CER ZASLUŽUJE DA BUDE PARK PRIRODE

U gradu Šapcu, 1. decembra 2015. godine, u velikoj sali Kulturnog centra, sa početkom u 17 časova, održana je tribina „Zaštitimo Cer – Zaštitimo budućnost“. Veliki broj građana, kako iz Šapca, tako i okolnih mesta, došla je da čuje, podrži i stane iza ideje koju su pokrenuli EKOS Šabac i Evropski centar za ekologiju. Ideja je jasna –Planina Cer zaslužuje da bude park prirode!

Sa velikom pažnjom ispraćena je diskusija koja je trajala nešto više od jednog časa, a u kojoj su učestvovali predstavnice EKOS- a, predsednica udruženja, Maja Mandić, potpredsednica, Olivera Kikanović, Ana Pavlović, licencirani turistički vodič, Nemanja Arsenović, ispred Evropskog centra za ekologiju, prof. dr Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, prof. dr Boban Tomić, ispred udruženja MRI „Logosfera“, Slobodan Simić, upravnik Specijalnog rezervata prirode Zasavica, Đorđe Petrović, biolog, član Udruženja studenata biologije i ekologije „Josif Pančić“ Univerziteta u Novom sadu, kao i stručni saradnik-istraživač, Mihajlo Stanković.

Najpre se prisutnima obratio najmlađi član EKOS-a, Simeon Protić, koji se pomalo postideo, te je skup počeo gromoglasnim aplauzom malenom dečaku, vedro i sa puno pozitivne energije. Nakon toga, reč je dobila Maja Mandić, predsednica udruženja EKOS i neko ko je pokrenuo čitavu ideju. U svom obraćanju ona je navela da „samo one zamisli koje podrže i prijatelji imaju šansu da budu i realizovane.“

„Suprotno mišljenjima da se nedirnuta priroda češće nalazi u nerazvijenim zemljama , a da se tehnološki napredne zemlje najpre odreknu prirode iz ličnog iskustva sam se uverila da je to samo predrasuda i odatle motiv da našu planinu ogrnemo plaštom koji će joj pomoći da bude lepša, uređenija, posećenija i da sa njom delimo budućnost.”, navela je Maja.

O dolemama koje su članovi EKOS- a imali, a vezanim za proglašenje zaštićenog područja, usmerenim pre svega na period koji će biti potreban da se zaštiti toliki prostor, upoređujući trajanje od jedne godine za zaštitu jednog stabla sa brojem godina za zaštitu celog područja, sa puno elana i vrlo slikovito nastavila je potpredsednica EKOS-a, Olivera Kikanović:

“Odlučujući korak načinjen je na Tari–planini fascinantnoj po svojim prirodnim lepotama, ekološki očuvanoj prirodnoj sredini, planinskom reljefu i gostoljubivom stanovništvu usred divlje prirode, dana 6.2.2015. god., kada su predstavnici EKOS-a učestvovali (mogu sobodno da kažem nemo posmatrali) na radionici: „Razvoj inkluzivnog monitoringa u zaštićenim područijima Zapadne Srbije“. Razmenjivale su se ideje, iskustva, preporuke, saveti… EKOS je ćutao… Zašto? Da li smem da se javim i da kažem da i mi imamo nešto što je stavljeno pod zaštitu – da li smem da kažem da smo zaštitili jednu lipu i da je procedura stavljanja pod zaštitu trajala godinu dana… Ne, neću ništa reći. Potom sam razmišljala ovako: „Ako nam je trebala jedna cela godina da zaštitimo jedno stablo lipe, koliko će nam godina biti potrebno da zaštitimo Cer?“ Matematičkim putem došla sam do 9487 godina…“

Ana Pavlović, licencirani turistički vodič, govorila je o lepotama Cera i važnosti razvoja eko-turizma jer „Cer ima veliki potencijal za razvoj različitih oblika turizma koje nikoga neće ostaviti ravnodušnim.“ Uz šalu da se bolje snalazi na terenu i da bi govor koji je pripremljen za tribinu bio bolji da je držan na Ceru, veoma uzbuđena, istakla je da je proglašenje Cera za park prirode njen veliki cilj i želja.

