SPC slavi Vavedenje Presvete Bogorodice
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od pet najvećih Bogorodičinih praznika koji pada u vreme velikog Božićnog posta.
Praznik se slavi kao uspomena na dan kada je Bogorodica, u pratnji roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božji, a u pravoslavnom crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u 12 najvećih hrišćanskih praznika.
Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava brojnih srpskih rodova.
Vavedenjem Presvete Bogorodice, praznikom koji slavi sav hrišćanski svet, započeto je iskupljenje ljudskog roda.
Bogorodica se smatra zaštitnicom žena i porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.
U nekim selima postojao je običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale.
U drugim selima, žene koje nemaju decu odlaze u manastire i crkve, gde se mole kako bi dobile porod.
Ovaj dan, takođe, nosi verovanje da ne bi trebalo koristiti oštre predmete poput noževa, makaza ili sečiva kako bi se zverima „zatvorile čeljusti“ tokom predstojeće zime.
Tradicionalno, domaćice prave obilne trpeze u čast ovog praznika. Posebna pažnja se posvećuje hrani, verujući da će ona doneti plodnost i blagostanje u dom.
Takođe, veruje se da se na Vavedenje ne smeju konzumirati jela koja se seku nožem, kako bi se izbeglo prizivanje nesreće.
I stočari slave ovaj praznik, kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri.
Ponegde, veruje se, lepo vreme na Vavedenje najavljuje dobru letinu.
Stariji kažu da ako na Vavedenje pada kiša biće rodna godina, ako duva jak vetar nerodna.
Ako bude hladno i sa snegom, sledeća godina bila bi blaga i topla.
Na ovaj dan post je obavezan, jer Vavedenje pada u vreme velikog Božićnog posta.
