STAVOVI IZNETI U OVOM OGLASU NE IZRAŽAVAJU STAVOVE REDAKCIJE InfoLo

O ekonomskim benefitima potencijalne realizacije projekta „Jadar“, ukoliko bi počelo iskopavanje i prerada rude jadarit, za Loznicu, Mačvanski upravni okrug i celu Srbiju i građane naše zemlje razgovarali smo sa prof. dr ekonomskih nauka Vladimirom Marinkovićem, bivšim potpredsednikom Narodne skupštine Republike Srbije i funkcionerom Srpske napredne stranke.

Slušamo često da je svet usred tranzicije ka novom industrijskom dobu koje će se zasnivati na održivosti i obnovljivim izvorima energije. Šta to znači za Srbiju i da li će ljudi u Mačvanskom upravnom okrugu osetiti posledice i benefite te tranzicije?

To će zavisiti od toga kako se Vlada Republike Srbije i ljudi koji vrše vlast u zemlji budu ponašali, ali naravno i građani Srbije koji treba da prepoznaju situaciju u kojoj se nalazi ceo svet, a to je opšta globalna kriza koja je posebno eskalirala sa početkom rata u Ukrajini. Priča o energentima i energiji koja je do tada bila jedna vrsta ekonomskog parametra je završena. Energetika je sada geopolitički parametar koji će biti značajan i strateški za naredne decenije po pitanju geopolitičkog pozicioniranja država u svetu, ali i njihovog opstanka. Mi u Srbiji bi trebalo da prepoznamo šta je naš interes i da imamo jasnu strategiju razvoja naše zemlje, kako da na najbolji mogući način prevaziđemo krizu koja traje i koja će sigurno trajati u nekom srednjoročnom vremenskom periodu. S obzirom da su kod nas vrlo dugo trajala istraživanja po pitanju rude jadarita, i s obzirom da je ta ruda toliko značajna i biće značajna u budućnosti, mislim da se pitanje da li ćemo iskoristiti ovu priliku koju imamo ili ne kosi sa zdravom logikom, jer takav resurs i priliku koji imamo retko koja zemlja ima. Litijum, borati, kobalt, nikl i bakar će određivati budućnost celog sveta, ne samo Srbije. Srbija treba da se pozicionira tako da svoju priliku iskoristi na najbolji mogući način, da resurs koji ima iskoristi i stavi u interes građana cele zemlje i mislim da bi realizacija takvog projekta trebalo da bude nešto što će potpuno promeniti i odrediti budućnost Srbije. Nalazimo se na velikoj prekretnici; da li ćemo obezbediti sigurnu budućnost za nas, našu decu, radna mesta, da li ćemo se uključiti u četvrtu industrijsku revoluciju na pravi način i konačno, kao država, u skladu sa svojim nacionalnim interesima, interesima naših građana i našeg naroda, priključiti se svetu koji bazira svoj razvoj na novim, čistim tehnologijama, na zelenoj energiji i zelenoj agendi i na električnim automobilima. Evropska unija i SAD su definisale do 2035. godine potpuni prelazak na električne automobile, a najsnažnije svetske zemlje vode žestoku trku upravo po pitanju istraživanja, razvoja i korišćenja kritičnih sirovina koje sam naveo, a među kojima je litijum najznačajniji. SAD užurbano rade na tome i dale su ogromne pakete pomoći za kompanije i države koje poseduju rezerve litijuma kako bi što pre taj proces mogao da započne i zaživi, jer je to proces koji traje nekoliko godina.Zato je jako važno poslati poruku potencijalnim investitorima i građanima da u ovom periodu donose odluke koje moraju biti hrabre i brze, jer se radi o interesu našeg naroda. Ukoliko budemo na pametan, domaćinski način uspeli da iskoristimo resurs koji imamo to će biti veliki benefit za Loznicu i ovaj okrug, jer to može u potpunosti da promeni celokupnu zemlju u pogledu ekonomskog razvoja, razvoja malog i srednjeg domaćeg biznisa. Moramo da uhvatimo korak sa svetom kako bi iskoristili resurs koji imamo i napravili lanac od proizvodnje litijuma do proizvodnje samih baterija. To bi moglo da pospeši budžet Loznice, a istovremeno bi se povećao i naš bruto domaći proizvod za jedan odsto, da ne govorim o indirektnim, nus, pozitivnim efektima koji bi se stvorili kroz plaćanje poreza na dobit, poreza na prihod i dohodak građana koji idu delom i velikim procentom u domaću kasu i na kraju krajeva ono što je u stvari najbitnije, na infrastrukturu koja bi mogla da se napravi u Loznici. Loznica može da postane privredni, obrazovni, infrastrukturni centar zapadne Srbije i mesto gde će mladi ljudi ostajati, raditi, gde će imati visoku zaradu. Sve će se to dešavati u skladu sa visokim ekološkim standardima koji su definisani u EU. Upravo rudarstvo stvara preduslove i uslove za čistu energiju, a tu je i ekonomska korist i atraktivnost Loznice i čitavog regiona za dodatne investicije koje bi se privukle kao što su proizvodnja baterija i automobila. Stvorila bi se mogućnost da birate najbolje kompanije koje imaju visoke standarde u tom domenu, a samim tim imali biste ambijent sa zadovoljnim ljudima, mladima koji ostaju ovde, priliku da stvarate škole, fakultete koji definišu obrazovne profile prema industrijskom i ekonomskom razvoju regiona. To je nešto što zahvaljujući potencijalnom životnom veku ovog projekta (40 godina) obezbeđuje stabilnu, sigurnu budućnost ne samo Loznice, Jadra i Mačvanskog okruga, nego cele Srbije.

