Donja Trešnjica – Plodovi solidarnosti – nakon XC dana

Strašna tragedija koja je zadesila Donju Trešnjicu, iznedrila je dvojicu heroja, koji su u najtežem trenutku bili baš tamo gde treba. Rame uz rame sa njima išli su i volonteri iz Malog Zvornika koji su deo sebe usadili u temelje obnove.

Vodeći ljudi elektrodistribucije u Malom Zvorniku doneli su 17. maja, u ranim jutarnjim satima, bitnu odluku, da dvojica montera, Avdo Potoković i Đorđe Kojić krenu u opustošenu Donju Trešnjicu i pokušaju da spasu što se spasti može, kao i da učine sve da barem deo potrošača dobije električnu energiju. Avdo se već dan pre toga probio do sela preko nepristupačnih planina i rizikujući život uspeo je da uspostavi napajanje do polovine sela, skidajući strujne mostove na dalekovodnom stubu koji je svakog momenta pretio da bude odnešen u bujuci.

Sa električarima su krenuli policijski narednik Dane Pepić i Savo Gligorić sa grupom volontera. Krenuli su džipom granične policije, ali su kod ulaza u Donju Trešnjicu jednostavno morali stati. Dalje se nije moglo. Voda je bila neumoljiva, uništila je put. U glavi svakoga je bila samo jedna misao: “Šta nas čeka preko“. Dane je već sebi zacrtao zadatak, da iz odsečenog zaseoka Zverovići, iz doma Vučetića, spasi Petra, dete koje je imalo jaku temperaturu već danima. Pokušavali su oni na sve načine da pređu preko, ali svaki način je bio čista ludost u kojoj su mogli da izgube živote. Na kraju, došlo se na ideju da građevinska mašina, Utovarivač točkaš ULT, prenese prvu grupu. Udarna grupa ušla je u “kašiku“. U tom eksperimentalnom prelasku reke, u prvom talasu, bili su Avdo, Đorđe, Dane i Savo. Električari su se, pretovareni opremom, prvi popeli a za njima i ostali. Počeo je prelazak od kog je mnogima zastajao dah, ali uspešno su prešli na drugu stranu, gde su ih dočekali meštani skoro sa suzama u očima. Suza nije manjkalo ni na drugoj strani ali su se spasioci suzdržali. Vešto su sakrivene. Ubrzo je počeo prelazak i ostalih volontera, a prvu grupu su meštani sa vozilima već krenuli da prevoze prema selu. Prizor je bio katastrofalan. Električar Đorđe je upravo iz tog sela….nije mogao da prepozna svoje mesto. Majka ga već danima nije videla, niti je znala bilo šta o njemu, jer su sve veze bile u prekidu.

Po dolasku u centar sela, Dane nije gubio ni sekundu vremena. Na njemu je već bio ranac sa prvom pomoći i on je krenuo ka kući bolesnog mališana. Iako su ga upozoravali da je to jako rizično, Dane se oglušio o ta upozorenja. Nastavio je.

Avdo se takođe oglušio o molbe da ne rizikuje i da se ne penje na izvaljene stubove. Uradio je to da bi sačuvao mlađeg kolegu, međutim ni kolega nije želeo da zaostane ni trena. Rame uz rame, bacili su se na posao. Njih je u selu sačekao Nebojša Kojić, referent za mreže i postrojenja u malozvorničkoj elektrodistribuciji. On je ostao zarobljen u selu, i nije mogao na posao, pa je u selu pomagao stanovništvu. Volonteri su odmah priskočili u pomoć električarima, dodavali su alat, razvlačili kablove, delili stanovništvu sve dragoceno i korisno što su imali kod sebe.

Dane je krenuo na mesto odakle su svi bežali pod naletom bujice i klizišta. Ljudi tvrde da ga ništa ne bi moglo zaustaviti, jurio je kao metak. Došavši do kuće Vučetića, zatražio je dete od majke. Ona je kasnije pričala da nikada ne bi strancu dala dete ali da Daneta nije mogla da odbije. U očima mu se videla sva nesebičnost i hrabrost. Dane je sa detetom u naručju krenuo nazad. Ovoga puta, opreznije i već uhodanom stazom. Dete je uspešno zbrinuo i spasao, a učenik Filip Božić jedan je od džudista koji su ga nominovali u izvanrednoj akciji “Heroji Srbije“, koja je svedočenjima i glasovima auditorijuma vrednovala kvalitet i uspehe nominovanih kandidata.

Dan je odmicao a električari su neumorno nastavili da rade. Pamtiće dugo reči jedne bake koja im je rekla ’’deco silazite odatle, makar više nikad ne imala struje’’. Već je padao mrak i poslovi su se privodili kraju. Uspeli su nemoguće. Prekidač u trafostanici je uključen, i svetlo je zasijalo. Neopisiv osećaj ponosa se video na licima montera.

U kasnijim danima, nastavilo se sa izgradnjom mreže. Volonteri su nosili teške stubove kao da su čačkalice. Monteri su neprekidno radili. Ista ekipa. Isti zadatak.

Narod će možda zaboraviti poplave, obnoviće se sve. Ali neće zaboraviti ove hrabre ljude. Avdu, Daneta i Savu još će dugo pominjati i rado ih ugostiti, kako dolikuje pruženoj ruci ljudske solidarnosti, u nekim boljim vremenima.

http://www.radios.rs/s_actions/42/Heroji+Srbije

Đorđe Kojić / Dalibor Krstić