BIODIVERZITET NA PODRUČJU PROJEKTA „JADAR“

Zakupljen prostor

Biološka raznovrsnost i priroda, kao deo životne sredine, a prema našem čuvenom akademiku Siniši Stankoviću okvir života, u novije vreme privlači veliku pažnju javnosti ali i pozornost, zbog čega svaki nacionalni projekat, a posebno projekat budućeg podzemnog rudnika „Jadar“, izaziva veliku polemiku, delimično i uznemirenost, i shodno tome kritike i oponiranja. O ovoj temi, razgovarali smo sa dr Dušanom Mijovićem, glavnim savetnikom za zaštitu životne sredine u kompaniji Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.

Kako biste prikazali područje Projekta „Jadar“ ukratko?

Područje koje je od interesa za Projekat „Jadar“ predstavlja nekoliko razdvojenih celina koje geografski pripadaju Podrinju, a u hidrografskom smislu donjem Jadru. Te celine su Zona proizvodno industrijskog kompleksa, ukupne površine 220 ha; prostor budućeg izvorišta u ataru Lipničkog Šora; buduće odlagalište industrijskog otpada „Štavice“, ukupne površine 170 ha,  i kao reperni prostor ušće Jadra u Drinu, u ataru Lešnice. Prema nameni površina, najveći deo pripada poljoprivrednom zemljištu, a mnogo manji šumskom i vodnom zemljištu. Veoma značajna činjenica je da na celom području nema zaštićenih prirodnih dobara.

Koja su rasprostranjena staništa i koji je njihov značaj za očuvanje biodiverziteta?

Prema značaju za zaštitu, sva staništa se dele na prioritetna staništa, veoma značajna staništa, značajna staništa i staništa bez značaja za zaštitu. Zaštita staništa se sprovodi kako bi se staništa očuvala ali i zaštitila od potencijalnih negativnih uticaja, najčešće usled ljudskih aktivnosti. Na području Projekta „Jadar“ registrovan je 101 tip staništa, od kojih je 31 tip prioritetno stanište (Krizmanić i dr, 2021). Među površinama koje nisu pod kulturom, znači prirodne su i pod različitim tipovima listopadnih šuma, dok ostali tipovi staništa (travna, žbunasta, vlažna i vodena) zauzimaju znatno manji udeo (Krizmanić i dr, 2021).

Koja istraživanja i procene biodiverziteta je pokrenuo „Rio Tinto“ na Projektu „Jadar“?

Svesna značaja biodiverziteta na području budućeg podzemnog rudnika „Jadar“, kompanija Rio Tinto je organizovala dva nezavisna istraživanja biodiverziteta. Prvo istraživanje u periodu 2016-2020. godina, izvela je Međunarodna kompanija za upravljanje resursima životne sredine. Oni su istraživali zajednice vodenih i kopnenih ekosistema doline Jadra i prisutni živi svet. Zatim je Konzorcijum stručnjaka sa fakulteta i instituta iz Srbije, 2021. godine istraživao tipove staništa, potencijalne uticaje, i rasprostranjene ključne vrste biljaka i životinja. Rezultati ova dva istraživanja poslužiće za izradu studije o proceni uticaja Projekta „Jadar“ na životnu sredinu.

Da li postoje i neke pionirske metode koje su urađene na istražnom području?

Pored različitih metoda bioloških istraživanja, primenjena je prvi put  Metoda ekološkog DNK (eDNK) za utvrđivanje specifičnih vodenih životinja (2018 – vrste beskičmenjaka i riba, 2020 – vrste kičmenjaka i manjeg broja beskičmenjaka).  Takođe su predviđene da se izvedu Procena vizuelnog uticaja na predeo (LVIA) prva u Srbiji za neki budući industrijski kompleks, koja procenjuje potencijalni vizuelni uticaj na biodiverzitet i promene pejzaža; i studija Procena uticaja svetlosnog zagađenja na životnu sredinu (ELIA), kako bi se uspostavile mere ublažavanja svetlosnog uticaja na receptore u okolini, odnosno na ptice, slepe miševe i insekte.

Šta čini pristup Rio Tinta biodiverzitetu?

Svaki projekat, pa i Projekat „Jadar“ sadrži standarde za upravljanje biodiverzitetom koji obuhvataju standarde i načela dobre prakse u Evropskoj uniji, kao i propise Republike Srbije; zatim Procenu i upravljanje rizicima koje izazivaju klimatske promene. Projekat mora da sadrži mere i uslove zaštite i unapređenja ekosistema i biodiverziteta, kako ne bi došlo do „neto gubitka“ biodiverziteta. Poslednji standard, možda i najvažniji za javnost, je posvećenost načelu transparentnosti, odgovornosti i uključivanja zainteresovanih strana, kako bi se informisanje javnosti odvijalo kontinualno sa razvojem projekta.

