Srbija slavi Dan državnosti
Srbija će narednih dana, 15. i 16. februara obeležiti Dan državnosti u znak sećanja na dva važna istorijska događaja – dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije — Sretenjski ustav.
Sretenjski ustav bio je prvi moderni srpski ustav. U njemu su izražene potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autikratske vladavine. Njim vlast podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što se i danas smatra standardom demokratije i ustavnosti.
Sretenje je, takođe, važan praznik u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Dan, koji kao slavu proslavljaju mnoge srpske porodice, se obeležava tačno 40 dana od Božića.
Ipak, taj praznik je u narodu bio značajan i mnogo pre nego što će postati simbol političkog progresa. Verovalo se da se na Sretenje susreću zima i leto i da se u zavisnosti od vremenskih prilika tog dana, može prognozirati dolazak proleća.
Ako jutro bude sunčano, a medvedi se po izlasku iz pećine uplaše svoje senke i vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Ako medved ne vidi svoju senku i izađe iz pećine da traži hranu – može se očekivati skori dolazak proleća.
Ovo je prva godina da Srbija i Republika Srpska zajednički obeležavaju Dan državnosti.Pred Palatom Republike u Banjaluci postavljeni su jarboli visine 25 metara na kojima su zastave Srpske i Srbije, kao i ploča sa stihovima Laze Kostića o himni srpske zastave.
Na ploči su uklesani Kostićevi stihovi: „Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, zar već u tvojim bojama spava crvena krvca i krvca plava!“.
Današnja državna ceremonija biće održana kod spomenika Karađorđu u Orašcu, a predvodiće je Miloš Vućević.
Pošto praznik ove godine „pada“ u subotu i nedelju, neradan je i u ponedeljak 17. februar.
