Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik posvećen Svetoj Petki
Ime Svete Paraskeve ili Petke dolazi od grčke reči „paraskeva“ što znači petak, otuda Petka. Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih. Vernici joj se mole za zdravlje, naročito očiju, i za zaštitu porodice.
Sveta Petka je bila hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka, a dan njenog pomena, Petkovdan, obeležava se 27. oktobra i šesta je slava po broju svečara u Srbiji.
Kult Svete Petke je izuzetno razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama.
Otud i različiti epiteti koji stoje uz njeno ime – Petka Balkanska, Srpska, Grčka, Bugarska, Rumunska, Makedonska, Epivatska, Beogradska, Trnovska i tako dalje.
Sveta Petka se smatra ženskim praznikom, pa joj se mole žene svih vera i nacija. Posebno je poštovana kao zaštitnica žena, majki i porodilja. Slavi se i kao krsna slava.
I danas, veliki broj ljudi obraća joj se molitvom za pomoć i spas u bolesti i nevoljama. Mnogo je onih koji tvrde da im se svetica javila u snu i govorila im šta da rade.
U blizini hrama posvećenog Svetoj Petki obično se nalaze izvori, za koje se veruje da imaju lekovita svojstva
Narodna verovanja kažu da na dan Svete Petke ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, pogotovo ne treba da rade žene.
Osobe koji imaju neki zdravstveni problem, treba da odu u crkvu i umiju se na izvoru ili česmi koji se nalazi u blizini hrama Svete Petke.
Na Svetu Petku mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
Slavska trpeza na dan Svete Petke se ne sklanja do sutradan, a kada svi gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta kako bi svetica posetila i blagosiljala njen dom.
