Čokolada nema isti ukus u Srbiji i EU
Poznate marke čokolada koje se prodaju na našem tržištu često imaju manje kakaoa nego u zemljama zapadne Evrope, začini sadrže više soli nego povrća, deterdženti lošije peru, kremovi imaju manje mleka i lešnika, a u proizvode od meda stavlja se kukuruzni sirup.
Upozorenja domaćih i evropskih udruženja potrošača da je kvalitet proizvoda istog brenda lošiji za nerazvijene zemlje Evrope – proizvođači pravdaju „različitim potrebama“ i „ukusom lokalnog stanovništva“.
Građani nerazvijenih zemalja često nisu ni svesni da, dok daju novac za poznato ime koje garantuje kvalitet, u stvari dobijaju – prosek. Stručnjaci objašnjavaju da je potpuno legitimno i ekonomski opravdano da isti proizvođač za različita tržišta kreira različit kvalitet, sve dok su na deklaraciji proizvoda navedeni svi sastojci u tačnim merama i dok se kvalitet uklapa u ne previše zahtevne srpske pravilnike.
“Problem je u tome što su građani spremni da za kvalitet daju i više novca, a ako dobiju proizvod osrednjeg kvaliteta, to je čista obmana kupaca jer iz deklaracije oni mogu da vide šta se sve nalazi u proizvodu, ali ne i da li je to bolje ili lošije nego u ostatku Evrope.
Dok sastav proizvoda nije u neskladu s domaćim propisima, država ne može ovakve proizvode da protera s tržišta, niti da kazni proizvođače”, objašnjava Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača.
Da bi se u Srbiji kontrolisao kvalitet određenog uvoznog proizvoda potrebno je između 2.000 i 2.500 evra.
“Nije problem samo novac, već i nedostatak volje institucija”, tvrdi Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Izvor Blic
