Lifestyle Club JUMP (video+foto)

Zašto baš posao trenera i zašto volim rad sa ljudima? Šta je dovelo do toga da se usko opredelim baš za probleme kičmenog stuba i rešavanje bolova u leđima?
Želim da vam približim moje životne putešestvije, lično iskustvo i razlog zašto sam danas baš ovo što jesam – zato sam odlučila da podelim svoju priču sa vama.
Moj prvi susret sa bolovima u leđima bio je još od malih nogu jer je majka sticajem okolnosti imala žestoke probleme.
Kočenja, nepokretnost i nemogućnost normalnog svakodnevnog funkcionisanja podstakle su me da počnem sa čitanjem, slušanjem i gledanjem svega što je bilo vezano za tu tematiku.
Prvi put sam se već tada susrela sa osećajem nemoći jer nisam mogla da joj pomognem i olakšam dane koji su dolazili.
Klasične masaže, terapije različitih vrsta, lekovi, injekcije, pojasevi, gelovi, melemi, bezbroj terapeuta…sve je to bilo kratkog daha.
Kako sam usvajala nove veštine i moja saznanja postajala opširnija shodno mom uzrastu, neko vreme sam uspela njene bolove da održim u podnošljivom stanju specifičnim opuštanjem mišića…ali se ispostavilo da ni to nije bilo dovoljno.
Nakon završetka više škole odlučujem da krenem na fitnes akademiju koja je bila totalni bum za mene jer sam baš tamo uz pomoć ljudi koji su to vodili i bili uz mene sve vreme kroz učenje i rad sa istima sagradila čvrst temelj za dalje usavršavanje koje je nastupilo nešto kasnije.
Fizička aktivnost je bila deo mene otkako znam za sebe, a po završetku fitnes akademije postaje moja strast i ljubav u svakom smislu.
Odlučujem da spakujem svoje stvari i odem u Emirate kako bih se tamo zaposlila. Prvobitna želja i cilj su bili da steknem iskustvo u trenerskom poslu, radim na svom ličnom i profesionalnom napretku, usavršim se u nekom specifičnom segmentu za koji još nisam znala šta će to biti.
Bio je to period moje najbolje forme, utreniranosti, rada sa ljudima svih rasa i nacionalnosti. Period života koji je predstavljao najveći izazov za mene, samim tim i jedno veliko iskustvo kako životno tako i profesionalno.
Sam početak je izgledao tako što sam stavila hrpu odštampanih CV-jeva pod ruku i na +50 stepeni otišla da tražim posao. Ukratko, bez veze, pomoći, preporuke, niti bilo čega gotovog…. Borba za opstanak na drugom kontinentu gde se živi 100 puta brže nego kod nas, gde su navike i koncept života sve sem onoga na šta si navikao.

U svom tom haosu uspevam da se zaposlim u najvećem sportskom centru u Abu Dabiju sa radnim vremenom koje je bilo između 10 i 16 sati dnevno.
Nemilosrdni tempo rada, velika psihofizička potrošnja, bezbroj različitih ljudi, treninga, zahteva, nakon 6 meseci dovele su me do stanja potpune ukočenosti.
Snažni trener pun entuzijazma, snage i volje da pomera sve granice ovog sveta završio je u bolnici zbog nemogućnosti bilo kakvog pokreta leve noge, leđa, sedenja….nista, samo strogo ležanje i mirovanje, primanje blokada za otkočenje uz tonu lekova protiv bolova.
Imala sam osećaj da se ceo moj svet srušio tog dana. To je ujedno bio moj drugi i najveći životni pad kada sam shvatila da ovaj put sebi ne mogu da pomognem.
Za nekoga ko je ceo život aktivan i u pokretu jako je stresno i teško stanje mirovanja i nemoći. Situacija je nalagala da moram sutradan da se vratim na posao i nastavim sa treninzima. Ne pitajte kako sam to uspela!
Od tog momenta edukujem se i radim na svom problemu. Pre i posle radnog vremena išla sam na vežbe i upijala svaku reč od kolege koji se sticajem okolnosti baš time bavio.
Ključna stvar je da se taj čovek našao na pravom mestu u pravo vreme baš kada mi je to najviše trebalo. Njegov pristup, pomoć i podrška u tom momentu su bili bezuslovni poklon kao i za sve ostale ljude kojima je pomoć te vrste bila potrebana.
Nisam mogla da verujem da tako nešto postoji na ovom svetu. Potpuni stranac! Čovek sa drugog kontitenta.

Pored toga što mi je pomogao da se za kratko vreme rešim bolova, injekcija i lekova, usmerio me je na dalje edukacije usko vezane za probleme kičmenog stuba.
Odatle i želja uz moj pristup klijentima danas da uvek dam informaciju više zbog čega i pišem svoje objave, kačim vežbice, sa ciljem da pomognu onima kojima je to potrebno.
Želim da sada ja budem nečija pomoć i podrška kao što je meni čovek sa drugog kontinenta bio. Nakon 7 dana bez injekcija, ubrzo i bez lekova nastavila sam da funkcionišem u svom ritmu koji je bio malo izmenjen.  Bolova nije bilo uopšte nakon nekog vremena i to je bio ključni momenat kada sam shvatila svrhu svog postojanja, našla odgovore na sva svoja pitanja vezana za posao i životni put.  Tada sam znala da ću se usko baviti problemima kičmenog stuba kada se i javila prva ideja sadašnjeg programa “LEĐA BEZ BOLA” koji je do danas uspešno rešio bolove u leđima mnogim ljudima, a pre svega mojoj majci!

Za kraj želim da vam kažem jednu stvar – koliko god radili, imali obaveza i nemali vremena poenta je da postavite sebi prioritet, a to je vaše zdravlje!
Postavite sebi prosto pitanje kao što sam ja to uradila ležeći bespomoćna na bolničkom krevetu: da li bolestan mogu biti dobar sebi i svojim najmilijima? Da li mogu biti produktivan? Šta uopšte mogu kada zdravlje krene nizbrdo?

Rešite problem pre nego što bude najgore! Ne budite lenji, zaboravite na svakodnevne izgovore. Vaše zdravlje je u Vašim rukama!

Kontakt 065/5764296

 

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial

Pratite nas