Efikasnije protiv oportunizma
(Da li možemo uticati na poboljšanje suđenja na fudbalskim terenima od najnižeg ranga pa do elitnog pokušaćemo u narednom periodu da kroz tekstove na ovoj novoj stranici utičemo na to i doprinesemo boljem kvalitetu fudbala.Iz sudijskog ugla,moralni lik sudije i njegovih mentora,kompezacija greške ka lošem suđenju,logika u suđenju i još mnogo drugih tekstova.Samo jedan arbitar iz Loznice poslednjih šest godina osvetljava obraz organizacije,srpskoligaška sudijska scena kao misiona imenca za lozničane)
Nad organizaciojom fudbalskih sudija i među sudijama nadvio se veliki tamni oblak. To je oblak oportunizma. Da se ne radi o metafori već o realnoj opasnosti možemo se uveriti skoro svakodnevno. Pojavni oblici oportunog ponašanja kao što su verbalizam, deklarativno izjašnjavanje, dvojak moral svakim danom poput gnojavog čira iskaču i na taj način ruže, i onako ne previše lepu sliku kod nas o fudbalskim sudijama. Istini za volju treba reći da je takvo ponašanje duboko povezano sa stanjem u fudbalu. S druge strane ni fudbal nije imun na nus pojave u društvu. Ne može stanje u fudbalu biti bolje, nego što je stanje u društvu jer je fudbal sasatvni deo jednog društva. Lude devedesete, i nešto malo manje luđi početak novog milenijuma su poprilično uticali na pojavu jednog takvog ponašanja ne samo u sudijskoj organizaciji, već i u fudbalu uopšte.
Neko će reći – Dobro, ako je to istina gde se taj oportunizam može videti.Može se videti ako pogledamo teritorijlanu strukturu naše sudijske organizacije i način kako ona u okviru takve strukture funkcioniše, može se videti u ponašanju sudija, može se videti u radu posmatrača suđenja, može se videti u ponašnju članova određenih foruma sudijskih organa i u njihovom radu, može se videti kako se postojeće strukture odnose spram novih ideja i novih ljudi.
Kad je u pitanju teritorijalna struktura neše sudijske organizacije onda ona po obliku neodoljivo podseća na saće. Takav oblik dolazi naročito do izražaja kada se pogleda ponašanje sudijskih organizacija fudbalskih regiona u odnosu na sudijsku organizaciju na nivou Srbije, područja u odnosu na sudijsku organizaciji fudbalskog regiona, opština prema sudijskoj organizaciji područija. U tim odnosima dolazi do punog izražaja sva štetnost oportunog ponašanja koje nije ništa drugo do odsustvo principijelnosti, pomirljivost sa stvarima koje su suportne moralu, kolebljivost, nezameranje i demagodija a sve zarad ličnih interesa. Najkraće rečeno sve to zajedno dovodi do odsustva akcije i kreativnosti, pasivizacije i sejanja neverice. Stereotipi su danas postali glavni oslonac u radu. Nije dovoljno reći, mi smo za novi pristup. Ne može se u budućnost ići tako što će nam glava uvek biti okrenuta unazad. Ne može se Sudijska konvencija UEFA, čiji smo inače potpisnici, sprovoditi sa postojećim stereotipima u radu.
Takvo stanje je postalo prirodni ambijent u kojem se danas kod nas sudije stvaraju. Kao rezultat takvog stanja imamo i to da danas sudije sve ređe su spremne da čuju kritiku na sosptveni račun. Izuzeci potvrđuju pravilo. Odomaćilo se, dobilo pravo građanstva mišljenje da jedino ko sudijama ima pravo da uputi kritiku jeste onaj ko stoji iza njih i niko drugi. Taj se sluša do granica gubljenja sopstvenog identiteta i integriteta, bez obzira na to šta se od tog nekog čuje. Samokritika i samopoštovanje danas nisu dobro došli za sudiju ukoliko taj isti sudija ima ambiciju da napreduje. Put do uspeha fudbalskog sudije danas je trasiran sledećom populističkom poslovicom – Misli tuđom glavom, gledaj tuđim očima, voli tuđim srcem.
Posmatrači suđenja su posebna priča u tmurnom oblaku oportunizma. Sve je manje posmatrača suđenja koji su spremni da kažu da sudija čije se suđenje kontroliše nije doraslo za vođenje utakmica odnosnog stepena takmičenja. Umesto kvalitativnog vrednovanja učinka jednog sudije na sceni je kvantificiranje intersa. Interesa koji su duboko povezani sa saćastim oblikom sudijske organizacije kod nas. „Hendlovanje“, zatvaranje posmatrača suđenja ili delegata-instruktora pre utakmice telefonskim pozivima ili ličnim kontaktima je postao posao koji obezbeđuje sudiji dobru ocenu bez obzira na to kako će sudija utakmicu odsuditi. Kad je u pitanju formiranje kvalitetnog sudijskog kadar to je pravi put za nigde. Primera ima na pretek.
Ponašanje članova određenih foruma sudijske organizacije je još jedan dokaz postojanja oportunizma u redovima naše sudijske organizacije. Kako se drugačije može nazvati ponašanje nekog člana foruma no oportuno ako se isti član protivi odluci većine kada se radi o greškama sudije koji dolazi sa njegove teritorije, iako je nedvosmisleno i sasvim jasno vidljivo da je sudija greške načinio. U takvim slučajevima počinje da se govori jezikom osvete, tada počinju da uživaju slabe i sitne duše. Sve se tada obavija velom tajne i mistike. Sudijskoj organizaciji ne trabaju ljudi s tajnom, njoj trebaju ljudi s vizijom.
Kako drugačije može da se nazove do oportunim, ako se problemi konstatuju, opisuju i prate ali se ništa ne preduzima da se ti problemi reše. Umesto rešavanja problema poseže se za raznim administrativnim marifetlucima što dovodi sve one koji se iskreno zalažu za rešavanje problema u položaj krajnjeg nepoštovanja. Dovode ga do toga da se taj neko oseća kao Persona non grata.
Borba protiv pošasti koja se zove oportunizam i koja se nadvila nad našom sudijskom organizacijom ne može se voditi jalovim i praznim raspravama. Ne može se voditi bez iskrene želje da se ta pošast iskoreni. Ne mogu se otkriti čari okeana ako se nema hrabrosti otisnuti od obale. Borba protiv oportunizma se vodi konkretnim pitanjima, na konkretnim problemima i sa konkretnim rešenjima. Borba se vodi tako što će se laž odvojiti od istine. Nije dovoljno samo stvari objašnjavati, već je potrebno pripremati teren za solidan i korenit rad. Treba početi od zaokreta u konkretnom ponašanju do otvorenog i nezavisnog funkacionisanja sudijskih tela i organa. Treba gledati u budućnost jer ona pripada onima koji veruju u lepotu njenih snova.
Radovan Zubac
