora su rastvorljivi. Rezultati urađenih analiza su pokazali da na kojoj god dubini posmatrate koncentracija bora je veća od maksimalno dozvoljene koncentracije prema domaćim i svetskim standardima. Ta voda i danas bez rudnika nije zdrava, ali ne zbog litijuma. Ovde je najveći neprijatelj bor rastvoren u vodi i zbog toga ta voda nije za piće. Koliko znam, većina meštana povezana je na gradski vodovod, a izvorište zdrave, pijaće vode nije u Jadru.

Šta nakon završetka životnog ciklusa rudnika?

Tu su pravila vrlo jasna, sve se vraća u prvobitno stanje, u stanje da bude upotrebljivo za lokalnu i širu zajednicu. Recimo na mestima deponija se svuda u svetu najčešće prave fudbalski stadioni, biciklističke staze, mesta za uživanje i za odmor, mesta za letnjikovce, stene za penjanje (…)

Vaša poruka za kraj?

Ljudi ne treba da se boje. Od nečega se mora živeti i mora se raditi. Litijum je Bogom dana sirovina i treba je iskoristiti. To nije jedina šansa koju ćemo imati, ali svakako je ne treba propustiti, jer ako propustimo i druge šanse koje nam se budu ukazale to će loše uticati na naš život. Rudnik bi za loznički kraj sigurno bio značajan, a svakako i za državu Srbiju.

Kamera prelaz Šepak

Kamera na granici ŠEPAK live

    KLIKOM OVDE POGLEDAJTE KAMERU UŽIVO NA PRELAZU ŠEPAK    

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial

Pratite nas