Velika Gospojina u Loznici bez šećerne vune i vožnje na ringišpilu

Danas se završava 14-dnevni Velikogospojinski post. Zvaničan crkveni naziv praznika jeste Uspenje Presvete Bogorodice, jer je to dan kad se Majka Božja, majka Isusa Hrista, upokojila.

Gospod koji je na Sinaju zapovedio petom zapovešću: “Poštuj oca svoga i mater svoju” pokazao je svojim primerom kako treba poštovati svoju majku. Viseći na krstu u mukama, On se setio svoje Majke i pokazujući na apostola Jovana rekao joj je: “Ženo, eto ti sina”. Posle je svom učeniku rekao: “Eno ti majke”. Nakon što je tako zbrinuo svoju majku, izdahnuo je. Jovan je imao dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se nastanila i Bogorodica i ostala je tu da živi do kraja svog života,  u neprestanoj molitvi iščekujući dan kada će otići Sinu svom.

Velika Gospojina se u mnogim porodicama u Srbiji proslavlja kao porodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela. Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji, sve do ove godine,  pratili su vašari na kojima su se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljali radi upoznavanja i druženja, ili trgovine.

Žitelji Podrinja, Rađevine i Smeberije okupljali su se u prigradskom naselju Klupci gde je, posle Vidovdanskog, ovo bio drugi po veličini vašar koji se svake godine tradicionalno organizovao u Loznici. “Vašarištem” upravlja KJP “Naš dom” i za razliku od 28. juna, kada je uz sve preventivne mere povodom epidemije virusa Kovid 19. ovo javno preduzeće organizovalo Vidovdanski, za Gospojinski vašar  nisu dobili saglasnost Zavoda za javno zdravlje Šabac, uz obrazloženje da bi organizacija velikog skupa predstavljala rizik za javno zdravlje. Ovom odlukom su danas najviše pogođeni mališani  jer će ostati uskraćeni za  šećernu vunu, vožnju na ringišpilu i hali galiju,  dok će za mnoge muzika pod vašarskom šatrom, na kraju leta,  ostati neostvarena želja.

Vašari su trodnevne ili višednevne manifestacije na kojima se ljudi okupljaju radi trgovine, druženja i zabave. Održavaju se u Srbiji od 19. veka, a neki autori tvrde da su postojali i ranije. Za vreme vladavine Miloša Obrenovića, 1839. godine doneta je prva uredba o održavanju „panađura”.  Panađur je staro ime izvedeno iz turskog jezika, dok je vašar mađarska reč, postoji i treći naziv – sabor. 

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial

Pratite nas