JOŠ JEDNOM OPOVRGNUTE DEZINFORMACIJE O PROJEKTU „JADAR“

Glavna zastupnica Rio Tinta u Srbiji, Marijanti Babić gost u Novom jutru na televiziji Pink o činjenicama mogućeg rudarenja litijuma u Loznici

„Činjenica je da bi projekat Jadar bio najveća strana direktna investicija u Srbiji i jedan od najvećih poreskih obveznika Srbije. 180 miliona evra godišnje samo na osnovu rudne rente i poreza. Zaposlili bismo 3,5 hiljade ljudi u fazi izgradnje i 1300 stalnih radnih mesta tokom proizvodnje. Prosečna neto plata od preko 1000 evra. Projekat bi bio sproveden u skladu sa strogim standardima zaštite životne sredine.“

Gospođa Babić je gostujući na TV Pinku još jednom precizno odgovorila na mnoga pitanja koja brinu građane Loznice, povlačeći jasnu liniju između činjenica i dezinformacija o potencijalnom rudniku u dolini Jadra koje šire protivnici rudarenja litijuma u Srbiji.

U proteklih nekoliko godina, o projektu „Jadar“ iznesena je velika količina dezinformacija i upravo zato je presudno da se razgovor vodi na osnovu tačnih, proverenih i naučno dokazanih činjenica, pozivajući sve koji šire dezinformacije da dokažu svoje tvrdnje javno.

„Projekat Jadar može i mora biti sproveden u skladu sa najvišim standardima životne sredine. Mi o ovom projektu razgovaramo na osnovu činjenica, podataka koji su utemeljeni u nauci, kako bi se javnosti predstavilo sta projekat “Jadar“ jeste, a sta nije.“

Marijanti Babić je istakla da način eksploatacije litijuma nije ni po čemu drugačiji od eksploatacije bilo koje druge rude uz naglasak na stroge kriterijume tržišta. „Nećemo moći da prodamo naš litijum ako on nije proizveden u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine. Evropa uvodi tzv baterijski pasoš, rudari moraju da ispoštuju sve standarde zaštite životne sredine kako bi proizvođači baterija i električnih vozila uopšte kupili taj proizvod.“

Na temu politizacije celog projekta i činjenice da se litijum već prerađuje u Evropi, Babić je potvrdila ove navode, dodajući: „Projekat “Jadar” jeste politizovana tema. Treba naglasiti da je kompanija Rio Tinto u Srbiji već 20 godina, ukoliko projekat bude realizovan, kompanija će biti tu još 40 godina. Vlade su se menjale i menjaće se, naš zadatak je da radimo sa svima, da započnemo dijalog i da svi razumeju činjenice.“

Još jednom je potvrdila da su brige oko sumporne kiseline, to jest tvrdnje protivnika projekta da bi vazduh u krugu od 200 km bio kontaminiran isparavanjem sumporne kiseline apsolutno netačne. Kako je saopštila tokom intervjua, projekat „Jadar“ bi koristio sumpornu kiselinu na 90 stepeni, što je daleko ispod njene tačke ključanja, tako da nema ugrožavanja vazduha isparenjima sumporne kiseline. „Sumporna kiselina se koristi u svim industrijama, to je hemikalija koja se koristi u prozvodnji hrane, u farmaceutskoj i prehrambenj industriji. Jedna zemlja je industrijski razvijena onoliko koliko koristi sumpornu kiselinu. Pomenuli smo Nemačku, ona koristi mnogo vise sumporne kiseline nego Srbija.“

O dezinformacijama u vezi sa potrošnjom vode i netačnim navodima da je za tonu litijuma potrebno 500 tona vode, Babić je saopštila tačne podatke. Za jednu tonu litijuma potrebno je 8,3 tona vode. Voda bi se koristila iz tri izvora – podzemne (rudničke) koje se prečišćavaju da bi mogle da budu korišćene u pocesu, a sakupljala bi se i kišnica. Samo u slučaju da nema dovoljno vode iz ta dva izvora, koristila bi se voda iz aluviona reke Drine, a ne iz same reke, to jest iz područja koje je već degradirano ljudskim aktivnosima i to u količinama koje su zanemarljive, kazala je Babić.

„Mi kao kompanija moramo da razgovaramo na osnovu činjenica koje su podržane Studijama i radom u proteklih 20 godina. Pozivamo sve na dijalog. Voleli bismo da se oni koji nas najviše napadaju odazovu na upućeni poziv na dijalog. Takođe bismo voleli da nam neko pokaže Studiju u kojoj je dokazano sve što oni tvrde.“

Na pitanje o ekonomskoj strani projekta „Jadar“ i potencijalnim investicijama iz drugih industrija, Babić je rekla da bi Jadar bio najveća strana direktna investicija u Srbiji. „2021. godine kada smo radili ekonomske procene to je bila investicija od 2,55 milijardi. Ta cifra je sada već preko 3 milijarde. Jadar bi bio jedan od najvećih poreskih obveznika Srbije, 180 miliona evra godišnje samo na osnovu rudne rente i poreza. Zaposlili bismo 3,5 hiljade ljudi u fazi izgradnje i 1300 tokom proizvodnje, sa prosečnom neto platom od preko 1000 evra. Jadar je značajan za Srbiju jer može da privuče dodatne investicije, proizvođače katoda, anoda, baterija, pa i električnih vozila. Sve to se procenjuje na preko 20 hiljada radnih mesta u pratećoj industriji“, istakla je Babić.

Na pitanje šta se dešava sa otpadnim vodama i kakav bi bio njihov uticaj na lokalne vodotokove, Babić odgovara da uticaj otpadnih voda ne sme da ima nikakav uticaj na lokalne vodotokove. Voda koja se koristi u sistemu mora biti čista da bi zadovoljila potrebe proizvodnje, a da voda koja izađe iz proizvodnog sistema bila bi destilovana voda. Da bi se vratila u vodotokove u situaciji kada postoji višak vode u sistemu, potrebno bi bilo mineralizovati je, kako bi bila istog kvaliteta kao Drina u koju bi se ispuštala. Samo za postrojenje za prečišćavanje vode izdvojeno je 100 miliona dolara, rekla je Babić i dodala da je Jadar je podzemni rudnik, na dubini između 300 i 700 metara ispod zemlje. Iznad površine rudnika bi se nesmetano odvijala poljoprivreda. Rudnik bi zauzeo 220 hektara zemljišta a poljoprivreda bi nesmetano mogla da se odvija okolo njega.

Još jedna dezinformacija koju je Babić negirala je raseljavanje ogromnog broja ljudi. „Za potrebe rudnika do sada je raseljeno tačno 157 ljudi koji su dobrovoljno prodali svoju imovinu, odselili se i uz pomoć kompanije našli svoje nove domove uglavnom u blizini samog projekta „Jadar“. Studija o proceni uticaja potvrđuje da rudnik neće izazvati ogromno raseljavanje ljudi“, rekla je Babić.

„Jadarit je specifičan i jedinstven jer od njega dobijamo litijum, koji je kvaliteta pogodnog za proizvodnju baterija, a uz njega se nalazi i bor od koga dobijamo bornu kiselinu. Bor je takođe jedan od kritičnih minerala, za kojim svet i Evropa posebno tragaju“, završila je Marijanti Babić.