Danas je Velika Gospojina – jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Uspenja presvete Bogorodice, koji je u narodu poznat kao Velika Gospojina.
Velika Gospojina je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, koji se slavi 28. avgusta po gregorijanskom, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru .
Za ovaj veliki praznik ustanovljen je dvonedeljni post.
Najkraći je od četiri velika godišnja posta, a Gospojinski post poznat je još i kao Uspenski i ustanovljen je u čast Bogomajci, zbog čega se veruje da je posebno značajan za žene i za majke, pa se vernici i vernice pričešćuju na Veliku Gospojinu.
Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, onda se ne mrsi ni tog dana, već se jede riba.
U narodu je praznik Velika Gospojina veoma poštovan, posebno među ženama.
Na selu je često zavetan dan, kada se ne radi, priređuju se litije, vašari, i seoske slave.
Za Velikom Gospojinom sledi i Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina koja se obeležava 21. septembra.
Vreme između Velike i Male Gospojine koja je 21. septembra (8. septembra) zove se u narodu Međudnevnica, kada žene beru međudnevničke trave – hajdučku travu, kičicu, ugaslicu i druge kojima leče razne bolesti.
Po narodnom verovanju, taj period je najbolji za branje svih plodova, a tada ne trebe sklapati brakove jer mladenci neće imati sreće, a ko se razboli u te dane teško će se izlečiti.
Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira, a jedna od najlepših kompozicija naslikana je u manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića.
Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina je slava i manastira Gračanica.