Kako se Evropa i Amerika spremaju za tranziciju, pomenuli ste da se oni uključuju u ovu trku u smislu obezbeđivanja lanca snabdevanja neophodnim kritičnim sirovinama i šta konkretno Srbija ima da ponudi svetu?

SAD i Evropa kasne u toj borbi s obzirom da se polovina svetske proizvodnje litijuma odvija u Narodnoj Republici Kini. Amerikanci i Evropljani su sa određenim zakašnjenjem ušli u globalnu trku kada je u pitanju čista energija, proizvodnja i korišćenje kritičnih sirovina. Npr. prošle godine u avgustu američka administracija je donela ogroman paket pomoći i izdvojila više od 500 milijardi dolara upravo za tu trku sa posebnim akcentom prvo na litijum, zatim kobalt, nikl i bakar, a to su sve kritične sirovine koje su potrebne u tzv. elektrifikaciji, e-mobilnosti i onome što čeka industriju i svetsku ekonomiju u narednih 10 do 20 godina. Kinezi su se jako dobro pozicionirali po tom pitanju i jedini trenutno u svetu imaju zatvoren krug od samog resursa i obezbeđenja resursa iz drugih zemalja, praveći dugoročne poslovne aranžmane i ugovore kakve svi investitori i svi koji se bave proizvodnjom električnih automobila žele da naprave. To bi Srbiji obezbedilo veliku sigurnost i dalo nam manevarskog prostora da razvijamo druge industrije poput sektora istraživanja, razvoja obrazovanja i nauke što bi nam omogućilo da se kroz nekoliko decenija pozicioniramo kao razvijena zemlja koja ima sopstvene inovacije i najkvalifikovanije stručne ljude. Pitanje je hoćemo li biti odgovorni prema sebi, prema našim građanima, našim pokolenjima, našoj deci i unucima, jer ovde se radi o dugoročnoj stabilnosti i slobodno mogu reći opstanku naše zemlje i naroda. Ne možete da opstanete ako imate konstantan odliv ljudi koji će raditi za 100, 200 ili 300 evra u nekoj susednoj zemlji ili zemlji EU. Suština je da se obezbedi mladim ljudima da ovde rade za pristojne plate, da ostanu u Loznici, a taj projekat bi doprineo i drugim granama industrije, pa i poljoprivredi, o kojoj se dosta govori neargumentovano. U rudarstvu ne postoje prljave tehnologije. Postoje prljave instalacije i postoje one koje su kvalitetne. Ako se sve uradi na pravi način i u skladu sa svim standardima, onda imate mogućnost da razvijate i poljoprivredu i druge grane industrije. Na tom projektu u narednih 40 godina moglo bi da radi 1300 zaposlenih, a svaki zaposleni u rudarstvu povlači za sobom još troje ili četvoro zaposlenih u drugim sektorima potrebnim da bi sve funkcionisalo na pravi način.

 

Šta bi Srbija trebalo da uradi da bi se uključila u tu trku sa ostalim zemljama?