Jedan od pokretača inicijative za proglašenje zaštićenog područja bio je i Evropski centar za ekologiju. Ispred Centra, svim prisutnima se obratio i Nemanja Arsenović, inače diplomirani biolog za zaštitu životne sredine.

Od njega se moglo čuti nešto više o inicijativi zašto treba zaštiti planinu Cer, kao i o tome šta podrazumeva sam termin zaštićenog područja.

Možda najveću pažnju pobudilo je obraćanje prof. dr Slobodana Puzovića, pokrajinskog sekretara za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine koji je govorio na temu „Prirodnih vrednosti Cera i potrebama njegove zaštite“.

„Istražujući prirodu Cera proveo sam poslednjih 30 godina. U poslednjih petnaest godina sam se borio da Cer dobije i odgovarajući nacionalni, međunarodni status u odnosu na prirodne vrednosti i evo sada ste vi svi tu i organizatori ovog skupa, nevladine organizacije, lokalna samouprava, koji želite da date jedan novi zamah u celoj ovoj inicijativi i ja sam ubeđen da ćemo uspeti.”, rekao je na samom početku.

Gospodin Puzović, krajem 90-tih godina, sa timom ljudi sakupio je dovoljno podataka o prirodi i pticama Cera i od toga napravio jednu veliku studiju od preko 500 stranica koja je poslata u Kembridž, u Veliku Britaniju “gde je Cer prepoznat kao područje iz Srbije koje predstavlja značajno evropsko stanište ptica i to je nominovalo Cer u uključivanje u nacionalnu ekološku mrežu i nadamo se da će biti ključni element za idetifikovanje zaštite Cera na teritoriji Republike Srbije.”, rekao je u svom izlaganju.

Svoju veru u ideju da se Cer proglasi za park prirode istakao je i prof. dr Boban Tomić, iz udruženja MRI “Logosfera” .

„Ja sam siguran da će Cer vrlo brzo biti zaštićen. Ali osnovno što treba da znate jeste da razgovarate sa ljudima kako da unapređujete prostor, kako da taj prostor pod hitno isplanirate, stavite u plansku optiku, jer ako to ne uradite krenuće divlja gradnja na Ceru i nastaće haos. Moraju se, pod hitno, planski akti donositi i pod hitno staviti pod kontrolu divlju gradnju jer će krenuti takvo interesovanje, što je dobro, ali bez kvalitetnog usmeravanja neće biti dobro. Drugi pravac u kojem morate biti aktivni i kao civilno društvo i kao zajednica jeste kontrolisanje privrednih aktivnosti u tom prostoru. To je, takođe, užasno veliki resurs, ogroman rezervoar.”, naveo je Tomić.

Uvek raspoložen za šalu i sa puno energije, reč je potom dobio i Slobodan Simić, upravnik Specijalnog rezervata prirode Zasavica, koji je naveo važnost udruženog rada grada Šapca, organizacija i novinara u promovisanju ideje. “Samo tako, biću siguran da će ideja uspeti. A Srbija je jedna divna zemlja.”, istakao je on.

Svoje znanje, ljubav prema prirodi i želju da se Cer zaštiti na kraju su sa svima prisutnima, gostima i novinarima podelili i Đorđe Petrović, biolog i član Udruženja studenata biologije i ekologije “Josif Pančić” Univerziteta u Novom Sadu, kao i stručni saradnik- istraživač, Mihajlo Stanković.

Mladi Petrović naveo je da je bogatstvo flore i faune planine Cer veće i od Fruške Gore i da je zbog toga zaštita neophodna, a od istraživača Mihajla došli smo do brojnih zanimljivih i značajnih informacija, od kojih ćemo navesti dve.

Planina Cer ima pećine i to, prema njegovim rečima, ne zna veliki broj građana, a na Ceru se nalazi i jedna vrsta kantariona koja je jedino stanište pronašla na Ceru.

Katarina Despotović