Žetva pšenice u punom jeku – Prinosi iznad očekivanja, kvalitet zadovoljavajući ( Video)
Početak jula donosi udarni termin za žetvu ozimih strnih žita na području zapadne Srbije, a na parcelama pod pšenicom posao je u punom jeku. Prema rečima Dušana Despotovića, savetodavca za ratarstvo i povrtarstvo iz Poljoprivredno-savetodavne i stručne službe „Poljo savet“ Loznica, ovogodišnja žetva pšenice protiče u povoljnim vremenskim uslovima, a rezultati na terenu su veoma ohrabrujući.
Na teritoriji grada Loznice i tri okolne opštine, Krupnja, Malog Zvornika i Ljubovije, pod pšenicom je zasejano oko 7.000 hektara. Prvi rezultati ukazuju na to da će prosečni prinosi pšenice biti iznad osam tona po hektaru, što je značajno bolji rezultat u odnosu na prošlu godinu , rekao je Despotović.
Kvalitet pšenice je takođe na zadovoljavajućem nivou. Zrno je u najvećem broju slučajeva u standardnoj klasi, sa dobrim parametrima hektolitarske mase i sadržaja proteina, što je važno kako za mlinarsku, tako i za prehrambenu industriju.
Povoljni vremenski uslovi tokom proleća, primena savremenih agrotehničkih mera i upotreba deklarisanog semena, doprineli su dobrim rezultatima. Poljoprivrednici su ove godine u većoj meri primenjivali preporuke stručnih službi, uključujući optimalno đubrenje, zaštitu od bolesti poput fuzarioze i pepelnice, kao i kontrolu korova.
U prolećnim mesecima padavine su bile ravnomerno raspoređene, a visoke temperature koje su usledile u junu ubrzale su sazrevanje pšenice, ali bez negativnog uticaja na prinos i kvalitet.
Zahvaljujući dobroj distribuciji padavina i blagovremenoj zaštiti, pšenica nije pretrpela značajnije štete od bolesti ni od suše, što je prethodnih godina bio čest slučaj , navodi Despotović.
Nakon završetka žetve, poljoprivrednike očekuje naredni važan korak , priprema zemljišta za setvu jesenjih useva. Preporučuje se blagovremeno zaoravanje žetvenih ostataka i analiza zemljišta radi optimalnog planiranja đubrenja i setve.
S obzirom na to da su žetveni ostaci bogati organskom materijom, pravilna obrada zemljišta može značajno poboljšati njegovu plodnost, što je važna osnova za narednu proizvodnu godinu , ističe Despotović.
Poljoprivrednici su optimistični, ali i svesni izazova koji slede. Suočeni sa promenljivim klimatskim uslovima i rastućim troškovima proizvodnje, ističu potrebu za dodatnim subvencijama i većom podrškom države.
