Mostovi solidarnosti: Zaboravljeni sugrađani – Porodica Vidović

Porodica Borke i Luke Vidovića se nadljudskim naporima suočava sa bremenom iskušenja u borbi sa teškom višedecenijskom bolešću dva člana porodice, Zdenke (35) i Željka (30) i njihovom invalidnošću koja zahteva svakodnevnu punu pažnju, negu i prisustvo roditelja. Svi pokušaji da načine bilo kakav pomak i ukrote leukodistrofiju bili su bezuspešni. Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, otac Luka je uspeo da odvede Zdenku u London na detaljnije pretrage kod eksperta u oblasti pedijatrijske neurologije, profesora Džona Vilsona, no pokazalo se da je njegovo mišljenje, te 1986. godine, bilo samo konsultativno i potvrdio je sve nalaze lekara na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ulici br. 10. Ni Željko nije imao više šansi za oporavak. Zdenka je prekratko bezbrižno rasla, razbolela se od pete godine života, a njen brat od treće. Detinjstvo i mladost provode u kolicima, najpre u seoskom ambijentu u Orahovcu, nadomak Zvornika u BiH.

Kratkotrajnu sreću, 1991. godine i preseljenje u uslovan stan na devetom spratu novogradnje u Malom Zvorniku, prekinuli su ratovi, koji su iz temelja izmenili živote svim sunarodnicima i otežali rehabilitaciju ove dece. Otac Luka je, pored radne obaveze u Fabrici glinice „Birač“, najveći deo svog života provodio uz decu, na ambulantnim terapijama, u čekaonicama dispanzera, bolnica i klinika, “na točkovima“ starog Folksvagen (Volkswagen) Transportera T3, u potrazi za lekovima i tretmanima alternativne medicine, pomagalima, pripadajućim mehaničkim kolicima, sa naslonima za glavu i bokove, jer za kvalitetnija elektromotorna kolica nikada nije bilo situiranih donatora. Sažaljenje nikada nisu očekivali, niti tražili, ni jednim svojim postupkom. Ponosno i dostojanstveno ova porodica izazivala je, u očima sugrađana divljenje i saosećanje, jer su uvek bili prisutni na svim sportskim manifestacijama, malobrojnim pozorišnim predstavama, likovnim kolonijama kojima je Luka Vidović pružao izuzetan doprinos autorskim slikama, često ih donirajući, a uz mnogo sreće zaradio bi najskromniji dodatak kućnom budžetu. Želje su uvek kaskale za realnim mogućnostima. Kičma ga izdaje, godine provodi na bolovanju, ipak nedovoljno za invalidsku penziju, ali svoju decu ne ostavlja nikad na cedilu, nosi ih do kombija, ističe da su srećni kada je lift u zgradi ispravan, jer ih svaki kvar dovodi do izolacije i celodnevnog boravka u zatvorenom prostoru, stanu koji nije otkupljen, zbog enormnog iznosa koji se traži od porodica Vidović, između ostalog ta kvadratura stana je vrednovana kao vanprosečna u Srbiji. Samo u maglovitim sećanjima je san o prizemnoj kući sa prilazima, stazama i travom, prilagođena osobama sa posebnim potrebama.

Zdenka i Željko su pred važnom životnom raskrsnicom. Zbog godina, više nemaju pravo na lečenje u Tiršovoj i očekuje ih prelazak u novu referentnu ustanovu, najverovatnije Kliniku za neurologiju. To je velika promena, a roditelji su svesni i da im je neophodno druženje sa prijateljima koji imaju slične ili iste probleme. Tim povodom, inicirali smo saradnju sa Kancelarijom za mlade u Malom Zvorniku, koja će uskoro dobiti renovirane i opremljene prostorije za Omladinski klub. U takvoj saradnji, moguće je obezbediti da se osobe sa posebnim potrebama sastaju svakodnevno, na sat vremena. Njihova kolica su dotrajala, potrebni su im nova pomagala. Otac Luka pokušava da zameni dotrajali kombi novijim, ali je, spletom apsurdnih okolnosti, postupak registracije ovog vozila otežan do besmisla, jer se od njega traži da, u inostranstvu već adaptirani, kombi za invalidna lica vrati u fabričko stanje, za prevoz osam putnika, kako bi započeo postupak registracije Fiata Dukato.

Podstaknuti susretom sa porodicom Vidović, u razgovoru sa porodicama sugrađana koji neguju svoje najbliže, sa invalidnim licima, paraplegičarima i kvadriplegičarima, kojih ima pedesetak u opštini Mali Zvornik, decom sa posebnim potrebama, starim i iznemoglim licima, saznali smo da su im nakon elemantarne katastrofe u maju, naglog pada standarda, potrebne pelene, noćni sudovi, podmetači za krevet, anatomski ulošci, antidekubitus jastuk za invalidska kolica, antidekubitni dušeci (pneumatski, vodeni, dušeci sa kompresorom).

http://www.rudo.rs/antidekubitni-program/za-lezanje.html

http://www.rudo.rs/antidekubitni-program/za-sedenje.html

http://www.sinofarm.co.rs/duseci.html

http://www.rudo.rs/invalidska-kolica/

http://www.sinofarm.co.rs/pelene.html

Značajna je potreba za određenim količinama tečne hrane “Nutridrink“ (sredstva za oporavak nakon operacija i povećanje telesne težine)

http://www.nutridrink.rs/NUTRICIA/karakteristike.html

http://www.nutridrink.rs/NUTRICIA/standard.html

Razmislite o tome da li ste i koliko u mogućnosti da im pomognete, svakako, u saradnji sa osobama dostojnim vašeg poverenja, uz konsultaciju sa invalidnim licima, njihovim porodicama, sa ugroženim bolesnicima koje vi i vaši prijatelji poznajete, sa lekarima i farmaceutima zainteresovanim i motivisanim da vas upute ka najugroženijim slučajevima.

U najpravednijem poretku stvari, nemerljivo aršinima materijalnog, bićete ponosni na sebe kada shvatite da je dobročinstvo koje pružate jedino blago koja se umnožava deljenjem.

Dalibor V. Krstić