Šta znači hijerarhija mera za ublažavanje uticaja Projekta?

Ova hijerarhija predstavlja skup uzastopnih koraka za ublažavanje uticaja projekta na biodiverzitet i ona je osnova standarda broj 6 Međunarodne finansijske korporacije. Osmišljena je da bi se razvojni projekti unapred pripremili za uticaje i da se spreči potencijalni „neto gubitak“. Hijerarhiju čine: Izbegavanje uticaja, Svođenje uticaja na minimum, i u posebnim slučajevima Obnovu/sanaciju područja pogođenih uticajem.

Šta su mere za kompenzaciju biodiverziteta?

Mere za kompenzaciju se smatraju krajnjim merama i iziskuju posebno odobrenje unutar kompanije „Rio Tinto“, a one predstavljaju merljive ishode očuvanja biodiverziteta koju su rezultat aktivnosti na ublažavanju preostalih štetnih uticaja. Projektom je planirano postizanje ishoda bez „neto gubitka“ tokom životnog veka budućeg podzemnog rudnika „Jadar“. Zbog toga su opredeljena značajna sredstva da se za pojedine retke i strogo zaštićene vrste iz doline potoka Štavice obezbedi alternativno stanište. Za potrebe uređenja prostora za uspostavljanje Projekta „Jadar“ bilo bi uklonjeno oko 145 ha šume na Štavicama, a na mestu koje odrede konsultanti za zaštitu prirode bilo bi posađeno 300 ha novih šumskih zasada. Tako bi se stvorio nov održiv i kvalitetan šumski ekosistem, koji bi postao stanište za vrste koje su bile u dolini Štavica.

Kakvo je osmatranje biodiverziteta predviđeno?

Kontinuirano osmatranje biodiverziteta predviđeno je na 20 ključnih tačaka, kako bi se utvrdila promena stanja biodiverziteta u odnosu na nulto stanje ali i obezbedilo osmatranje biodiverziteta pri izgradnji, radu i nakon zatvaranja podzemnog rudnika. Na osnovu procene rizika po životnu sredinu, u skladu sa zahtevima zakona Republike Srbije i EBRD-a uneće se promene u dizajn Projekta.

Kako se predviđa upravljanje uticajem Projekta „Jadar“ na životnu sredinu?

Uticaj na biodiverzitet na području Projekta „Jadar“ ne ide po granicama zasebnih celina, a da bi taj uticaj ublažili planirano je da se doprinese zaštiti nacionalno zaštićenih područja i rezervata prirode u blizini Projekta koja su na udaljenosti desetak i više kilometara. Takođe je planirano učešće u obnavljanju kritičnih staništa flore i faune, pa i formiranje Komiteta za praćenje i izveštavanje kako Projekat „Jadar“ upravlja životnom sredinom.

Dr Dušan Mijović

glavni savetnik za zaštitu životne sredine

u kompaniji Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.

Dr Dušan Mijović, dipl. inž. hidrogeologije

Iako je tema intervjua biodiverzitet, dr Dušan Mijović kao geolog, je najveći deo svoje karijere proveo u zaštiti prirode i životne sredine, trudeći se da sa kolegama biolozima pronađe optimalni pristup za očuvanje i zaštitu biodiverziteta i definisaanje uslova i mera zaštite za uspostavljanje i izvođenje tehničkih rešenja i projekata. Učestvovao je kao član Zajedničkog tela za ocenu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu višenamenskog kanala Dunav-Sava, zatim kao član Radne grupe za završetak izrade Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. Takođe je učestvovao pri radu na nacrtima Zakona o zaštiti prirode i podzakonskih akata. Dugo godina je vodio tim za istraživanje i izradu studije zaštite prirode Parka prirode Stara planina. Kao saradnik u Nacionalnom parku Đerdap, ostvarivao je zajedničke aktivnosti na unapređenju i zaštiti prirode, geodiverziteta kao i vodnih staništa.

Na fakultetu Futura, radio u zvanju docenta, odnosno u nastavi na grupi geopredmeta, u okviru naučne oblasti Nauke o životnoj sredini, gde je predavao grupu predmeta: Zagađenje i zaštita zemljišta, Ekohidrologija, Prirodni hazardi i Problemi u životnoj sredini.