Da radi ono što je u interesu građana Srbije i nacionalnom interesu, da objasni svojim građanima koliko je projekat „Jadar“ važan za opstanak i stabilnost države. Naši građani su konačno zaslužili da ubiraju plodove prirodnih resursa i bogatstva koje imamo, a tu su i ljudi, dobri radnici, zanatlije, inženjeri i ekonomisti koji su naše podjednako važno bogatstvo i koje ne bi trebalo da pustimo da odu da rade u nekoj drugoj zemlji. Navešću vam primer Mađarske koja prihoduje od fabrike baterija 7 milijardi evra na godišnjem nivou i ima nekoliko fabrika automobila na električni pogon (be-em-ve, volvo, mercedes (…)). Kada imate takve fabrike onda ste konkurentni, a ako se bore da dođu ovde to znači da imate dobar i kvalitetan proizvod. Da bi oni mogli da posluju kod nas, morali bi da plate naše radnike, da poštuju njihova prava i da ulože u lokalnu zajednicu.

Da li je ruda jadarita ono što Loznici i mačvanskom kraju omogućava da se upiše u kartu sveta što se tiče ove trke?

Ja sam sto posto siguran da jeste, ali uz jednu vrstu zadrške koja postoji u svakom poslu – neophodno je da donosite odluke i da radite. Nauka, obrazovanje i nove tehnologije se menjaju i napreduju, svaki dan se prave nove aplikacije i softveri bolji od prethodnih što je važno pratiti kako biste zadržali konkurentnost na tržištu. Reč je o velikoj odgovornosti, hrabrosti da se donesu prave odluke koje su u interesu građana. Mislim da Loznica definitivno ima tu šansu. Živimo u vremenu kada morate da koristite šanse, jer u suprotnom ostajete u zapećku. Naša država, nažalost, ima sa tim iskustva. Mi smo svoje šanse izgubili 90-ih godina, izgubili smo period od 10 do 15 godina u kojem su naši konkurenti na teritoriji srednje Evrope razvili i uredili svoje sisteme i ekonomije. Sada je red na nas, upravo ovde u Loznici, a šansa koju imamo bi trebalo da bude isključivo u interesu građana Loznice, ovog regiona i cele Srbije.

Šta bi Loznica konkretno mogla da dobije?

Prvo, sasvim drugačiji ambijent za život i sasvim drugačiji kvalitet života. Možete da zamislite kada u jednom trenutku dođe najveći direktni investitor baš u Loznicu i uloži ogroman novac. Osim projektovane prosečne zarade koja bi bila oko 1100 evra to bi značilo i benefit za lokalnu zajednicu, za decu, škole, vrtiće, novu infrastrukturu, možda i nove naučno-tehnološko-informatičke centre. Loznica bi postala atraktivnija i siguran sam da bi mnogi svoje kompanije i firme prebacili u vaš grad i dolazili da rade ovde. Budžet grada bi bio najmanje udvostručen. Više od 300 miliona evra bi se u ovom projektu potrošilo i platilo dobavljačima, bilo bi interesantno firmama koje ovde posluju, ali i firmama iz drugih krajeva Srbije. Pružanje usluga bi bilo podignuto na viši nivo, te bi prema svim karakteristikama, na realnim osnovama i temeljima, u narednih nekoliko godina Loznica mogla da postane moderan, evropski grad.

Da li postoji mogućnost uvećanja vrednosti i formiranja celog lanca e-mobilnosti u Srbiji ukoliko bi se projekat „Jadar“ realizovao. Da li bi Srbija postala nešto više od samog izvoznika kritičnih sirovina kao što je litijum?

Mislim da smo sa tom politikom završili pre 7, 8 godina i da politika naše države, predsednika Republike i Vlade Srbije podrazumeva da resursi koje imamo ostanu u zemlji i da ih iskoristimo. To je značajan efekat ovakvih investicija da imate mogućnost da ulažete u obrazovanje, nauku, inovativnost i ljude koji će da razviju procese, koji će od tog resursa moći da investiraju i da naprave finalni proizvod. Jasan plan projekta iskopavanja litijuma je postojanje zatvorenog lanca, a to podrazumeva da oni koji imaju resurs diktiraju uslove. Logično je i normalno je da strategija naše Vlade bude takva da se finalni proizvod proizvede u Srbiji, a onda izvozi i da se na taj način podstaknu naši izvozni kapaciteti. Srbija je pre 7,8 godina bila interesantna za investicije koje su radno intenzivne, sa manuelnom radnom snagom, a sada je situacija drugačija. U stranim kompanijama rade naši inženjeri, IT stručnjaci, a ovaj projekat je prilika za naše inženjere, ekonomiste, pravnike, ljude svih struka i stručnjaka u informacionoj tehnologiji, energetici, inovacijama. Ja dolazim iz Beograda i mogu samo da zamislim kako bi izgledao jedan grad kao Loznica sa takvim kapacitetom i sa takvim investicijama. Smatram da će, kako se budemo razvijali, pravi kvalitet života i pravi ambijent za dobar i kvalitetan život i život blagostanja biti upravo u gradovima kakav je Loznica, ako naravno iskoristi kapacitete i resurse koje ima.

Koje se nove ekonomske i druge prilike otvaraju u Srbiji, Mačvankom kraju i Loznici konkretno ukoliko se projekat „Jadar“ realizuje?

Sve analize pokazuju da je kapacitet projekta proizvodnja milion baterija. Može da se napravi fabrika baterija, može da se napravi nekoliko fabrika automobila, velika je šansa za energetiku, za proizvodnju čiste energije i ono što je jako važno otvara se mogućnost da privučete najbolje kompanije. To je od strateškog značaja ne samo za Loznicu već za celu državu, jer vi kada imate u Srbiji mercedes ili be em ve to je znak svim drugim najvećim investitorima da je Srbija stabilna država u kojoj vredi ulagati. Onda ćete imati konkurenciju i bićete poštovani što je važno sa političke strane. To je jak signal za druge industrije i investitore da dođu u Srbiju, što bi bio vetar u leđa našoj ekonomiji koja bi za nekoliko decenija obezbedila dobru budućnost i stabilnost našim građanima, našem narodu i našoj zemlji u svakom smislu. Nema socijalne politike, nema ulaganja u kulturu, sport i bilo koji segment društvenog života ako nema jake ekonomije. Državi nije cilj da samo imate dobru ekonomiju i jake zarade, već da to prati i dobra socijalna politika koja podrazumeva brigu o ljudima koji ne mogu sebi da obezbede egzistenciju, o zdravstvu, o starim ljudima. Istorija svetske politike i političke i geopolitičke ekonomije pravi ključnu razliku kada su u pitanju države koje na mudar način koriste svoje resurse, koriste ih zarad boljeg života svojih građana kako bi njihova država bila sigurna i bezbedna prvenstveno u energetskom smislu, što je ključ svega. Kada ste energetski bezbedni, svi će hteti da sarađuju sa vama, svima ćete biti dobar i pouzdan partner. Mnogo je primera zemalja koje nisu mudro radile i nisu mudro iskoristile te resurse. Mislim da imamo rukovodstvo sa ozbiljnim kapacitetom, jednu ozbiljnu državu koja će na ozbiljan način ovome pristupiti, da ćemo se zajedno u otvorenom razgovoru sa građanima odlučiti za našu budućnost koja treba da bude i sigurna i stabilna. Nama je ovaj projekat „kec u rukavu“, a litijum nam obezbeđuje dugoročni rast i stabilnost.

Da li je to ujedno i vaša poruka za kraj ovog razgovora?

Poruka je da konačno budemo odgovorni prema sebi, da razgovaramo na osnovu argumenata i činjenica i da mislimo o budućnosti, o našoj deci i da vodimo državotvornu, nezavisnu politiku. Ako niste energetski samodovoljni nećete biti nezavisni, a u nedostatku dobrih i kvalitetnih odluka uvek ćemo zavisiti od drugih. Očekujem odgovornost i da ono što imamo ljubomorno čuvamo i koristimo. Imamo tu mogućnost da diktiramo uslove i obezbedimo ono što jeste posao države, političara i Vlade – dobru, sigurnu, budućnost i stabilnost našoj deci koja treba da se školuju ovde u dobrim školama, na dobrim fakultetima. Ovo je naša prilika i siguran sam da ćemo kao narod, a ne kao političari, javni poslenici ili mediji, tu priliku da iskoristimo.

 

Kamera prelaz Šepak

Kamera na granici ŠEPAK live

    KLIKOM OVDE POGLEDAJTE KAMERU UŽIVO NA PRELAZU ŠEPAK    

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial

Pratite nas